Zašto novinari preuveličavaju doživljaje

Sezona lova na laži se nastavlja. U mrežu je upao i jedan od najpoznatijih konzervativnih novinara u Americi, Bil O’Rajli, i to samo nekoliko dana nakon što je zbog izmišljenih ratnih avantura suspendovan njegov liberalni kolega, slavni Brajan Vilijams

O’Rajli, zvezda Foks njuza, više puta je, kako prenose američki mediji, preuveličavao opasnost u kojoj se nalazio kao reporter, tvrdeći da se u Salvadoru obreo u selu u kojem se odigrao masakr i da je izveštavao sa prve linije fronta na Foklandskim ostrvima. Oba slučaja su prodrmala sedmu silu jer lažna svedočenja njenih poslenika urušavaju kredibilitet profesije. I zato se svi pitaju da li su O’Rajli i Brajan Vilijams, za koga se ispostavilo da nikada nije bio u helikopteru koji su gađali Iračani, žrtve loše memorije ili surovog medijskog takmičenja koje zahteva od novinara da budu zanimljivi koliko i Šeherezada.

Zvezda ultrakonzervativne televizije Foks njuz na meti je kritike jer je u svojoj emisiji „Faktor O’Rajli”, kao i u svojim knjigama, netačno opisivao događaje iz svoje novinarske prošlosti. Tvrdio je da je tokom izveštavanja s nemira u Los Anđelesu 1992. bio zasut ciglama i kamenjem. Jedva je preživeo, kaže.

Zvezda ultrakonzervativne televizije Foks njuz na meti je kritike jer je u svojoj emisiji „Faktor O’Rajli”, kao i u svojim knjigama, netačno opisivao događaje iz svoje novinarske prošlosti. Tvrdio je da je tokom izveštavanja s nemira u Los Anđelesu 1992. bio zasut ciglama i kamenjem. Jedva je preživeo, kaže. Međutim, šestoro kolega koji su sa njim bili na zadatku kazalo je za „Gardijan” da ništa od toga nije istina uključujući i O’Rajlijevu izjavu da su ga „napali demonstranti”. Sagovornici britanskog lista navode da se jedini incident zbio kada je učesnik protesta polomio jednu kameru, a i za to krive svog kolegu koji se u četvrt pogođenu neredima pojavio u limuzini, odakle je uznemirenim demonstrantima povikao: „Da li vi znate ko sam ja?!”

Presolio je i događaje iz Južne Amerike, odakle se javljao kao reporter Si-Bi-Es njuza. O’Rajli je na televiziji i u svojim knjigama tvrdio da je izveštavao sa Foklandskih ostrva za vreme rata između Argentine i Velike Britanije i da je prisustvovao tamošnjim borbama 1992. Ispostavilo se da, kako piše informativni sajt „Mader Džouns”, nije ni kročio na ostrva, a kamoli osetio miris baruta. Nekoliko dana pred kraj rata doputovao je u Buenos Ajres, gde je prisustvovao demonstracijama i to je sve. U stvari nije. I boravak u argentinskoj prestonici začinio je izmišljenom pričom da je prisustvovao borbama između snaga reda i građana, scenama u kojima vojnici pucaju na učesnike protesta. Čak je kazao da je vojnik i njemu uperio pušku u čelo i da je u Buenos Ajresu bilo toliko strašno da je on bio jedini novinar Si-Bi-Esa koji je smeo da izađe na ulicu. Ostali su se, navodno, krili u hotelu. Kolege su to demantovale. Preuveličavanje je trebalo da O’Rajliju omogući kredibilitet izveštača koji zna šta je rat i koji zato sme i da ga zagovara, a što je kao jedan od novinarskih jastrebova i te kako činio. Žestoko je zagovarao bombardovanje Srbije 1999. Televiziji se javio bivši američki vojnik koji je kazao da je imao više od sto misija u Vijetnamu i da posle tog iskustva mora da kritikuje novinara koji huška na rat.

Mnogi se pitaju šta je sve ovo trebalo O’Rajliju, koji zarađuje 20 miliona dolara godišnje.

O’Rajli mu je odgovorio: „A da li ste ikada doživeli da vam neprijatelj u glavu uperi M-16 (tip puške)? To se meni dogodilo dok sam pokrivao Foklandski rat.”

Kao i Vilijams, i O’Rajli je svojevremeno tačno izveštavao s terena da bi mnogo godina kasnije počeo da kiti biografiju. Liberalni nedeljnik „Nejšen” došao je do snimaka na kojima se vidi kako se O’Rajli javlja iz Salvadora 1982. ne pominjući bilo kakav pokolj ili borbe. Kasnije je počeo da tvrdi da se našao u selu koje su pobunjenici sravnili sa zemljom i u kojem više nema žive duše, da bi video-zapis pokazao O’Rajlija u selu sa prolaznicima i ponekom razrušenom kućom. Zbog velikog skandala sa Vilijamsom, sada se podseća na O’Rajlijeve izmišljotine za koje se i ranije znalo. Jedna od njih je da se nalazio u kući agenta CIA, umešanog u ubistvo predsednika Džona Kenedija, kada je ovaj izvršio samoubistvo 1977. u svom domu na Floridi. Saznalo se da je O’Rajli tog dana bio u Dalasu i da nije mogao da, kako je tvrdio, čuje pucnje iz agentovog pištolja. Tačno je da je istraživao Kenedijevu smrt, ali mnogi osporavaju da je baš on ušao u trag pomenutom čoveku koji se navodno ubio da ne bi otkrio umešanost u atentat.

Mnogi se pitaju šta je sve ovo trebalo O’Rajliju, koji zarađuje 20 miliona dolara godišnje. Ili Vilijamsu, koji je na En-Bi-Siju do juče zarađivao 10 miliona dolara i bio najpopularniji voditelj večernjih vesti u SAD, da bi danas bio na šestomesečnom neplaćenom odsustvu. Zašto je Vilijams izmislio da se 2003. našao u avionu koji je pogodila iračka raketa ili da je 2005. za vreme udara uragana „Katrina” posmatrao kako leševi plutaju ulicama Nju Orleansa? Zašto su obojica rizikovali karijere zbog nečega što se lako može proveriti?

„Njujork tajms” je citirao neurologe koji tvrde da ljudi mogu da pate od kognitivnog poremećaja zbog kojeg mešaju događaje. Međutim, kolege smatraju da su Vilijams i O’Rajli pre žrtve „infotejnmenta”, standarda koji od novinara traži da i najgore vesti predstavljaju na zabavan način, a da događaje, posebno ratne, prikazuju kao filmske zaplete, napeto, opasno i zanimljivo. Jedan novinar En-Bi-Sija je za „Vašington post” kazao da je Vilijams oduvek bio pripovedač, a oni su uvek u potrazi za elementima dobre priče. Ako je i tako, Vilijams i O’Rajli potvrđuju da je dramatizacija klizav teren za novinare. Obojica su se okliznuli i pali, i to naočigled publike kojoj su toliko želeli da udovolje.