Vladini i nevladini organizmi

Šta ima novo u čudesnom svetu Ljilje Smajlovićke? Ništa, brate. Sve po starom. Ljilja i njen fanzin stoje, ka i vazda, na braniku. Čega? Kako čega? Svega i svačega što je srpsko!

Počev od ćirilice, zaključno sa najrecentnijom istragom poturica, što će reći nevladinih organizacija koje uzimaju pare sa Zapada da bi poturali klipove u točkove naše revolucije. Pre nego što pređem na stvar, sledi digresija: ja nisam neki naročiti fan takozvanih nevladinih organizacija, držim da nevladini – nazovimo ih – organizmi uglavnom mlate praznu slamu (i to za poprilično sitne pare, nisu darodavci toliko štedri), ali, Bože moj, svi smo mi beočuzi u surovom lancu ishrane. Sve je na ovom svetu povezano, samo se to na prvi pogled ne vidi.

Zamislimo sledeću situaciju. Dobra vila se presaldumi pa jednim potezom čarobnog štapića ukine lopove, ubice, silovatelje i proče nepočinitelje. I – šta? Nastaće raj na zemlji? Ma joj, more. U tom slučaju bez posla će ostati policaji i ostale „bezbednosne“ strukture, pa će se – silom prilika – oni odati lopovluku, pljački i ostalim teškim krivičnim delima. Kužite, stari moji? Kužite, moj Crven Ban. No, dobro. Idemo dalje.

Isto tako nemam ništa protiv toga da se finansiranje nevladinih organizacija i organizama učini transparentnim; pare su đavolja rabota, a pogotovo kad su „mračne“. Pa šta onda zakeram? Šta mi smeta u Politikinoj akciji raskrinkavanja „stranih plaćenika“? Krenimo od početka. Pre svega, malčice mi je zasmetalo kad sam negde pročitao da je i Politikina glodurka vaktile bila na čelu (a da gde bi drugo) nekakve NVO. Potom mi je zasmetao ton podteksta dobitnice Tijanića nagrade. Učinilo mi se – a možda i grešim – da podtekst neprestano insinuira da su primaoci stranih donacija izdajnici. A to me je, opet, podsetilo na večno vraćanje istog – na famoznu srpsku podelu na patriote i izdajnike.

Nije to bio kraj raznoraznim asocijacijama. Učinilo mi se, recimo, da je Politikina akcija kopija slične akcije, doduše mnogo uspešnije sprovedene u jednoj veeeelikoj, bratskoj zemlji, koja je stisnula muda pa dibidus ukinula nevladine organizacije.

Na kraju, nisam mogao a da se ne zapitam zbog kog se Crvenog Bana Politika meša u rad finansijske (i redovne) policije? Manimo se, konačno, priče o „špijunaži“, „kulturnom imperijalizmu“ i sličnim tricama i kučinama; strane vlade, fakat, u to ulažu grdne pare, ali to rade na mnogo diskretniji način, a svakako ne preko „Fonda za dobrobit ovaca na Zlatiboru“. Nego prekardaših sa karakterima. Valja zasvirati i za pojas zađenuti. Sažmimo. Postoje, dakle, vladini, nevladini i provladini organizmi – među njima, bezbeli, ima sumnjivaca – ali meni se nekako čini da su najsumnjiviji organizmi naklonjeni stranim vladama. A osnovano sumnjam da u Politici ima takvih.