Apelacija u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije usvojila zahtev tužioca Milenka Mandića i u spise uvrstila izjave svedoka iz istrage

Apelaciono sudsko veće usvojilo je kao dokaze izjave koje su, tokom istrage 2007. godine, davali policajci koji su pratili novinara Slavka Ćuruviju do njegovog ubistva. Prvostepeni sud je do sada odbijao da ih usvoji.

Među dokazima su, posle današnjeg ročišta pred Apelacionim sudom, ostale i sve izjave Milorada Ulemeka Legije i pripadnika „zemunskog klana“ kojima se optužuju Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak za planiranje, organizaciju i izvršenje ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.

Petočlano sudsko veće je odlučilo da među dokazima zadrži i trake koje sadrže podatke o telefonskim komunikacijama optuženih u vreme pripreme i izvršenja ubistva, koje je odbrana mnogo puta tokom trajanja procesa pokušavala da izbaci.

Definitivno su utvrđeni svi dokazi koje će Apelacioni sud uzeti u obzir prilikom presuđivanja. U spise je ušlo gotovo 80 svedočenja koja su do sada odbijana

Kako se tvrdi u optužnici, upravo te trake sa podacima sa baznih stanica mobilne telefonije nedvosmisleno povezuju izvršioce sa mestom zločina.

U sudnicu je donesena „zapečaćena kutija iz sudskog depoa“ sa 40 DLT traka za koje je odbrana, a posebno advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, tvrdila da „ne postoje“ i da su u pitanju „izmišljeni dokazi“.

Ispostavilo se da je najavljena „zapečaćena kutija iz sudskog depoa“, u stvari, neugledna kartonska kutija, oblepljena smeđim lepljivim trakama.

Pošto je kutija „otpečaćena“ skalpelom, kako bi se proverio njen sadržaj i to da li je on identičan spisku iz zapisnika, na čemu je insistirala odbrana, postalo je jasno da su advokati odbrane već proveravali njen sadržaj 2018. godine. To ih nije sprečilo da tokom celog procesa ponavljaju kako sumnjaju da one i „fizički postoje“ i na osnovu toga traže da se ovi, za tužioca ključni dokazi, izuzmu iz spisa.

U spise uvršteno 80 svedočenja

U specijalnom sudu danas je održan treći po redu javni pretres na kome su definitivno utvrđeni svi dokazi koje će Apelacioni sud uzeti u obzir prilikom presuđivanja, nakon što je ukinuta i druga prvostepena presuda. U spise je ušlo gotovo 80 svedočenja koja su do sada odbijana.

Važnost ovih svedočenja je u tome što su ih uglavnom davali pripadnici Resora državne bezbednosti, bilo da su bili operativci koji su pratili Ćuruviju bilo da su bili oni na rukovodećim položajima. Te izjave sadrže više detalja nego one koje su date tokom suđenja, kada su se uglavnom izgovarali da ih je sećanje izneverilo.

U sudnicu je donesena „zapečaćena kutija iz sudskog depoa“ sa 40 DLT traka za koje je odbrana, a posebno advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, tvrdila da „ne postoje“ i da su u pitanju „izmišljeni dokazi“

Tu su posebno značajna svedočenja Predraga Gikića, Nebojše Sokovića, Aleksandra Radosavljevića, Ratka Ljubojevića, Zorana Stijovića, Stevana Nikčevića, Zorana Mijatovića, Nebojše Pavića, Gorana Živaljevića, Rodoljuba Milovića, Ljubiše Dragovića i drugih, koji daju celovitu sliku o tome kako je tajno slušan i praćen novinar, koga je režim Slobodana Miloševića označio kao glavnu pretnju za opstanak na vlasti. Kao i kako je izvršeno ubistvo od koga Slavko nije ni mogao da pobegne. Iako je upozoren i uprkos tome što mu je predloženo da se prebaci u Crnu Goru, Ćuruvija je odbio da beži.

Svi ovi svedoci bili su više godina predmet diskvalifikacije i osporavanja odbrane.

Pred čitanje dugog spiska svedoka, čije su izjave i iz istrage i sa suđenja uvršteni u dokazni materijal, sutkinja Vesna Petrović je objasnila:

„Brižljivo smo razmotrili predloge. Bilo ih je mnogo i ukoliko smo omaškom propustili da neki od njih uvrstimo, u nastavku ćemo dodatno odlučivati o tome.“

Apelaciono sudsko veće je usvojilo i zahtev tužioca da se u spise uvrsti i dokument sa oznakom „tajne“ iz 2006. godine, kojim se slučaj ubistva Ćuruvije poverava Specijalnom sudu za organizovani kriminal. To se, takođe, tiče odgovora na jednu od žalbi odbrane da se predmet vodi pred navodno nenadležnim sudom.

Predlozi odbrane odbačeni jer su „odugovlačenje postupka“

Nisu usvojeni tužiočevi predlozi da se u spise uvrste svedočenja dežurnog načelnika beogradskog centra RDB-a Cvijetina Milinkovića, koji je u knjigu dežurstva upisao vreme prekida praćenja Ćuruvije, kao i komentar optuženog Radonjića kako će biti „primenjene neke druge mere“, te iskaz Zorana Pavića, načelnika Devetog (pratećeg) odeljenja, od koga je 10. aprila Radonjić tražio da mu iz minuta u minut javlja kretanje Ćuruvije, što su mnogi svedoci iz RDB-a označili kao „krajnje neobično“. Oba svedočenja su iz 2001. godine, oba svedoka su u međuvremenu preminula, ali su odbačena jer su izjave dali „u svojstvu građana“.

Tužilac to osporava i ističe da su oni govorili kao službena lica, što su oni, kao načelnici odeljenja, i bili u vreme ubistva Ćuruvije.

Odbačena su svedočenja i drugih 30 operativaca, datih 2000. i 2001. godine, kao i tekst „Ćuruvija dočekao bombe“ iz Ekspres politike, koji je bio svojevrsna najava ubistva. Nije kao dokaz prihvaćeno ni „Pismo predsedniku“ koji su objavili Ćuruvija i Aleksandar Tijanić u Evropljaninu, nakon čega je počela hajka režima na redakciju i novine koje je Ćuruvija izdavao. Sud je konstatovao da su u tim tekstovima objavljeni lični stavovi autora i da nisu bitni za ovaj proces.

Ispostavilo se da je najavljena „zapečaćena kutija iz sudskog depoa“, u stvari, neugledna kartonska kutija, oblepljena smeđim lepljivim trakama

Apelaciono veće odbacilo je čitav niz predloga advokata odbrane i optuženih. Za neke od njih je rečeno da su predloženi samo zato da bi se ovaj proces odugovlačio.

Shodno onome što je sudsko veće prihvatilo, odbijen je zahtev Vladimira Marinkova, advokata Radomira Markovića, da se iz spisa izdvoje, pre svega, svedočenja Ulemeka i pripadnika „zemunskog klana“. Sud je to obrazložio ocenom da su „u pitanju iskazi svedoka dati u skladu sa zakonom“.

Odbijen je i zahtev Marinkova da se izdvoje svi dokazi o telefonskoj komunikaciji, da se obavi suočavanje Ratka Ljubojevića i Nebojše Sokovića, koji su Ćuruviju pratili, da se čitaju knjige haškog optuženika Dragoljuba Ojdanića i „Sećanja“ Radomira Markovića, kao i intervju haškog osuđenika Nebojše Pavkovića.

Odbijen je zahtev da se veštači gde se nalazila kancelarija Franka Simatovića za vreme bombardovanja, što je odbrana nudila kao jedan od „dokaza“ da Milorad Ulemek ne govori istinu.

Kad su u pitanju predlozi advokatice Zore Dobričanin Nikodinović, koja zastupa optužene Radonjića i Romića, odbijen je njen zahtev da se obavi rekonstrukcija događaja na licu mesta i to u vreme kada se ubistvo dogodilo, 11. aprila, sa istim obrazloženjem – da je ovaj predlog dat kako bi se proces odugovlačio.

Odbačeni su i njeni zahtevi da se izbace svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija iz istrage za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i da se ponovo sasluša Slavkov sin Rade Ćuruvija.

Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović je nakon toga izjavila da se oseća uvređeno jer je „uvredljivo da sam predložila nešto radi odugovlačenja postupka. Koji bi to bio moj razlog?“, navela je ona rekavši da nikad tako nešto tokom karijere nije radila.

Dokazni postupak je završen jednosatnom predstavom sa kutijom u kojoj su bile DLT trake, zajedno sa CD-om i jednom belom kesom, sa podacima o mobilnoj komunikaciji optuženih, koja, kako se tvrdi u optužnici, pokazuju da su Romić i Kurak bili i 10. i 11. aprila na istom mestu, u isto vreme – u blizini mesta zločina u vreme kada je ubijen Slavko Ćuruvija.

Za sutra su zakazane završne reči. Tužilaštvo je najavilo da će kratko objasniti neke od detalja u vezi sa DLT trakama. Sutkinja Vesna Petrović je najavila da će svi advokati i optuženi imati po 20 minuta na raspolaganju za završne reči.