Apelacioni sud odbio da odredi zatvor, prvostepeno osuđeni za ubistvo Ćuruvije ostaju u kućnom pritvoru

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je odbio žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal da se prvostepeno osuđenim pripadnicima DB-a za ubistvo novinara Slavka Ćuvije odredi zatvorska kazna, umesto kućnog pritvora u kome su skoro dve godine. Žalba Tužilaštva usledila je nakon prvostepene presude kojom su Milan Radonjić i Ratko Romić osuđeni na višegodišnje kazne zatvora dok se Miroslav Kurak, trećeoptuženi u ovom slučaju, već godinama nalazi u bekstvu.

Foto: Cenzolovka

Radonjić i Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.

Njima je ova mera produžena 5. aprila odlukom Specijanog suda nakon izricanja prvostepene presude, kojom je Radonjić osuđen na 30, a Romić na 20 godina zatvora zbog krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić je potvrdila za Insajder da je žalba tužilaštva odbijena, pored ostalog, jer po nalaženju tog suda „ne stoje žalbeni navodi tužilaštva“.

Tužilaštvo je u žalbi tvrdilo da – način i težina izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim nepravosnažnom presudom kao i visina kazne ukazuju da im treba odrediti pritvor zbog opasnosti od bekstva i zbog uzmemirenja javnosti, koje može uticati na pravično vođenje krivičnog postupka.

Međutim, Apelacioni sud je utvrdio da je pravilno prvostepeni sud zaključio da okolnosti koje ukazuju na uznemirenje javnosti kao i na opasnost od bekstva nisu više takvog intenziteta da bi im bio određen pritvor, koji je najstroža zakonska mera za obezbeđenje prisustva okrivljenih.

„Njihovo prisustvo moguće je obezbediti sledećom zakonskom merom po težini, a to je mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor“, navela je Piljić obrazlažući stav Apelacionog suda.

U kućnom pritvoru i zbog toga što su „davno“ počinili delo

Taj sud je u odluci ukazao da su okrivljeni proveli u pritvoru preko tri i po godine, da se skoro već dve godine nalaze na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor – koju nisu zloupotrebili, kao i da se terete da su krivično delo izvršli 1999. godine.

„Po mišljenju Apelacionog suda, imajući u vidu protek vremena, fazu u kojem se krivični postupak nalazi, kao i odredbu zakona koja propisuje da ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom – pravilno je prvostepeni sud našao da se produženjem kućnog pritvora dovoljno ostvaruje svrha obezbeđenja prisustva okrivljenih u postupku odnosno, da predstavlja dovoljnu garanciju da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napustiti stan, odnsno da će biti dostupni sudu“, zaključio je Apelacioni sud.

Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je 5. aprila ove godine četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na po 30 godina zatvora osuđeni su Radomir Marković i Milan Radonjić, dok su Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na po 20 godina zatvora.

Radomir Marković u zatvoru već služi kaznu od 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali u oktobru 1999. godine, a kako se u sprskom pravnom sistemu kazne ne sabiraju, ostao je osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora.

Obrazlažući presudu, sudija Snežana Jovanović rekla je da je Sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su 11. aprila 1999. godine, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, beogradskog novinara Slavka Ćuruviju.

Naime, Miroslav Kurak koji se u optuznici pominje kao direktni izvršilac ubistva, on u presudi pomenut kao takav, već nepoznato lice (NN), čiji identitet nije utvrđen.

Novinar, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Istraga je vođena godinama, a optužnica na kojoj su se našli pripadnici Državne bezbednosti podignuta je tek 1. juna 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Posle skoro četiri godine, odbacivanja i vraćanja dokaza u postupak, sveopšte amnezije svedoka i blažim merama pritvora za optužene doneta je prvosepena presuda na koju i Tužilaštvo i zastupnici optuženih imaju pravo žalbe.