Advokati optuženih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića ponovo pokušali da izbace krunske dokaze

Jedini novi svedok danas bila je supruga drugooptuženog Vladimira Mihailovića, Jelena, koja prethodno nije ni pozvana na sud, a koja je tokom istražnog postupka odbila da svedoči i odbila da bude podvrgnuta poligrafskom ispitivanju.

Upravo zbog njenog nepozivanja na sud, Apelacioni sud je prošle godine ukinuo osuđujuću prvostepenu presudu i postupak vratio na početak. Sud je to danas ispravio.

Tokom ročišta koje je, uz dve kraće pauze, trajalo oko četiri sata, saslušana su tri svedoka koje je odbrana predložila: Zvonko Grulović, upravnik Centralnog zatvora u Beogradu, gde su okrivljeni bili pritvoreni tokom istražnog postupka, Miloš Mitrović, advokat po službenoj dužnosti dodeljen drugookrivljenom Mihailoviću, koga je sudija Slavko Žugić u prvom postupku nazvao „sramotom za profesiju”, i Jelena Mihailović, supruga drugooptuženog.

Ključni svedoci se baš i ne sećaju detalja

Njihova svedočenja nisu donela ništa novo u odnosu na dosadašnje suđenje. Iako je namera advokata odbrane bila da dokažu da su i Mihailović i Novaković tokom predistražnog postupka nezakonito saslušavani i da im je priznanje kriminalnog dela iznuđeno zastrašivanjem, ucenama i obmanom, pa ga zbog toga treba odbaciti, današnji svedoci su mnogo puta na neka pitanja odgovarali da „ne znaju“ ili da se „ne sećaju“ detalja događaja od pre skoro četiri godine.

Najdetaljnije je, gotovo jedan sat, ispitivan upravnik CZ-a Grulović, ali jedina nova okolnost koju smo saznali od njega jeste boja korica dve knjige evidencija koje se vode u zatvoru, vezano za izvođenje zatvorenika iz ćelije – korice centralne evidencije su crvene, a evidencija u bloku je plave boje.

Advokat Goran Pejić, koji brani trećeoptuženog Novakovića, tvrdi da je njegov klijent nezakonito izveden iz zatvora i odveden u policijsku stanicu u Makišu gde su ga gotovo ceo dan zastrašivali i ucenjivali bivši visoki policijski inspektori, pa i nekadašnja generalna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović. Prema zatvorskoj evidenciji, Igor Novaković nije izvođen izvan zatvora, već je od 12 do 12.55 izveden iz ćelije pred tužioca.

Evo kako je izgledao deo svedočenja i ispitivanja upravnika Grulovića.

Advokat Pejić: „Kad se pritvorenik izvodi, odakle kreće zahtev? Ko vodi evidenciju?“

Upravnik Grulović: „Od suda ili tužilaštva. Sastavi se spisak ko se izvodi tog dana.“

Advokat Pejić: „Je l’ to neka knjiga u kojoj se vodi evidencija? Kako izgleda ta knjiga?“

Upravnik Grulović: „Crvena, sa tvrdim koricama.“

Advokat Pejić: „Šta piše na koricama? Ko unosi podatke u nju? Gde stoji ta knjiga?“

Upravnik Grulović: „Piše Evidencija izvođenja i stoji u dežurnoj službi. Načelnik, vođa sprovoda i komandir zadužen za sprovod znaju ko se izvodi kog dana“…

Ja sam posao obavljao u okviru zakona. Kako je obmana moguća uz prisustvo advokata? To je nemoguće. Kako ja kao tužilac, nakon poverljivog razgovora sa advokatom, mogu da obmanem okrivljenog? Nisam ja njima držao sveću (tužilac Predrag Milovanović)

Advokat Pejić je, između ostalog, insistirao da se ne poklapaju datumi zatvorske evidencije izvođenja i tužilačkog saslušavanja svedoka koje je, prema zapisniku sa saslušanja 24. 12. 2019. godine, započeto u 13.45 sati.

Zato je pitao Grulovića:

„Da li je Igor Novaković posle 12.55 bio u ćeliji?“

Grulović: „Očigledno, nije. Greška je napravljena u evidenciji kada je lice vraćeno. Kasnije je vraćeno u odnosu na to što piše. Nama je bitno ono što smo dobili od tužilaštva, kad da ga izvedemo.“

Advokat Pejić: „Bitno je kad ste ga izveli, a ne kad ste ga vratili? Da li vam se često dešavaju ovakve greške?“

Upravnik Grulović: „Ne verujem.“

Advokat Pejić: „I baš se tog dana to desilo? Ili ništa nije bilo zavedeno i sve je bilo tajno, ili je zavedeno i mi ne možemo da dođemo do toga.“

Advokat Gostiljac: „Da li vi nama decidirano tvrdite da Igor Novaković nije izvođen?“

Upravnik Grulović: „Tvrdim da imate evidenciju.“

Advokat Gostiljac: „Da li postoji mogućnost da je izvođen, a da nije u evidenciji?“

Upravnik Grulović: „Ne postoji.“

Advokat Pejić je zatražio da se saslušaju svedoci koji su u tome učestvovali: dežurni sprovodne službe, šef garaže, izvesni Predrag Ivković Ivke (po tvrdnji advokata sproveo je Novakovića iz zatvora u Makiš), ali i zatvorenici koji su tada delili ćeliju sa Novakovićem.

Pejić je to i ranije tražio, ali sud nije nikada uvažio te zahteve, a odlučivala su čak dvojica sudija do sada: Slavko Žugić i kasnije Vukadin Brajušković, koji ga je osudio na četiri godine zatvora.

Tužilac se usprotivio izvođenju novih dokaza koje je odbrana zatražila.

Advokat okrivljenog priznao da nije pročitao krivičnu prijavu

Sledeći svedok, advokat Miloš Mitrović, koji je tokom istražnog postupka dodeljen drugooptuženom Vladimiru Mihailoviću, insistirao je danas na sudu da je njegov tadašnji branjenik postigao dogovor sa tužiocem da „ispriča sve što je od njega traženo“, a da zauzvrat neće biti poslat u pritvor, nego će šest meseci odslužiti kod kuće, kao i da će zadržati svoj posao policajca.

Kasnije je tužilac odustao od dogovora, poslao ga u pritvor i u optužnici zatražio pet godina zatvora.

Iako je Simonović na suđenju rekao da je Jelena sva uzbuđena došla u kancelariju i rekla da joj je muž uhapšen, sama Jelena je danas sudiji odgovorila: „Nikad nisam Simonoviću rekla da je Vlada uhapšen”

Mitrović je nekoliko puta ponovio da je, pre nego što je njegov klijent dao izjavu i priznao krivicu, insistirao da se razjasni i da tužilac potvrdi da „ukoliko Mihailović prizna sve što mu se stavlja na teret, ide u kućni pritvor, ne u zatvor“ i da je tužilac to potvrdio, zbog čega je njegov klijent bio uveren da postoji dogovor i toga se držao dok je saslušavan. Inače, nikad ne bi priznao krivicu.

Mitrović je tvrdio i da mu se prvi put dogodilo u praksi da tužilac odustane od dogovora. Naglasio je i da se Mihailović, kao policajac, plašio da ode u pritvor.

Tokom Mitrovićevog svedočenja, kao i prethodnog puta, postalo je jasno da advokat nije sa punom pažnjom pristupio ovom svom klijentu. Sam je danas priznao da nije detaljno pročitao krivičnu prijavu „jer nije bilo važno“ „Nisam išao u detalje, ja sam bio tu samo da sprovedem dogovor koji je mom klijentu predočen pre nego što sam ja došao.“

Pošto je drugooptuženi Mihailović dva puta pred tužiocem, podjednako kao i Igor Novaković, a zatim i u prisustvu svog i drugih advokata, izjavio da mu je napad na novinara naručio Dragoljub Simonović, tada predsednik Opštine Grocka i visoki funkcioner SNS-a, sudija je insistirao da mu Mitrović pojasni da li je njegov klijent i tokom drugog saslušanja ponovo priznao isto „očekujući da dogovor sa tužiocem bude realizovan“.

Tužilac Milovanović: Nisam im ja držao sveću

„Moj klijent se osećao prevarenim i izneverenim. On gleda na svaki način da izađe iz pritvora i zadrži posao“, rekao je Mitrović, a zatim po prvi put rekao da je tužilac Mihailoviću objasnio da će „zbog pritiska medija“ ipak morati u pritvor na nekoliko dana.

„Nije okrivljeni doveden u zabludu od strane advokata, nego od strane tužioca. Tužilac nije trebalo ni da ulazi u dogovor ako je znao da do njega ne može da dođe zbog pritiska medija“, rekao je Mitrović.

Odbrana, međutim, nema nikakve pismene dokaze da je do sporazuma okrivljenog i tužioca trebalo da dođe i da je tužilac navodno prevario okrivljenog. Naime, Predrag Milovanović, koji je od početka na ovom slučaju i koji je i autor do sada neosporene optužnice, nikada nije ni negirao da je sa Mihailovićem vodio neformalne razgovore o mogućem sporazumu, odnosno da mu je predočio da „priznanje krivice predstavlja olakšavajuću okolnost“. Advokat Mitrović je o svemu tome trebalo da obavesti i upozori svog klijenta.

Krunski dokaz koji pokazuje da je Dragoljub Simonović pokretač i nalogodavac zločina upravo je svedočenje Vladimira Mihailovića u kome priznaje i detaljno opisuje kako se sve odigralo.

Da podsetimo, Mihailović je želeo da pomogne da njegova supruga Jelena, zaposlena u Opštini Grocka, dobije bolje mesto, na kome je niko neće maltretirati, i znao je da mu to može omogućiti tadašnji predsednik opštine Simonović. Zbog toga je, kako kaže optužnica, prihvatio zahtev Simonovića, angažovao Igora Novakovića, a ovaj Aleksandra Marinkovića, koji je i bacio „Molotovljev koktel“ na kuću novinara u noći 12. decembra 2018. godine.

Za Simonovića i njegove advokate je od vitalnog značaja da se iz postupka izuzmu dva svedočenja Mihailovića. Inače, Mihailović je, godinu dana nakon tragedije, na sudu negirao da je Simonović tražio da se zapali kuća novinara i od tada tvrdi da je sam došao na tu ideju, da bi se Simonoviću umilio.

Zato su advokati Simonovića, Ivica Vuković i Viktor Gostiljac, danas pokušali da poentiraju na svedoku Mitroviću i zaključili:

„Od početka sam ljut i pod utiskom kako se ovde pribavljaju dokazi. Optuženi samo mogu biti osuđeni na zakonit način. Zapisnici o priznanju krivice Mihailovića su nezakoniti. Priznanje je pribavljeno pod pretnjom silom i obmanom (…) Okrivljeni u svojoj svesti ima ponudu tužioca i on ju je prihvatio. To je obmana. Pretnja, sila i obmana su sastavni deo ovog zapisnika. Sud mora da stavi do znanja da ne može tako da se radi“, rekao je Gostiljac i zatražio da se zapisnici izuzmu iz dokaza.

Ivica Vuković je rekao: „Ne kažem da je tužilac svesno obmanuo Mihailovića. Tužiocu je mogućnost nagodbe kasnije uskraćena. Radi se o tome da je okrivljeni dao iskaz pod obmanom.“

„Stalno pokušavamo da izjednačimo neformalne razgovore sa obmanom. Postojali su neformalni razgovori, ali ne onako kako to predstavlja odbrana. Ja sam svoj posao obavljao u okviru zakona. Kako je obmana moguća uz prisustvo stručne pomoći advokata? To je nemoguće. Kako ja kao tužilac, nakon poverljivog razgovora sa advokatom, mogu da obmanem okrivljenog? Nisam ja njima držao sveću“, rekao je danas tužilac Milovanović.

Odbila poligraf po savetu advokata

Supruga drugookrivljenog Mihailovića, Jelena, danas je opisala kako je odvedena u policijsku stanicu u Ulici 29. novembra i svedočila da su njenog supruga njome ucenjivali da bi priznao „delo koje nije počinio“. Ona je uz mnogo uzdaha opisala koliko se plašila kada su policajci, bez ikakvog objašnjenja, došli po nju u opštinu i priveli je. Tvrdi da su joj pretili da će je zatvoriti i da će joj uzeti decu. Kaže i da je kasnije odbila da svedoči na poligrafu, po savetu advokata Mitrovića.

„Žena i muškarac u civilu su mi se predstavili kao policajci, zapretili mi da nikome ne kažem gde idem, nego da samo krenem sa njima i da ništa ne pitam, sve će mi biti jasno kad stignemo. Muž mi se nije javljao na telefon. Pomislila sam da se njemu nešto desilo. Kasnije sam saznala da je uhapšen. Uzeli su mi telefon i slikali su me. Ništa mi nije bilo jasno. Bila sam uplašena i u stanju šoka“, ispričala je Jelena, između ostalog, kako se dogodilo njeno privođenje u policiju. Po ranijem iskazu Mihailovića, Jelenino privođenje su iskoristili da ga ucenjuju prilikom ispitivanja i da ga uplaše decom koja će „biti predata službi za socijalni rad“.

Zanimljiv je bio detalj njenog svedočenja kad ju je sudija Pantelić pitao „kad je rekla Simonoviću da je njen suprug uhapšen“. Iako je Simonović na suđenju rekao da je Jelena sva uzbuđena došla u kancelariju i rekla da joj je muž uhapšen, sama Jelena je danas sudiji odgovorila: „Nikad nisam Simonoviću rekla da je Vlada uhapšen“.

Da li su sudiji Luki Panteliću današnji dokazi odbrane uverljivi i prihvatljivi, verovatno ćemo saznati već na sledećem ročištu, zakazanom za 16. novembar. Tada je najavljen samo jedan svedok, sudski veštak koji treba da se izjasni da li je trećeoptuženi Igor Novaković bio neuračunljiv, kako tvrdi, ili je pak iz koristoljublja, sasvim svesno učestvovao u podstrekačkom kriminalnom lancu koji je zamalo ubio novinara i njegovu suprugu Jelu Deljanin. Psihičko veštačenje Novakovića zakazano je za danas popodne.