APEL ZA SLOBODU JAVNE REČI I KRITIČKOG MIŠLJENJA

Prošla godina je ogolila karakter aktuelnog režima u Srbiji kroz nekoliko tragičnih događaja: masakri u školi „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu, teroristički napad u Banjskoj, krađa izbora, sve veće približavanje režimu u Moskvi i zaustavljanje procesa pridruživanja EU. Sve navedeno je dovelo do odlučnijeg angažovanja međunarodne zajednice usled gubitka poverenja u predsednika Vučića i bezbednosnih rizika koje njegova politika uzrokuje.

Brojne međunarodne kritike koje su usledile nakon izborne krađe, kao i veoma oštra Rezolucija Evropskog parlamenta, doveli su do sve radikalnijeg i destruktivnijeg ponašanja predsednika Vučića. Ključni cilj režimske propagande je da kritike na račun korumpirane i nedemokratske vlasti, prikaže kao zapadnu kampanju protiv srpskog naroda. Istovremeno, vlast predsednika Vučića pokušava da se obračuna sa svim domaćim kritičkim glasovima, posebno pred beogradske izbore koje javnosti predstavlja kao nacionalne jer će oni odlučiti „kojim pravcem će Srbija krenuti“.

U obračunu režima sa zapadom i opozicionim i kritičkim delom društva u Srbiji, propaganda predsednika Vučića je targetirala i izložila besprimernoj hajci, novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića i predsednicu Nezavisnog društva novinara Vojvodine Anu Lalić. Lažiranjem i montažom snimaka i intenzitetom poziva na linč, njima je ozbiljno ugrožena bezbednost. Lalić i Gruhonjić su i do sada bili kritični prema režimu, ali su poslednje targetiranje i pozivi na linč poslužili, kao paradigma, u cilju ućutkivanja svih opozicionih glasova.

Brutalna i anticivilizacijska kampanja protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić služi se Putinovim metodama i preti da eskalira, jer po prvi put predsednik Vučić više nije siguran u svoju poziciju. Čitavu deceniju je uživao podršku zapada koja mu je omogućila da se pred javnošću predstavlja kao nezaobilazan faktor u promovisanju evropske Srbije. Sada je sa tom politikom završeno, a sve kritičkiji tonovi sa zapada i Vučićevo okretanje autokratskim režimima, neminovno vode Srbiju u novu izolaciju, koja će pojačati unutrašnju represiju i teror prema svim kritički orijentisanim pojedincima i opozicionim grupama.

Skrećemo pažnju EU i SAD da je organizovana kampanja mržnje i poziva na linč protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić, samo početak scenarija koji sledi kao rezultat sve većeg približavanja Vučića režimu u Moskvi. Zbog toga, potpisnice i potpisnici pozivaju međunarodnu zajednicu da spreči predsednika Vučića da sprovodi unutrašnju represiju i da mu jasno stavi do znanja da više neće tolerisati nasilničko i antidemokratsko ponašanje, kao i da će nastavak i produbljivanje autoritarnih praksi izazvati posledice po dalje odnose vlasti sa demokratskim državama.

POTPISNICI/E

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma
Prof. dr Lazar Lazić, predsednik Vojvođanskog kluba
Staša Zajović, Žene u crnom
Aleksandar Kraus, predsednik Saveza antifašista Srbije
Dr Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji
Ljiljana Latinović, Savez Antifasista Srbije (SAFS)
Nenad Čanak, prvi predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine
Aleksandar Olenik, advokat
Tamara Nikčević, novinarka
Bojan Kostreš, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani
Dr Vesna Pešić, političarka i sociološkinja
Svetislav Basara, pisac
Prof. dr Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova
Prof. dr Sead Turčalo, dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu
Miodrag Vlahović, ambasador, predsednik Crnogorskog Helsinškog odbora
Prof. dr Nikola Samardžić, istoričar
Prof. dr Dubravka Stojanović, istoričarka
Dr Boris Varga, politikolog i novinar
Prof. dr Pavle Sekeruš, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Prof. dr Aleksandar Bošković, antropolog
Prof. dr Đokica Jovanović, sociolog
Dr Olga Manojlović Pintar, istoričarka
Dr Milivoj Bešlin, istoričar
Dr Petar Žarković, istoričar
Pavel Domonji, publicist
Lula Mikijelj, aktivistkinja
Tanja Šuković, novinarka
Darko Šuković, novinar
Nedim Sejdinović, novinar
Dunja Hadžiomerspahic, Žene u crnom
Saša Ilić, pisac
Aleksandar Sekulović, diplomata u penziji
Dženana Karup Druško, novinarka
Tanja Petovar, advokatica
Pavle Radić, publicista
Prof. dr Duško Radosavljević, politikolog
Nikola Krstić, novinar
Prof. dr Lino Veljak, filozof
Slobodan Dukić, novinar
Zlatoje Martinov, publicista
Dr Aleksandra Djurić-Bosnić, kulturološkinja
Branka Latinović, ambasadorka u penziji
Nataša Mićić, pravnica i političarka
Prof. dr Boris Kršev, istoričar, Fakultet „Lazar Vrkatić“
Tomislav Marković, pisac i novinar
Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
Suzana Kadirić-Sekulović, novinarka i aktivistkinja
Štefica Galić, novinarka i aktivistkinja
Nihat Hebibović, savetnik u predsedništvu BiH
Ljupko Mišeljić, novinar
Mijat Lakićević, novinar
Prof. dr Nerzuk Ćurak, politikolog
Renad Šeremet, predsednik Udruženja Centar za kritičko mišljenje, Mostar
Predrag Blagovčanin, novinar i urednik portala Tačno.net
Edin Osmančević, novinar i savetnik u gradskoj upravi Geteborga
Danilo Kalezić, politikolog
Veljko Milić, advokat
Balša Božović, izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije
Doc. dr Aleksandra Jerkov, politikološkinja
Bojan Tončić, novinar
Vladimir Đurić, Vojvođanski klub
Maja Mrnuštik, advokatica
Daško Milinović
Mladen Urdarević
Prof. dr Adnan Čirgić, filolog
Srđan Šušnica, magistar kulturologije i diplomirani pravnik
Prof. dr Aleksandar Radoman, istoričar književnosti
Prof. dr Boban Batrićević, istoričar
Dušan Pajović, aktivista i kolumnista
Nataša Govedarica, dramaturškinja, Sarajevo/Beograd
Srećko Đukić, diplomata i ambasador u penziji
Prof. dr Jovan Komšić, profesor univerziteta u penziji
Milan Mića Jovanović, novinar
Luka Jovanović, advokat
Prof. dr Marko Božić, pravnik i profesor na Univerzitetu Union
Bojana Vatić, potpredsednica Vojvođanskog kluba
Mila Jurić, bibliotekarka
Branka Panić, filološkinja
Dušan Mijić, preduzetnik