Advokat Gajić: Tužilac u „slučaju Obradović” želi da zapuši usta odbrani

Advokat Vladimir Gajić podneo je pritužbu Višem sudu u Beogradu zbog odluke Apelacionog tužilaštva da odbije njegov prigovor uložen zbog nepravilnosti i nezakonitog rada Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i kršenja elementarnih prava uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića.

„Ako ni posle više od godinu dana od kada je istraga pokrenuta tužilac nije bio u stanju da omogući okrivljenom i njegovom braniocu da se upoznaju sa dokazima koji terete okrivljenog, da li ta činjenica evidentno upućuje na zaključak da se krše elementarna prava okrivljenog u postupku koje štiti ne samo Zakonik o krivičnom postupku već i sam Ustav?!“, navodi advokat Gajić u pritužbi upućenoj 5. novembra sutkinji za prethodni postupak Višeg suda Darinki Šćepanović.

Gajić je 16. oktobra ove godine Apelacionom tužilaštvu uputio prigovor povodom stavljanja oznake tajnosti na dokaze iz postupka protiv Aleksandra Obradovića. On je to okarakterisao kao pokušaj tužilaštva da „zapuši usta odbrani i okrivljenom i to baš u vezi sa dokazima“. Gajić je u istom prigovoru zahtevao od tužilaštva da ukine oznaku tajnosti sa pomenutih dokumenata.

Iz Apelacionog tužilaštva, međutim, 22. oktobra stiglo je rešenje o odbijanju tog prigovora. Činjenicu da je to rešenje potpisao zamenik tužioca Ratko Marković, Gajić ocenjuje kao spornu.

On, naime, kaže da je tužilac Ratko Marković u Apelaciono javno tužilaštvo upućen upravo iz Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal i da ta „notorna činjenica“ upućuje na zaključak da tužilac Ratko Marković nije Apelacioni tužilac, jer na tu funkciju nikada nije izabran od strane nadležnih organa u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, već je u to tužilaštvo upućen iz drugih razloga koje predviđa zakon, a koji se mogu odnositi na pomaganje ili na usavršavanje u neposredno višem tužilaštvu.

„Problema naravno ne bi bilo da se u konkretnom slučaju ne radi o odlučivanju u vezi sa prigovorom na nepravilnosti u radu njegovog neposredno nadređenog tužioca u Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, gospodina Branka Stamenkovića, u kojem je odeljenju on, Ratko Marković, zamenik, odnosno podređeni svom neposrednom rukovodiocu odeljenja“, navodi Gajić.

U pritužbi Gajić piše da je prema odredbi člana 104 stav 1 Zakona o javnom tužilaštvu, zamenik Ratko Marković učinio prekršaj, jer je propustio da traži svoje izuzeće iz odlučivanja o podnetom prigovoru koji se odnosi na nepravilnosti u radu neposredno nadređenog tužioca. Time je prekršio načelo nepristrasnosti, ocenjuje Gajić.

On dalje ukazuje na to da je tužilaštvo uskratilo pravo odbrani da se upozna sa dokazima kojima se tereti okrivljeni, uslovljavanjem branioca da potpiše naredbu tužioca o čuvanju tajne.

„Motiv tužioca bio je zapravo sasvim drugi. On je naime želeo da zapuši usta odbrani. Ovo naročito ako se ima u vidu da bi eventualnim pristankom branilac de fakto konvalidirao tvrdnje tužioca koje on tek treba da dokaže pred sudom, a to je da su dokumenti u spisima poslovna tajna. Ono što ovakvom zaključivanju daje za pravo jeste činjenica da je tužilac `proglasio` za tajnu 80 odsto dokumentacije u spisima predmeta i to pre svega komercijalne ugovore i izvozne dozvole koji dokumenti upravo dokazuju da se u poslovanju HK `Krušik Valjevo` radi o krivičnim delima većeg broj lica i da se iz tog razloga ne može raditi o poslovnim ili drugim vrstama tajni“.

Gajić na kraju pritužbe zaključuje da je ovaj prigovor podneo sudiji za prethodni postupak samo da ne bi propustio pravno sredstvo koje ima na raspolaganju radi zaštite pravnih interesa osumnjičenog Aleksandra Obradovića, „pri tome bez ikakve nade da naš sud može iznenaditi svojom odlukom“.

Obradović je 18. septembra 2019. godine uhapšen na svom radnom mestu u fabrici namenske industrije u Valjevu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne, jer je novinarima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GIM koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz Krušika, o čemu je BIRN pisao još u novembru 2018.

Javnost tri nedelje nije bila obaveštena da je Obradović uhapšen, sve dok nedeljnik NIN 10. oktobra 2019. godine nije objavio prvu nezvaničnu informaciju nakon koje je BIRN objavio detalje o slučaju.