Ana Lalić: Valjevska Sremica

Sve pod optužbom da je svojim tekstom na portalu Nova.rs o stanju u Kliničkom centru Vojvodine uznemirila javnost i narušila ugled te zdravstvene ustanove.

A ona je samo objavila priču medicinskih radnika u KCV koji su govorili o onom što svi znaju: da nema baš uvek zaštitne opreme, da se nekima deli na kašičicu, pa postoji i opasnost da oni koji treba da nas spasavaju i leče od bolesti i sami obole.

KCV je odbacio te navode i o tome obavestio nadležno tužilaštvo i policiju navodeći da su u tekstu iznete „neistinite i da KCV raspolaže dovoljnom količinom potrebnih lekova, sanitetskog materijala i lične zaštitne opreme“.

Sve to su mogli da izjave i pre objavljivanja teksta Ane Lalić, ali se nisu obazirali na njene pozive da odgovore na pitanja koja bi im postavila.

Ani je, posle hapšenja njenih ličnih stvari i pretresa stana, određeno takozvano privođenje i takozvano zadržavanje u policijskoj stanici u novosadskoj ulici po imenu čuvenog mitskog junaka Kraljevića Marka.

Tamo je prethodno, doduše uz kafu, ispitivana o tome kako je izazvala uznemirenje javnosti i narušila ugled KCV, a onda na ivici kreveta u jednosobnom policijskom apartmanu provela ostatak noći.

Ujutro je bez mnogo obrazloženja, srećom, puštena kući.

Sve se dogodilo baš u vreme kada je premijerka Ana Brnabić predložila, a Vlada usvojila tzv. Zaključak o informisanju u vreme vanrednog stanja, po kojem se ona odredila za spikera Kriznog štaba, da bi baš u danu kada je njena imenjakinja Ana uhapšena, pa puštena iz pritvora, priznala da je ispala glupa, donoseći pomenuti zaključak, te ga je na „molbu“ njenog predsednika povukla. Mada to još nikom nije poznato.

Posle hapšenja Ane Lalić, ne i Brnabić, promptno su reagovala oba novinarska udruženja zahtevajući njeno oslobađanje, a isto su zatražila i međunarodna medijska udruženja, kao i iz evropskih institucija.

To je doprinelo njenom brzopoteznom oslobađanju. Istovremeno, KCV, ili neko drugi, povlači novi potez te u Intenzivnu jedinicu, srce korona centra u KCV, pušta kamere agencije Rojters (za koju pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković kaže da je valjda najnezavisnija agencija), ne bi li se strani novinari uverili da je tamo sve u redu i na vrlo visokom nivou.

U ovom slučaju nije „zaustavljen Rojters“, nego Ana Lalić, a preko nje su i svi domaći novinari i mediji dobili šamar od uprave KCV.

Ana Lalić je rođena u Valjevu, a smatra se Sremicom.

U novinarstvu je nakupila dvadesetogodišnje iskustvo radeći najpre u novosadskom Građanskom listu, pa u Blicu, gde je bila i urednica za Vojvodinu, a potom pišući za portal Autonomija i Vojvođanski istraživački centar. Prvoaprilsko hapšenje nije joj prvo neprijatno iskustvo u novinarstvu. Bila je svojevremeno na meti Treće Srbije i te desničarske bratije koja je opuživala da je „hrvatski špijun i da radi za Glas koncila“.

Članica je Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Živi u Novom Sadu, ima kerušu rase mađarska vižla i nada se da će uz vikendicu uskoro doći i do sopstvene kuće.