24. sep 2019.

Anderson o poslednjem danu ubijenog novinara Aleksandra Simovića: Mržnja se osećala, srpski novinari su se plašili

Višestruko nagrađivani britanski radio urednik Brajan Anderson za dosije Udruženja novinara Srbije svedoči o poslednjim trenucima sa novinarom švajcarskog radija Medija ekšen internešenal (Media Action International) Aleksandrom Simovićem, koji je otet i ubijen 1999. godine u Prištini.

– Zvali smo ga Aleks. Te večeri sedeli u baru u Prištini. On, moji prijatelji Albanci sa kojima sam radio u Skoplju i ja. Aleks je govorio glasno srpski. Ljudi za obližnjim stolom pozvali su devojku iz Skoplja da dođe do njihovog stola. Vratila se preplašena. Rekla je nešto poput: “poručili su da će ga srediti”, misleći na Aleksa“, svedoči Anderson.

– Zvali smo ga Aleks. Te večeri sedeli u baru u Prištini. On, moji prijatelji Albanci sa kojima sam radio u Skoplju i ja. Aleks je govorio glasno srpski. Ljudi za obližnjim stolom pozvali su devojku iz Skoplja da dođe do njihovog stola. Vratila se preplašena. Rekla je nešto poput: “poručili su da će ga srediti”, misleći na Aleksa“, svedoči Anderson.

Sutradan u srpskom studiju Medija ekšen internešenal čuo se plač.

– Došao je njegov otac i rekao: “Aleks je ubijen“, navodi Anderson.

Prema obaveštajnim podacima UNMIK-a Simović je kidnapovan 21. avgusta 1999. u kafiću Pikaso (Picasso) u Prištini. Andersonova sećanja podudaraju se sa opisom iz dokumenata UNMIK-a i navedenim događajima od 20. avgusta 1999. godine u džez klubu “Ćafa” (Qafa), o kojem je UNS pisao.

– To je bilo nekoliko dana nakon što sam došao na Kosovo. Ne sećam se detalja te večeri. Imam samo snimak pevačice u baru, jer mi je devojka iz Skoplja rekla da ne snimam druge ljude, pošto su verovatno bili u OVK, dodaje naš sagovornik, kao i da ga niko do sada nije pitao da govori o ovoj temi, pa ni tužilaštvo.


Ceo tekst pročitajte na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend