Aleksandar Obradović: Darko Glišić, Vučićev kum, glavni kadrovnik u Krušiku

Želim da se ponašam i osećam se kao slobodan čovek, meni je savest mirna, znam šta sam uradio, znam na šta sam ukazao, rekao je uzbunjivač Aleksandar Obradović. „Ja u pravnom smislu nisam slobodan čovek, protiv mene se vodi istražni postupak, videćemo kako će se završiti“, dodao je.

Istraga o Krušiku ne postoji, istakao je Obradović, koji navodi da se istraga vodi – samo protiv njega.

Aleksandar Obradović je suspendovan i prima, kako kaže, četvrtinu plate. On dodaje da rukovodstvo Krušika ovih dana odlučuje o tome šta će sa njim dalje biti – da li će suspenzija biti produžena i da li će ostati u Krušiku.

Kaže da je, u čitavom slučaju, javnost njegov zaštitnik.

Priča oko Krušika je toliko jednostavna i jasna, i javnost je upoznata samo sa jednim delom – o postojanju privilegovanih kupaca, ali postoji priča koja se odnosi na postojanje povlašćene grupe dobavljača, naveo je Obradović, koji dodaje da postoji još mnogo detalja oko „zloupotreba i netransparentnog trošenja novca“.

„U fokusu javnosti svih ovih meseci je da privilegovana grupa trgovaca oružjem kupuje proizvode Krušika po cenama koje su jednake ili niže od cene koštanja Krušikovih proizvoda. Cela priča počinje 2015. godine kada se donosi politička odluka ili politička dozvola da fabrike naše namenske industrije izvoze svoje proizvode na tržište Bliskog istoka. Privilegovana grupa trgovaca formirana je 2015. godine. Prve ugovore s Krušikom sklapaju „Tehno remont“ iz Temerina 2015. godine, i „Partizan tek“ Slobodana Tešića. Godine 2016. pridružuje se firma Krupnik, Internešnel golden grup iz Abu Dabija i 29. decembra 2016. godine pojavljuje se firma GIM, koja kao buldožer razgrće sve te prethodne privlegovane firme i postaje najprivilegovanija firma u poslovima trgovine oružjem“, rekao je Obradović.

On navodi da sve te firme imaju cenu po kojoj kupuju Krušikove proizvode, da je ona ista 2015, 2016, 2017. i 2018. godine, ista je kolika god serija bila – da li je od pet ili 55 hiljada komada.

Da bi ilustrovao kako se trgovina odvijala, doneo je plakat sa cenama razorne mine 60 mm.

„Naše službe odsek cena i služba prodaje, vodeći računa o ekonomskim interesima fabrike, formiraju prodajnu cenu koja iznosi 52,40 dolara i šalju zvaničnu ponudu privilegovanoj grupi kupaca. Međutim, sklapa se ugovor na cenu od 45,20 dolara, ugovor se zaključuje i ove cene važe pune četiri godine. Najniža cena po kojoj je (domaće) državno preduzeće (Jugoimport SDPR) sklopilo ugovor za identičan proizvod je 51,90 dolara i tu se jasno vidi da se ne radi o jednom, dva, tri ili četiri procenta, kako govori naš predsednik, već je razlika 14,8 posto, ako ćemo biti precizni“, navodi Obradović.

On ističe da se ne mogu stavljati u istu ravan privatne firme sa Jugoimport SDPR-om, koji posluje više decenija i ima poseban odnos sa Krušikom. „U 2016. ukupan procenat izvoza koji je išao preko Jugoimport SDPR je bio 70 odsto, samo dve godine kasnije je taj procenat je više nego prepolovljen i iznosi oko 30 odsto“, naveo je. Sav profit koji je trebalo da pripadne državnom preduzeću prelio se u džepove privatnih trgovaca oružjem, dodao je.

Uzbunjivač dodaje da se sva alavost i bestidnost privatnih trgovaca vidi u toj činjenici da tu istu minu, koju dobiju od Krušika po ceni od 45,20 dolara, prodaju, kako navodi, za 90 dolara.

Kroz Nadzorni odbor, koji čine tri člana koje bira Vlada, prolaze svi ugovori, ističe Obradović, koji dodaje da je Ministarstvo odbrane takođe ostalo nemo.

Novinar NIN-a Vuk Cvijić kaže da sve ovo o čemu govori Obradović postoji u dokumentima koji to potvrđuju, koji su čak i laiku jasni, kad pogleda brojeve. „Nije mi jasno šta to govore predstavnici vlasti i zašto to govore“, kaže, dodajući da se po svaku cenu brani nešto što je neodbranjivo.

Autor i voditelj emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ (Zoran Kesić) je kazao da je Obradović proglašen „krivcem“ bez suđenja i da će biti krivac dok god je aktuelna vlast na toj poziciji. On podseća da ga najmoćniji ljudi u zemlji proglašavaju 24/7 (dana) za izdajnika, špijuna, onoga ko ruši vojnu industriju u Srbiji i da sve to piše u „šarenim novinama“ na kioscima, tako da se, kako ocenjuje, radi o kampanji, pa je Aleksandar Obradović… „U dobrom delu javnosti prepoznat kao zao čovek, izdajnik, špijun“.

„Obraćao sam se institucijama, pisao i Vučiću“

Aleksandar Obradović je u Utisku nedelje ispričao da nije tačno da se nije obraćao institucijama, kako mu vlast spočitava. Ističe da se obraćao institucijama, da se, zbog situacije i dešavanja u fabrici, 2015. godine obratio prvo Nadzornom odboru Krušika, a da je pisao, zatim, tadašnjem ministru odbrane Bratislavu Gašiću, ali da je uputio pismo, na zahtev sindikata u fabrici, i tadašnjem premijeru, a sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću, i da mu nikada niko ništa nije odgovorio. Pre svega sam želeo institucijama da se obratim, rekao je, i dodao da je to bilo pre nego što se pojavio GIM.

U to vreme čula su se, kaže, šaputanja o ulasku novih firmi u Krušik, koje su u stranačkoj, rodbinskoj vezi sa direktorom firme, navodi Obradović, koji je dodao da je pravio evidenciju o tome, od polovine 2014. do januara 2017.

Kad sam 2017. došao na novo radno mesto i kad su neka dokumenta prošla kroz moje ruke dobio sam potvrdu o tome, dodao je. Kako je naveo, tada su u Krušik ulazile firme koje su formirane 2014, 2015, 2016. godine umesto tradicionalnih dobavljača.

Kaže da su u to vreme u Krušik došli ljudi „bez biografije“, koji su svoj autoritet pokušali da steknu tako što su pravili „atmosferu straha“ u toj firmi. A onda je usledilo i partijsko zapošljavanje, ispričao je.

„Zbog povećanog obima posla, 2016. i 2017. godine, ukazala se potreba za novim kadrovima, ali nije se vodilo računa, stihijsko je bilo zapošljavanje, a glavna ulaznica za Krušik je bila članska karta SNS, gde je veliki broj ljudi došao sa Uba, Mionice, i okolnih mesta. Glavni operativac SNS i kum Aleksandra Vučića Darko Glišić je čovek koji je glavni kadrovnik u Krušiku“, naveo je gost Utiska.

Kaže da sve što se desilo, kad je u pitanju poslovanje Krušika, tokom 2018. i 2019. godine jeste posledica poslovanja 2015, 2016. i 2017. godine kada se roba „prodavala po privilegovanim cenama za privilegovane kupce“. Takvo stanje i prekid novih ugovora dovelo je do ćorsokaka, iz koga, bojim se da nema izlaza, navodi Obradović.

On podvlači da i prethodni režim i ovaj režim nisu sistematski rešavali probleme Krušika, podsećajući da je naša namenska industrija pretrpela žestoke posledice devedesetih, a naročito za vreme NATO bombardovanja. Ističe da je ne želi da se stvori slika da je Krušik bio „NASA“ do 2014, kad je došlo novo rukovodstvo, i dodaje, zbog potpune istine, da je račun u blokadi od novembra 2011, ne od 2016. A svi profiti poslednjih godina, koji su mogli da stabilizuju Krušik, završili su u rukama privatnih trgovaca oružjem, dodao je.