Zašto smo odbile da učestvujemo u emisiji Tvoje lice zvuči poznato?

Činjenica da su, i pored uvida u moguće posledice, i Sigurna kuća i Emotion ipak dozvolili da se žene pojave javno, samo nam dokazuje da je glavni motiv Emotion-a bio izazivanje senzacije i spektakla, kao i sticanje profita

Medijska kuća Emotion nam je uputila poziv da im, za potrebe snimanja emisije Tvoje lice zvuči poznato, „pošaljemo žene koje su preživele nasilje”. Prema rečima zaposlenih u ovoj medijskoj kući, želeli su da nastup Ane Grubin, koja bi imitirala Ladi Gagu, bude autentičan.

Podsećamo, Ledi Gaga je na ovogodišnjoj dodeli Oskara pevala „Till It Happens To You“, pesmu motivisanu ličnim iskustvom i posvećenu ženama koje su preživele seksualno nasilje. Kako je nastup Ledi Gage pratilo prisustvo žena koje su preživele nasilje, Emotion je želeo isto to. Rekli su nam da je cilj bio da pošalju poruku o nedopustivosti nasilja.

Nakon nekoliko telefonskih razgovora i razmenjenih mejlova, produkcijska kuća se složila sa stavom da je nedopustivo da do žena dođu preko organizacije koja pruža usluge podrške ženama. Objasnile smo svoje strahovanje da, na ovaj način, žene mogu pristati na javni nastup iz osećaja „dužnosti“ prema nama, ili iz straha da će im naša usluga biti ponovo potrebna. Drugo, sigurnost i bezbednost žena je za ženske grupe na prvom mestu, a javni nastup može biti izlažući za žene. Objasnile smo i da naša uloga nije, i nikada neće biti, da žene koje nam se obraćaju za podršku bilo gde „šaljemo“.

Sa druge strane, ideja o slanju poruke o nedopustivosti nasilja svim ženama koje prate Tvoje lice zvuči poznato, a koje preživljavaju, ili su preživljavale nasilje, nam jeste važna. Uspele smo da se dogovorimo sa produkcijom da mi, kao aktivistkinje koje pružaju podršku ženama, budemo te koje će sa scene poslati tu poruku.

Smatramo da ono što se desilo u emisiji Tvoje lice zvuči poznato u potpunosti oslikava stanje društva. Emisija je obilovala ismevanjem žena: ženskog tela, seksualnosti i sposobnosti žena

Dan pre snimanja, iz produkcije su nam javili da je došlo do promene strukture nastupa. Emotion je, u saradnji sa Sigurnom kućom iz Beograda, došao do žena koje su preživele nasilje i koje su bile, ili su i dalje, korisnice usluga Sigurne kuće. Novi plan je bio da aktivistkinje prate žene do scene, i na sceni ih okruže. Ovim bi se, prema tvrdnji Emotion-a, poslala poruka da  smo tu za njih.

Činjenica da su, i pored uvida u moguće posledice, i Sigurna kuća i Emotion ipak dozvolili da se žene pojave javno, samo nam dokazuje da je glavni motiv Emotion-a bio izazivanje senzacije i spektakla, kao i sticanje profita.

Smatramo da ono što se desilo u emisiji Tvoje lice zvuči poznato u potpunosti oslikava stanje društva. Emisija je obilovala ismevanjem žena: ženskog tela, seksualnosti i sposobnosti žena. Da smo se pojavile na sceni, poruka koju bismo poslale jeste da nije dovoljno da se protiv muškog nasilja prema ženama borimo u nekoliko minuta programa, a da ono pre i posle, bude obeleženo ponižavanjem žena. Jer, ovakvo postupanje prema ženama ohrabruje samo nasilnike da nastave da ponižavaju i zlostavljaju žene, a nikako ne uliva samopouzdanje ženama da prepoznaju sopstvene vrednosti i zastupaju ih.

Da smo učestvovale u emisiji prema planu Emotion-a, ne bismo dokazale da smo tu za žene, već upravo suprotno. I ne, ovo nismo odlučile zato što „krijemo žene u mišju rupu dok nasilnici šetaju slobodno“ kako smo u jednom momentu okarakterisane od strane ove produkcijske kuće, već upravo zato što država dozvoljava da ti nasilnici nisu u zatvoru. Zato što iskreno i opravdano strahujemo za bezbednost i sigurnost žena, za mogućnost retraumatizacije, za moguću stigmatizaciju u njihovim lokalnim sredinama. Zato što se pitamo da li je neko od ljudi koji rade u Emotion-u prošao sa ženama kroz procenu bezbednosnog rizika pre snimanja emisije? Da li su bile informisane o mogućim posledicama? Da li je neko iz produkcije, bilo ko, tu za njih i sada nakon što je emisija emitovana, a rejting dostigao visine? Nažalost, postoje vrlo sveži primeri medijske nepažnje i zatvaranja očiju pred nasiljem, a koji su rezultirali time da žena bude ubijena od strane nasilnog partnera.

Zbog toga smo odbile da učestvujemo. Svaka žena ima pravo da odluči da li će svoje iskustvo podeliti javno i da, hrabre su one koje su to uradile. Međutim, ništa manje nisu hrabre ni sve one žene koje su preživele ili preživljavaju nasilje, a koje nisu gostovale u emisiji, a za koje se senzacionalistički govorilo da se „skrivaju“. I to je jedna od ključnih stvari koje bilo koji medij treba da razume ukoliko želi da pošalje poruku o nasilju.