19 godina kasnije: I dalje bezuspešna istraga o ubistvu novinara Pantića, Specijalno tužilaštvo se ne uključuje

Dopisnik Večernjih novosti iz Jagodine Milan Pantić se tog jutra, 11. juna 2001. godine, vraćao iz prodavnice, kada je presretnut ispred svog stana, u ulazu zgrade u kojoj je živeo. Metalnim predmetom nanete su mu smrtonosne povrede po glavi.

Ni devetnaest godina kasnije slučaj nije rešen, ubice nisu lišene slobode, a nalogodavci su i dalje anonimni.

Posle prvostepene presude za ubistvo Slavka Ćuruvije u Specijalnom sudu u Beogradu (Apelacioni sud u julu odlučuje o toj presudi) verovalo se da bi sledeći veliki iskorak u rešavanju napada na novinare mogao biti upravo Pantićev slučaj.

Tužilaštvo u Jagodini doseglo limit

Međutim, kako podsećaju u Komisiji za istraživanje ubistava novinara, „Milanovi najbliži, novinari i javnost Srbije bezmalo dvadeset godina i dalje traže pravdu“.

Pred još jednu godišnjicu ubistva novinara Pantića, Komisija je izrazila uverenje da je njihova radna grupa došla do „krucijalnih novih saznanja o nalogodavcima i izvršiocima zločina“ i zatražila da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj i otvori službenu istragu.

Specijalno tužilaštvo, prema stavu Komisije, dve godine ignoriše taj zahtev i dužno je da, kako kažu, javno objasni svoje nečinjenje i ravnodušnost prema ubistvu srpskog novinara.

Da su odgovorni za pljačkašku privatizaciju na izdržavanju kazne, lakše bi se došlo do materijalnih dokaza neophodnih za podizanje optužnice za nalogodavce i izvršioce ubistva kolege Milana Pantića (Veran Matić)

„Kolega Pantić je 2001. godine poverovao da je Srbija demokratska država u kojoj novinari smeju da rasvetljavaju okolnosti pod kojim se obavljaju važni državni poslovi, kao i da ukazuju na sumnjive rabote važnih državnih funkcionera. Ta zabluda ga je koštala života. Jedini način da se odužimo poštenom i profesionalnom novinaru jeste da dokažemo da je pravda, iako spora, dostižna“, navodi se u saopštenju Komisije.

Veran Matić, predsednik Komisije, ranije je izjavio da treba biti svestan težine predmeta zbog ranije aljkavosti i zbog toga što je prošlo mnogo vremena od ubistva.

„Zasad nemamo odgovor na pitanje koliko vremena će još biti potrebno da se sazna kompletna istina“, odgovara Matić na pitanje Cenzolovke koliko se odmaklo u istrazi u odnosu na prošlu godinu i koliko je sada realno da ćemo saznati sve okolnosti.

„Da li ćemo i kada saznati istinu – teško je odgovoriti. Indicije postoje, zadokumentovano je mnogo potvrđenih neposrednih činjenica koje potvrđuju motiv ubistva, mnogo učesnika je saslušano u tužilačkoj istrazi, i dalje se radi u tom pravcu“, objašnjava Matić.

„Od kada je radnu grupu MUP-a preuzeo inspektor Dragan Kecman, čijom zaslugom su rasvetljene okolnosti ubistva Slavka Ćuruvije, i ona počela da radi, napravljeni su bitni iskoraci, postignut maksimum, ali smo postali svesni da ovakav koncept istrage ima limite. Potreban je novi važan iskorak i mi ga vidimo u neophodnosti da nastavak istrage preuzme Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.“

Matić je za Danas izjavio da ne misli da Više javno tužilaštvo u Jagodini opstruiše istragu, „ali da izgleda kao da su dosegli neki limit i da nisu u mogućnosti da naprave novi iskorak“.

Tužilac Vučković: Nastavljeno prikupljanje dokaza

Već na samom početku istrage postojala je ideja da slučaj vodi Specijalno tužilaštvo. Ipak, na zajedničkom sastanku tada je dogovoreno da predmet ostane u Jagodini i da se slučaj premesti u Beograd tek ako se utvrdi da je u Pantićevo ubistvo umešana neka organizovana kriminalna grupa.

Na pitanje Cenzolovke da li je i sa čije strane bilo takvog zahteva, iz Višeg javnog tužilaštva u Jagodini odgovorili su samo da je „po ovom predmetu obavljena komunikacija sa Tužilaštvom za organizovani kriminal“.

U pisanom odgovoru, tužilac Radoslav Vučković pojašnjava da je nakon donete naredbe o sprovođenju istrage (30. januar 2018) saslušano 17 svedoka za koje se pretpostavljalo da bi mogli da imaju izvesna saznanja o okolnostima ubistva.

Takođe, formirano je ukupno 18 predmeta radi sprovođenja posebnih dokaznih radnji, kao i tri predmeta sa zamolnicom za pružanje međunarodne pravne pomoći. U tužilaštvu međunarodnu pomoć očekuju iz Nemačke i Bosne i Hercegovine.

„U saradnji sa Policijskom upravom u Jagodini, kao i radnom grupom Direkcije policije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, nastavljeno je prikupljanje dokaza radi rasvetljavanja svih okolnosti izvršenja ovog teškog i društveno naročito opasnog krivičnog dela, a radi stvaranja mogućnosti da se krivični postupak okonča pravosnažnom presudom i pravednom kaznom“, navodi se u odgovoru tužioca Vučkovića.

Motiv u pisanju o pljačkaškim privatizacijama

Neposredno po zločinu iz 2001. godine, u javnosti su počele spekulacije da se motiv ubistva krije u Pantićevim tekstovima objavljenim u Večernjim novostima. Pantić je dobar deo svoje novinarske karijere posvetio pisanju o kriminalu u pomoravskom kraju.

U fokusu su mu poslednjih godina života bile finansijske malverzacije u Jagodinskoj pivari (koja je od 2016. u stečaju) i priprema za privatizaciju Cementare Novi Popovac. Pre raspisivanja samog tendera za prodaju te cementare, Pantić je pisao da je kupac unapred poznat, kao i da je već određen broj radnika koji će biti otpušteni.

Veran Matić je ranije izrazio uverenje da bi se, da je bar jedna od pljačkaških privatizacija o kojima je Milan Pantić pričao doživela sudski epilog s osuđujućom presudom, lakše došlo do dokaza u istrazi. Sagovornik Cenzolovke i dalje je siguran da se motivi ubistva kriju u Pantićevim tekstovima.

Specijalno tužilaštvo je dužno da javno objasni svoje nečinjenje i ravnodušnost prema ubistvu srpskog novinara (Komisija za istraživanje ubistava novinara)

„Da, motiv ubistva se nalazi u Pantićevim tekstovima o pljačkaškim privatizacijama. Izuzetno je važno da jedna od tih pljačkaških privatizacija, za koju postoje dokazi i svedočenja, bude otvorena, procesuirana i da budu dosuđene adekvatne zatvorske kazne. Da su odgovorni za ovu pljačkašku privatizaciju na izdržavanju kazne, lakše bi se došlo do materijalnih dokaza neophodnih za podizanje optužnice za nalogodavce i izvršioce ubistva kolege Milana Pantića“, smatra Matić.

Podsećamo, Komisija za istraživanje ubistava novinara osnovana je 2013. godine. Pre toga je policija u više navrata formirala specijalizovane timove koji bi se bavili ovim slučajem, međutim, nije se došlo do opipljivih dokaza i utisak je da je bilo različitih opstrukcija istrage.

Iz lokalne policije ranije je saopšteno da su razgovarali s više od hiljadu osoba. Očekivalo se i da hapšenja tokom policijske akcije „Sablja“ 2003. godine mogu baciti novo svetlo na slučaj.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović izjavio je da je „policija imala niz saznanja o motivima i izvršiocu“ Pantićevog ubistva, ali i da su „policijska saznanja jedno, a dokazi koji su potrebni tužiocu da podigne optužnicu nešto drugo“.

Mihajlovićev naslednik Dragan Jočić nazvao je ovo ubistvo „greškom“. Prema njegovom mišljenju, nije bilo namere da se novinar ubije, već da se zastraši, te da se radilo o „sticaju nesrećnih okolnosti“.

Aktuelni ministar policije Nebojša Stefanović, s druge strane, tvrdio je kako je on „lično zainteresovan da se utvrdi istina o ubistvu Milana Pantića“, kao i da je „spreman da uradi sve što je potrebno da se dođe do istine i u ovom slučaju“.