Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana (popularno engagement -a), omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta. Meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Raznovrsnost jezika na kojima ovi kanali funkcionišu omogućava im maksimalan doseg i efikasno uticanje na globalno javno mnjenje.
O zatrpavanju medija besmislenim tužbama, o njihovom operativnom i finansijskom iscrpljivanju, o zastrašivanju i autocenzuri, o osećaju „šamara u lice“ - saradnica Rojtersovog instituta razgovarala je s novinarima u pet država, među kojima je i Srbija
Naučni saradnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu Aleksandar Matković dobio je pretnje smrću, nekoliko dana nakon objavljivanja teksta o litijumu na portalu Danasa. Pretnje su stigle putem aplikacije Telegram, kako kaže, a slučaj je prijavljen i odeljenju MUP-a za visokotehnološki kriminal.
Beloruski novinar i opozicioni politički aktivista Andrej Gnjot oglasio se na društvenim mrežama i obavestio javnost da je Apelacioni sud zakazao ročište o njegovom slučaju za 27. avgust.
Firma Adria Media Magazine, čiji je krajni vlasnik Igor Žeželj, pripojena je njegovoj firmi Mondo INC, koja je izdavač dnevnog lista Kurir i vlasnik istoimene televizije. Istovremeno je i obrisana iz Agencije za privredne registre. Zanimljivo je da se sve to dešava u trenutku kada se spekuliše da je Telekom na korak od preuzimanja Monda, odnosno lista i televizije “Kurir” i još nekih portala, navodi nova.rs.
Sankcije koje je Vlada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) uvela protiv UNA TV i Alternativne televizije (ATV) izazvale su značajne polemike i postavile pitanja o slobodi medija, političkim pritiscima, štetnim sadržajima koji mediji šire i uticaju na društvo. Mediji, kao jedan od ključnih stubova demokratskog društva, imaju važnu ulogu u informisanju javnosti, oblikovanju javnog mnijenja i osiguravanju transparentnosti vlasti. Kada se sankcije uvedu protiv medijskih kuća, postavlja se pitanje gdje se povlači granica između nužnih mjera za zaštitu demokratskih vrijednosti i ugrožavanja slobode medija.
Međunarodna i europska novinarska federacija (IFJ-EFJ) oštro osuđuje rusko usporavanje YouTubea kao ozbiljan čin cenzure i poziva vlasti da povuku ograničenja. Ruske službe za nadzor interneta izvijestile su o široko rasprostranjenom usporavanju online platforme YouTube 8. kolovoza, čineći je gotovo nedostupnom bez korištenja virtualnih privatnih mreža (VPN). YouTube je ostao jedna od rijetkih platformi za slobodno izražavanje u zemlji, usred vladinog slamanja nezavisnih medija, priopćili su iz EFJ-a.
Mediji moraju sa dodatnom pažnjom izveštavati o događajima u kojima su učesnici deca. Dozvola roditelja za snimanje, fotografisanje dece i/ili intervju sa decom je neophodna. Međutim, ona nije obavezna ukoliko se radi o javnom događaju za koji se zna da će biti ispraćen od strane medija. Inđijski portal In medija našao se na meti tužbi jer je kao ilustraciju za tekst o poklonu koji su učesnici (deca) dobili na jednom javnom događaju, koristio fotografiju sa tog događaja. Sada sud treba da utvrdi da li su deca trpela posledice zbog objavljene informacije.
Saopštenje ministarstva informisanja nam je pomoglo da na primeru Tamare Skrozze vidimo kako u saglasju radi čitava "mašinerija" – od televizija sa nacionalnom pokrivenošću i tabloida, preko prorežimskih analitičara, do državnih funkcionera i organa vlasti, kaže novinarka Cenzolovke
Analizom budžeta lokalnih samouprava, UNS je utvrdio da su njih 44 na do sada raspisanim ovogodišnjim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata izdvojile značajno manje novca nego prethodnih godina, a da je od toga 15 gradova i opština budžetom drastično umanjilo iznos sredstva za medije uopšte, dok je deset lokalnih samouprava opredelilo približan iznos za medije kao lane, ali je najveći deo novca sa projektnog sufinansiranja preusmerilo na poziciju „Usluge po ugovoru“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić targetirao je novinare iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova 11. avgusta 2024. na konferenciji za novinare u Beogradu povodom protesta građana protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.
Viši sud u Beogradu zabranio je Željku Mitroviću i PINK Media Group da snimak napravljen uz pomoć veštačke intelignecije, takozvani "deepfake", koji sadrži lažnu audio i video obradu lika i dela predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, emituju u TV programu, repriziraju ili na bilo koji drugi način učine dostupnim gledaocima televizije.
U današnjem štampanom izdanju tabloida Informer objavljen je demanti kompanije Rio Tinto, koja odbacuje optužbe da ne vodi računa o svojim bušotinama i sada već zagađuje okolinu u Srbiji. Konkretne optužbe iznela je Marijana Petković iz udruženja „Ne damo Jadar” u viralnom video-snimku, u kojem prikazuje istražnu bušotinu u dolini Jadra koja je okružena područjem na kojem vegetacija ne raste. Informer, u ilustraciji svog teksta, prilaže fotografiju koju je dostavio Rio Tinto, navodno iz aprila 2024. godine, na kojoj su „usevi neometano rasli i bili u dobrom stanju”. Međutim, pored te fotografije, priložena je i jedna snimljena iz ptičje perspektive, koja prikazuje iskopinu okruženu nepreglednim zelenim horizontom. Autorstvo ove fotografije nije navedeno, niti je objašnjeno šta ona predstavlja, a na nju se Informer u tekstu ne poziva. U takvom kontekstu, fotografija deluje prilično manipulativno, s obzirom na to da je na njoj zapravo lokacija probnog rudnika grafita „Vittangi Graphite Project”, koji pripada kompaniji Talga.
Nedavno održan masovni ekološki protest protiv rudarenja litijuma i kompanije Rio Tinto u Beogradu jedna je od glavnih tema u provladinom tabloidu Informeru, koji danima pokušava da diskredituje one koji protestuju. Tako je danas ovaj tabloid na naslovnoj strani objavio da „Đilasovi i Šolakovi teroristi hoće da siluju Srbiju”, tvdeći da će demonstranti da blokiraju aerodrom i prave haos. Navode i da Dragan Šolak „plaća za haos u Srbiji”. Osim tvrdnji glavnog urednika Informera, u tekstu se ne iznose nikakvi argumenti niti dokazi.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja saopštio je, povodom nove politike privatnosti kompanije Meta na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk, Mesindžer i dr, da su u toku aktivnosti usmerene na ostvarivanje kontakta sa firmama Iks Corp. i Tvitter International Unlimited Compani zbog neovlašćene upotrebe ličnih podataka korisnika za razvoj veštačke inteligencije.
Očigledno nema političke dozvole da se ovaj slučaj reši, kaže za Cenzolovku novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić, koga je direktor Srpskog telegrafa pesnicom udario još 29. maja. Tužilaštvo i policija do danas ništa nisu uradili
"Maske su pale, ova objava je dokaz da protesti nemaju veze sa litijumom, već nasilnim rušenjem Vučića sa vlasti, kako bi tajkun Šolak postao predsednik", tako glase gotovo identični napisi u provladinim medijima, čiji je povod bio - jedan satirični tvit. Predsednik Aleksandar Vučić je očigledno podigao celu "državnu mašineriju" zbog jedne šale na društvenoj mreži X. Da li je strah vlasti oko situacije s litijumom toliko veliki da su počeli da se koriste i ovakvim sredstvima?
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, u odgovoru Insajderu, kaže da je javni tužilac uputio zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Vojno-medicinskoj akademiji, radi prikupljanja kompletnih lekarskih izveštaja o povredama koje je novinar Vuk Cvijić zadobio pre dva i po meseca u centru Beograda.
I Olimpijske igre pokazale su koliko su novinari i urednici neupućeni. U izveštaju Novosadske novinarske škole ponuđene su preporuke medijima kako bi poboljšali izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju i smanjili uticaj propagandnih kampanja usmerenih na žene i LGBT+ zajednicu.
