Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Tome je prethodio medijski linč, a samo pet dana uoči ubistva, u dnevnom listu Politika Ekspres objavljen je tekst pod nazivom „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je zatim pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. U tom tekstu, označen je kao izdajnik koji podržava bombardovanje Srbije.
Izveštaj o tajnom praćenju novinara, takozvani dosije Ćuran, obelodanjen godinu i po dana posle njegovog ubistva, otkrio je da je Ćuruvija praćen do poslednjeg trenutka, što, kako je tvrdio sektor javne bezbednosti, njima nije bilo poznato.
„Sama operacija praćenja Slavka Ćuruvije je krajnje neuobičajena – 27 operativaca ga je pratilo u svakom trenutku, morali su da izveštavaju u sedištu DB-a, a načelnik centra je direktno rukovodio operacijom. To je nešto što je apsolutno neuobičajeno”, rekao je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić u Insajder Intervjuu.
„Svakome da ispričate ko nikad za to nije čuo, na primer, i da kažete da je čoveka, uglednog novinara, poznatog, koga je veći deo javnosti tada znao, da su ga 27 agenata tri dana pre ubistva 24 časa dnevno pratili i prisluškivali istovremeno, i da su to radili do neposredno pred samo ubistvo, i da onda kažete…Onda se branite, pripadnici te službe, da oni nemaju pojma u stvari ko je njega ubio, potpuna je besmislica. Ovaj jedan slučaj koji je od početka savršeno jasan”, smatra Perica Gunjić iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Za pravosudne organe, međutim, nije bilo tako. Višegodišnji postupak obeležen je brojnim opstrukcijama, od prikrivanja dokaza do zastrašivanja svedoka – sve kako bi se zbog protoka vremena izgubio interes javnosti i mnoge stvari zaboravile.
„Zaboravljena je pravda u stvari, zaboravljeno je to da se dogodilo jedno brutalno ubistvo koje je organizovano od strane države, zaboravljena je žrtva, zaboravljena je njegova porodica. Sve je ostalo nekako zatureno, nezavisni pravni sistem, to da se borimo za demokratiju, to da ne mogu da budu zastrašivani svedoci, to da jedan postupak treba da bude pravedan, a ne da se samo trudimo da, kao što su to radili advokati optuženih, da diskvalifikujemo ili ponovo vređamo i žrtvu i porodicu i sve one koji se bore za to da ovaj slučaj na kraju bude okončan pravednom presudom“, rekao je Gunjić.
Apelacioni sud 5. decembra počinje zasedanje o konačnoj presudi protiv četvorice optuženih, bivših pripadnika Resora državne bezbednosti – Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Oni su drugom prvostepenom presudom iz decembra 2021. osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.
Nalogodavac i izvršilac, međutim, ostali su nepoznati. Prva presuda je ukinuta, baš zbog toga što je prvostepeni sud, kao neposrednog izvršioca, u presudu uveo N.N. lice koje se nije pominjalo u optužnici. Druga presuda, koju sada preispituje Apelacioni sud, nije znatno promenjena.
„Bez obzira na razloge za prvo ukidanje presude od strane Apelacionog suda, i na to da je naredna presuda veoma slična toj prvoj koja je ukinuta, ja očekujem da će Apelacioni sud ipak potvrditi kazne, bez obzira da li će da otvori novi postupak ili će da se samo izjasni o prvostepenoj presudi“, rekao je Perica Gunjić.
„Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije je izuzetno važno u globalnim razmerama. To nije samo pitanje našeg nacionalnog položaja medija ili političkih ubistava već na međunarodnom nivou u 90 odsto slučajeva se ne otkriju ubice novinara, što je veoma stimulativno za one koji nameravaju da tako nešto nastave da rade. Mislim da je neporecivo dokazana krivica u ovom slučaju i da će to svako odgovorno veće svakog suda doneti osuđujuću presudu. Želim da verujem da je na ovom slučaju društvo dovoljno zrelo, mislim prvenstveno na sudsku vlast, da donese presudu. Ne vidim nijedan mogući argument koji može da ide u prilog donošenju bilo koje druge presude“, ocenio je Matić u Insajder Intervjuu.
Pravosnažnom osuđujućom presudom za ubistvo Slavka Ćuruvije prvi put bi se neko iz vrha tajne službe Slobodana Miloševića osudio na dugu zatvorsku kaznu.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.