Anonimni manijak sa srednjim slovom J

Ha, kakav šarmantan i duhovit čovek, uzdahnem nad dijagnozom pošiljaoca, pa onda uzviknem zabrinuto: „Ali, zaboga, koliko ludaka & prostaka & glupaka & tutumraka ima moj lepi mali šestocifreni 063 broj?“, te odmah slučaj prijavim nadležnom organu za brojeve sa pozivnim 064, slobodarskom Telekomu, koji je valjda sem za Premijer ligu zadužen i za one koji prete zbog tekstova o premijerki takozvanim naprednim k…..

Fuj!

Dakle, verujući da je Telekom sem za Premijer ligu nadležni organ i za ovakvu originalnu Premijer ljigu, anonimnog ljigavca koji se kao dobrovoljac javlja da brani premijerku od golorukog srpskog & novinarskog naroda, napišem Telekomu pismo: „Poštovani, na moj broj 063XXXXXX sa 064 broja koji je u atačmentu mejla, a koji mi je nepoznat, stižu mi preteće poruke. Molim da me obavestite čiji je to broj ako imate informaciju“, napišem Telekomu.

Telekom potpisan kao Marija sutra mi odgovori: „Poštovani, zahvaljujemo na obraćanju. Obaveštavamo Vas da je radi prijave uznemiravanja neophodno da se obratite Vašem mobilnom operatoru koji će nakon toga nama proslediti zvanični zahtev za proveru. Nismo u mogućnosti da pružamo informacije o našim korisnicima u ovom slučaju. Zahvaljujemo na razumevanju. Srdačan pozdrav. Marija.“

Nekada, u stara dobra vremena, kada vam neki manijak dahće u slušalicu vi lepo odete u PTT, prijavite manijaka, i onda mu na vrata bane policajac prerušen u poštara. I ode manijak.

Dignem ruke od pomoći slobodarskog Telekoma, koji se zapravo zove Marija, samo to kriju sve ove godine, pa se prepustim sopstvenoj istrazi anonimnog broja 064841X1XX, koji je u vlasništvu anonimnog manijaka.

Šerlok Holms u meni seti se da mi je sa istog broja, beše li maj ove godine, na moj takođe privatni broj najpre stigao pasus iz neke moje kolumne. I to je na prvi pogled bilo okej, dirljivo, jer lepo je kad ti na broj stigne nešto što si sam napisao, a i dobro je što u mojim kolumnama nema pretećih poruka nikome, a posebno meni, te nisam u tome video ništa sumnjivo. Možda mi je moja kolumna sama poslala poruku?

Stigao mi je dakle ovaj pasus, u kome opisujem karakteristike takozvane vrste TABLOIDNI DREKAVAC: „U pitanju je vrsta urednika za uneređivanje Srbije, izdaje nešto crveno što liči na novine i prodaje se na kiosku, a on se prodaje ko god mu da više. Rodom je iz Ivanjice, mada ovi iz Ivanjice tvrde da je on više iz Arilja, jer niko ne bi želeo da takav lik bude baš odande odakle su i oni. Ovi iz Arilja, pak, tvrde da je on više iz Požege… Dere se ko sivonja, tu je njegov šarm koji više liči na šamar.“

Problem je što je odmah posle ovog dirljivog pasusa, na moj lepi privatni broj sa tri osmice stigla poruka sledeće sadržine: „Ne budi p…., Dražo Petroviću, dođi ovo lično, u oči, da mi kažeš. Pa da raspravimo, četnička devojčice, odakle sam to ja i šta na kioscima prodajem. Bedniče bedni, zauvek ćeš samo to ostati. Sam sebi si najveća kazna.“

I tada, a bio sam negde na odmoru, uskliknem: „Pa zaista, ko svakoj budali deli moje brojeve! I što se ta budala makar ne potpiše da znam ko je!“

Ali se setim, logično, anonimni manijaci se ne potpisuju baš zato što onda ne bi bili anonimni, nego opštepoznati manijaci.

I Šerlok Holms u meni nakon dugog razmišljanja, dođe do prvog traga u ovoj obimnoj istrazi. Trag je mali, ali značajan: anonimni manijak garantovano ima srednje slovo J.

– Otkud ti to? – zapita se Šerlok Holms u meni.

– Intuicija! – odgovori Šerlok Holms u meni.

Ostatak istrage je u toku i javnost će biti pravovremeno obaveštena.

Op, trt, gevezen, zajn!