Vladavina straha

Ako isti krugovi i ne stoje iza napada na NIN i brutalnih pretnji Kesiću, na delu je ista matrica. Ko sa medijskim uticajem upre prst u moćne pojedince u vlasti, može da očekuje brutalnu osvetu. Ali, nismo se uplašili, naprotiv

Ne znam da li da budem više zahvalan ili zabrinut zbog besnog, nervoznog saopštenja i pretnji ministra unutrašnjih poslova na račun NIN-a zbog u tom trenutku još neobjavljenog teksta „Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale“ iz našeg prethodnog broja.

Zabrinutost je lako objasniti. Drugi najmoćniji čovek Vlade Srbije i prvi čovek policije, u pisanoj izjavi na memorandumu MUP-a, najavio je tužbu protiv NIN-a, nazvao nas „lažovima“, koji se služe „lažima i klevetama“, ali – što je posebno važno – da je to „još jedno monstruozno i skandalozno pisanje ovog nedeljnog časopisa“. Očigledno je, dakle, da nas poštovani g. ministar Stefanović već duže vreme ima na zubu i u nama vidi svoje neprijatelje. A kako da se građanin Srbije oseća kada ga ministar unutrašnjih poslova smatra za neprijatelja?

Ne, ove građane Srbije, urednike i novinare NIN-a, teško je zaplašiti. Mnogo teško. Ali, život u ovoj zemlji tako nas je naučio, lako nas je usrećiti. Naime, Stefanovićeva, zasad samo verbalna, brutalnost mobilisala je građansku javnost, podrška NIN-u stizala je sa najneočekivanijih strana, a uz onu sa društvenih mreža i preko medija dobili smo i najdragoceniju – prethodni broj našeg lista je dostigao rekordnu prodaju. Hvala svima. Čitajte nas i dalje. Nismo uplašeni. Naprotiv, još smo motivisaniji da se bavimo visokoprofesionalnim novinarstvom, za koje je u Srbiji, eto nažalost, potrebna i hrabrost.

Hrabrosti napretek u sebi ima Zoran Kesić, novinar, satiričar, voditelj kultne TV emisije „24 minuta“ i, čast mi je da to ovde kažem, sa svojim „njuzovcima“, redovni kolumnista NIN-a. Kesića su dosad napadali predstavnici vlasti i režimski medijski čauši, ali ove sedmice stvari su otišle dođavola. Pretili su mu smrću. Zoranu Kesiću i njegovoj porodici. I nisu ga uplašili. Brutalni primitivizam stizao je sa fejsbuk-stranica „Srbin.info“ i jedne tek otvorene „Ne davimo Srbiju“, koja je očito nastala kao provladin odgovor na građanske proteste „Ne davimo Beograd“. Dakle, kao i u slučaju Stefanovića, opet fantomi, opet Savamala.

Ako isti krugovi i ne stoje iza napada na NIN i brutalnih pretnji Kesiću, na delu je ista matrica. Ko sa medijskim uticajem kritikuje vlast ili, još opasnije, ko upre prst u moćne pojedince u vlasti, može svašta da očekuje. Vladavina straha.

E, upravo je to bio slučaj i sa fantomkama u Hercegovačkoj ulici. Dvosatni ponoćni teror, koji može da se ponovi ukoliko vladavina prava ne profunkcioniše. A policija (ministre Stefanoviću, jeste komandno odgovoran direktor na njenom čelu, ali bar politička odgovornost je upravo vaša) niti je tada reagovala, naprotiv, kao saučesnik u krivičnom delu učinila je sve da teror bude moguć, niti je, evo, posle tačno dva meseca, iko iz njenih redova disciplinski kažnjen za nečinjenje, odnosno aktivnu pomoć organizatorima i direktnim izvršiocima. Kao što i tužilaštvo, bar do trenutka odlaska ovog teksta u štampu, „glumi oposuma“. Sve je ostalo na izjavi premijera Aleksandra Vučića od 8. juna o krivici (anonimnog) „vrha gradske vlasti“.

Slučaj Savamala, pretnje Zoranu Kesiću i optužbe na račun NIN-a dokazuju da je u Srbiji ugrožena vladavina prava, da pojedinci daju sebi za pravo da uzurpiraju moć zloupotrebom funkcije pa čak i izvršenjem krivičnog dela, da je za slobodu reči i profesionalno novinarstvo potrebna hrabrost. Nije u Srbiji sve mrak, nije sve crno. Ali, jeste sumrak i jeste sivo.