Advokati optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije tvrde da tužilac nezakonito traži kazne od 40 godina zatvora

Advokati Vladimir Marinkov i Zora Dobričanin Nikodinović, koji zastupaju optužene Radomira Markovića, Milana Radonjića i Ratka Romića, tvrdili su danas da u vreme kada je zločin počinjen, 1999. godine, kao i u vreme predaje optužnice i početka suđenja, postojeći zakoni u Srbiji nisu predviđali mogućnost kažnjavanja najtežih zločina kaznom zatvora od 40 godina.

„Nezakonito je tražiti kaznu od 40 godina zatvora”, rekao je Vladimir Marinkov.

„Tužilac flagrantno krši zakon tvrdnjama da je dosuđena kazna mala. Neophodno je primeniti sve zakone koji su važili između – one od novembra 2001. do marta 2002. Tužilaštvo mora da štiti zakone ove zemlje, a ne da ih krši. Ne može da traži kaznu od 40 godina”, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović i pozvala se na obrazloženje sudije koji je presuđivao u slučaju četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, ali nije objasnila kako je to obrazloženje glasilo.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić pokušao je da odgovori na ove kritike, međutim, predsednica apelacionog veća Nada Hadži Perić to nije dozvolila, uz komentar da je to „stvar sudske odluke”.

Smrtna kazna je ipak bila manje blaga

Od 11. aprila 1999. godine, kada je ubijen Slavko Ćuruvija, više puta je tokom krivičnog postupka menjan Krivični zakon. Zakon nalaže da se, u ovakvim slučajevima, kada je zakon menjan, primenjuje onaj koji je najblaži za počinioca krivičnog dela.

Tužilaštvo tvrdi da je, kad se uzmu u obzir sve promene, najblaži Krivični zakon donet 1. januara 2006. godine. Naime, od 1993. do 2002. godine za najteža krivična dela je u kontinuitetu, kao najteža propisana kazna bila – smrtna kazna. Godine 2002. prvi put je Zakonom o izmenama i dopunama KZ iz našeg zakonodavstva izbrisana smrtna kazna i zamenjena kaznom zatvora do 40 godina. Krivični zakonik iz 2006. godine predviđa da se za krivično delo teškog ubistva iz člana 114 stav 1 tačka 5 Krivičnog zakonika, u podstrekavanju, može propisati kazna od najmanje 10 ili od 30 do 40 godina zatvora.

Presudu optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije advokati odbrane danas su, zanimljivo, napadali u mnogim tačkama u kojima je to juče uradio i tužilac Milenko Mandić. Pre svega, kad je u pitanju odluka suda da iz dokaznog postupka izbaci „kao suvišne” neke delove svedočenja ključnih svedoka, kao što su Milorad Luković Legija, Aleksandar Simović i Dejan Milenković Bagzi, pripadnici zemunskog kriminalnog klana.

„Markoviću povređena ljudska prava”

Markovićev advokat je rekao da se presuda ne bazira na dokazima, nego „na logiciranju, zaključivanju…”, da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje, da su Radomiru Markoviću povređena i procesna, ali i ljudska prava jer nije bio u ravnopravnom položaju, nije imao mogućnosti da učestvuje u izvođenju dokaza.

„Presudu je doneo stvarno nenadležni sud (Specijalni sud je namenjen za suđenje organizovanom kriminalu, prim. nov.) jer im nije stavljeno na teret udruživanje radi izvršenja krivičnog dela”, rekao je advokat Marinkov i ponovio da je presudom „prekoračena optužnica, povređen subjektivni i objektivni identitet optužnice”, što su sve tvrdnje zbog kojih je Apelacioni sud već jednom ukinuo gotovo identičnu presudu, a koje kritikuje i tužilac Mandić.

On je istakao da su listinzi o mobilnoj komunikaciji optuženih pribavljeni nezakonito, što je inače stara teza odbrane, da je podacima manipulisano, da su oni menjani na način da je „nemoguće utvrditi njihovu autentičnost”. Ove tvrdnje odbrane je pre više godina odbacio Apelacioni sud, zahvaljujući čijim odlukama su važni dokazi ostali do kraja u spisima predmeta.

Advokat Marinkov se najviše zadržao na osporavanju istinitosti svedočenja Milorada Ulemeka Legije, koji je ključni svedok koji Radomira Markovića označava kao figuru koja je, po nalogu „vrha vlasti”, a sa pozicije prvog čoveka Resora državne bezbednosti, podstrekla ostale da ubiju Slavka Ćuruviju. Ponovio je dobro poznate navode da se sastanak Markovića i Legije odigrao 17. aprila, nakon što je Ćuruvija ubijen, a ne krajem marta, kako je to označio Legija, svedočeći da mu je Marković tada tražio da ubije nekog za koga je on zaključio da je u pitanju Ćuruvija.

„Ulemek nije govorio istinu, a sud se bavi uklapanjem njegovih izjava. U dokazni postupak je ušla samo polovina izjava. Ulemek je sam na glavnom pretresu rekao da nema nikakva saznanja i dokaze za ovaj konkretni slučaj”, naglasio je Marinkov i dodao da sud neopravdano nije uzeo u obzir svedočenja o tome da u danu ubistva kod Slavka nije bilo njegovo obezbeđenje, kao i da „sud ignoriše pitanje novca”, odnosno svedočenje novinara Vladana Dinića da je „tog dana” (usred bombardovanja, prim. ur.) Ćuruvija dobio 415.000 dolara, tvrdeći da je taj novac nestao.

Navodi advokata kojima se pokušava ukaljati lik Slavka Ćuruvije i zamagliti činjenica da je bio meta režima Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković kao njihov najžešći kritičar, ponavljaju se na sudu već gotovo osam godina. Marinkov je na kraju „apelovao” na potrebu da se zaštiti „nezavisnost, nepristrasnost i objektivnost sudstva”.

Stevan Protić, advokat optuženog Miroslava Kuraka koji je godinama u bekstvu, rekao je za presudu da je „doneta u inat zdravoj pameti”. Uz kritiku presude koja je prekoračila optužnicu i tvrdnje da ne postoji nijedan dokaz da su Kurak i Romić ušli u haustor zgrade u Svetogorskoj, gde je Slavko ubijen, Protić je od Apelacionog suda zatražio da „Kuraka oslobodi bilo kakve odgovornosti”.

Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović danas je, uprkos uobičajenom redosledu da se najpre iznose žalbe na presudu, prvo odgovarala na žalbu tužioca. Na to se odlučila jer nije bilo dovoljno vremena da počne iznošenje žalbi, a predsednica sudskog veća joj je to i dopustila. Ova advokatica zastupa dvojicu optuženih u ovom procesu – Milana Radonjića, bivšeg šefa beogradskog centra RDB-a, i Ratka Romića, bivšeg glavnog inspektora u Drugom odeljenju beogradske tajne službe.

Ona je insistirala na tezi da su svedoci iz kriminalnog klana, inače veoma važni za optužnicu, instruirani, da su poslužili tužiocu da „izmisli scenario”, da su lagali da bi dobili privilegije u zatvoru, a posebno je živo opisivala kako su ovi osuđeni kriminalci, navodno, tužioce nazivali „svojim šefovima”.

Namešteni svedoci i najzgodniji Beograđanin

„Ako pročitate stenograme sa suđenja, videćete nameštene svedoke. Tužilac je naveo iskaze Suvajdžića i Milenkovića koji, po njemu, nisu mogli da iznesu svedočenje na glavnom pretresu, jer im se preti. To je bio samo trik za taj trenutak jer je neko procenio da ne mogu da iznesu to svedočenje”, osporavala je advokatica Dobričanin Nikodinović kredibilnost svedoka na kojima se bazira optužnica, a onda ispričala kako je prisustvovala pokušaju jednog tužioca da od nekog njenog klijenta napravi svedoka saradnika tako što će ga direktno i indirektno navoditi na ono što treba da kaže.

„Bolje da se nisam rodila, ni probudila tog dana kad sam to videla”, dramatično je podvukla svoje izlaganje advokatica Dobričanin Nikodinović.

„Ulemek ništa nije rekao, sve su to samo ogovaranja. O tome šta je on navodno rekao svedoče Bagzi i Simović. Zna se da se vršljalo po zatvorima i tražilo da li bi neko nešto rekao. Simović kaže da je bio spreman da kaže sve da pomogne bratu. Dobili su pogodnosti. Legiji nije bilo omogućeno da vidi suprugu i decu, osim preko stakla. On je dobio pogodnosti koje su mu obećane. Kako možete da poverujete nekom ko je svedok saradnik”, rekla je advokatica.

Ona se osvrnula i na kritiku svedočenja Branke Prpe koju je izneo tužilac Mandić. Prvo je demonstrirala da ona sa dioptrijom većom od one koju je Branka Prpa imala, može da čita bez naočara i da razazna ko je koji sudija u veću, a zatim romantizovano ustvrdila da je optuženi Kurak bio toliko lep i naočit mladić („najlepši momak u Beogradu”), koga je ona lično poznavala, da nijedna žena ne bi mogla da ga zameni za nekog drugog.

Javna sednica se nastavlja sutra u 10 sati iznošenjem žalbi na presudu Romiću i Radonjiću, koje je pripremila Zora Dobričanin Nikodinović.