Apelacija odlučuje o presudi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije: Velika i očekivanja i strepnja

Sutra u Apelacionom sudu (Nemanjina 9) počinje odlučivanje o prvostepenoj presudi za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, odnosno o žalbama koje su na presudu podneli advokati odbrane i tužilac. Javna sednica će trajati tri dana, 7, 8. i 9. jula, sa početkom u 10 sati, a zbog velikog interesovanja javnosti održaće se u Velikoj sudnici, koja ima više od 200 mesta.

Nakon 21 godine od ubistva Slavka Ćuruvije, njegova porodica, prijatelji, saradnici i medijska javnost očekuju da se potvrdi prvostepena presuda doneta u aprilu prošle godine, da se zaključi ovaj dugotrajni, težak proces, a zločinci adekvatno kazne.

Presudom su za ubistvo, kao organizatori, osuđeni bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i tadašnji načelnik beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić na po 30 godina zatvora, dok su bivši glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB-a Ratko Romić i bivši rezervni pripadnik RDB-a Miroslav Kurak osuđeni na po 20 godina zatvora.

Očekuju i da se Radonjić i Romić, koji su od 2017. u kućnom pritvoru, vrate u zatvor, a da policija počne aktivno da traži Kuraka, koji je u bekstvu, i privede ga pravdi. U zatvoru je jedino Marković, koji služi kaznu od 40 godina, ali za druge zločine koje je počinio.

Neočekivani potez tužioca

O zasad jedinoj presudi u slučaju ubistva novinara, neizmerno značajnoj za slobodu medija i bezbednost novinara, ali i za celo društvo, odlučivaće petočlano sudsko veće kome predsedava Milimir Lukić, zamenik predsednika Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda.

Za sudiju izvestioca određena je Bojana Paunović koja će na javnoj sednici obavestiti sudsko veće o presudi kojom su četvorica nekadašnjih rukovodilaca i pripadnika Državne bezbednosti osuđena na ukupno 100 godina zatvora. Drugi članovi sudskog veća su sudije Dragan Ćesarović, Nada Zec i Sretko Janković.

Početak odlučivanja Apelacionog suda u ovom procesu prati velika strepnja, ali i velika očekivanja od sudija u čijim je rukama odluka da li će ubice uglednog i hrabrog novinara konačno biti kažnjene.

Apelacija može da odbije žalbe i potvrdi presudu, da usvoji žalbu tužioca i izrekne veće kazne okrivljenima, može da presudu preinači, što može biti i oslobađanje optuženih, a može i da usvoji žalbe odbrane i tužioca tako što će ukinuti presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu

Strepnje su potaknute čudnim i neočekivanim postupkom tužioca da se žali na presudu i da traži njeno ukidanje iako je njome potvrđena njegova optužnica, a umešani u ubistvo kažnjeni visokim kaznama. Tim pre što je presuda doneta čak 20 godina nakon ubistva, i to protiv istaknutih i tada veoma moćnih pripadnika tajne službe čiji se snažan uticaj i danas može utvrditi.

Na šta se tačno žalio zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić i sa kojim argumentima je tražio da se ona ukine, nakon što se teškom mukom do nje došlo, saznaćemo tokom trodnevne javne sednice na Apelaciji, kada će dobiti priliku da iznese svoju žalbu. I odbrana će na javnoj sednici iznositi svoje argumente za ukidanje presude.

Tužiočev potez je oštro kritikovan u javnosti proteklih dana, a advokat dece Slavka Ćuruvije Slobodan Ružić konstatovao je da je „prvostepena presuda doneta u ovom predmetu najviše što se moglo dobiti dve decenije nakon ubistva“. Advokat Ružić je zbog ovog tužiočevog hazarderskog postupka, za koji kaže da je „skandalozan“, javno zatražio njegovo razrešenje, kao i razrešenje šefa Tužilaštva za organizovani kriminal.

Kritike i apele da se prvostepena presuda potvrdi izrekli su ovih dana mnogi istaknuti predstavnici medijske javnosti, pre svega Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

On je u intervjuu za Cenzolovku upozorio da bi „vraćanje na novo suđenje i novi dokazni postupak bio paradoks – da se dokazuje već dokazano“. „U stvari bi smisao toga bio da na slobodi ostanu svi prvostepeno osuđeni.“ Matić je ocenio da bi se vraćanjem na početak, suđenje ubicama „pretvorilo u farsu“.

Veljko Lalić, glavni i odgovorni urednik Nedeljnika, ocenio je da bi vraćanje suđenja na početak „bio dokaz da se suđenje vodi radi suđenja i međunarodne javnosti, a ne kako bi se osudile ubice vodećeg novinara“, dok je Ljiljana Smajlović, novinarka tadašnjeg Ćuruvijinog Evropljanina, rekla da bi poništavanje presude i vraćanje na početak bilo „izigravanje pravde“.

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović je za Cenzolovku istakla da je presuda ubicama Ćuruvije jedna od najznačajnijih za bezbednost novinara u proteklim decenijama i upozorila da je važno da se brzo dođe do pravosnažne presude.

Udruženje novinara Srbije izdalo je saopštenje u kome ističe da očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu i traži da državni organi što pre privedu pravdi Miroslava Kuraka. UNS takođe traži da „svi prvostepeno osuđeni za ovo teško ubistvo i podmukli napad na slobodu štampe budu hitno pritvoreni“.

Opstrukcije u borbi protiv mračnih struktura RDB-a

Velika strepnja da bi prvostepena presuda mogla biti ukinuta i da bi se zbog toga sav napor da se do nje dođe mogao pretvoriti u još jednu uzaludnu borbu protiv mračnih, kriminalizovanih struktura u službama državne bezbednosti, inicirana je i brojnim opstrukcijama tokom prvostepenog suđenja.

Prvostepena presuda doneta je 5. aprila 2019. godine, nakon četiri godine suđenja, 90 ročišta i saslušavanja oko 100 svedoka. Tokom procesa bili su vidljivi veliki pritisci, svedoci su menjali iskaze, dobijali iznenadnu amneziju, sud je dva puta odbijao da uvaži ključne dokaze i oba puta je Apelacioni sud, posle žalbi tužioca, vraćao te ključne dokaze u postupak.

Advokat Ružić je zbog ovog tužiočevog hazarderskog postupka, za koji kaže da je „skandalozan“, javno zatražio njegovo razrešenje, kao i razrešenje šefa Tužilaštva za organizovani kriminal

Koliko su snažni bili ti pritisci i koliko je teško bilo dovesti postupak do kraja, verovatno najslikovitije govori iskaz Milorada Ulemeka Legije koji je odbio da svedoči pred sudom zbog „straha za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice“. Inače, Legijino svedočenje o ulozi Radeta Markovića u ubistvu Ćuruvije bilo je važno za pokretanje tužilačke istrage i hapšenje Radonjića i Romića.

Nesumnjivo je da će sudije Apelacionog suda biti pod ogromnim pritiscima tokom odlučivanja i javnost od njih očekuje da im odole. Ne može se sa sigurnošću reći koliko će dugo trajati odlučivanje Apelacije. Advokat Slobodan Ružić očekuje da njihova presuda bude doneta najkasnije do kraja godine. Kako bi presuda mogla da izgleda, pojasnio je Ružić za Cenzolovku:

Apelacija može da odbije žalbe stranaka i potvrdi presudu, može da usvoji žalbu tužioca u pogledu zahteva da se izreknu veće kazne okrivljenima, može da presudu preinači, što može biti i oslobađanje optuženih, a može i da usvoji žalbe odbrane i tužioca tako što će ukinuti presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu da se nešto još uradi.

Ukoliko Apelacioni sud potvrdi ili preinači presudu, ona istog trenutka postaje pravosnažna i njeno izvršenje se ne odlaže.