Apelacioni sud otvorio proces za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, kome je pred kraj ročišta pozlilo

Godinu dana nakon donete osuđujuće presude protiv Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika Opštine Grocka i funkcionera Srpske napredne stranke, i još trojice njegovih pomagača, za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, danas je pred apelacijom počela javna sednica, na kojoj se razmatraju žalbe okrivljenih i tužilaštva. 

Skoro pet godina povlačenja po sudovima i suočavanje sa okrivljenima i njihovim uvredama i omalovažavanjem dodatno su narušile zdravlje novinara, nepovratno ugroženo u noći kada se sa suprugom Jelom Deljanin jedva živ izvukao iz plamena i gareži u koju je pretvorena njegova kuća. 

Danas su njegova pluća jedva izdržala tri sata sedenja u sudnici. Pozlilo mu je, teško je došao do vazduha i snage da napusti sud. 

„Svu preostalu snagu koju imam upotrebiću da se borim za pravdu i pravo istraživačkih novinara. Ovo što se meni dogodilo, danas može da se dogodi bilo kom novinaru koji misli svojom glavom“, rekao je Jovanović za Cenzolovku dok smo čekali početak javne sednice i primetili da su svega četiri redakcije poslale izveštače da prate suđenje. 

Šira podrška novinara ponovo je izostala i samo je mali broj njih mogao da čuje ovo upozorenje.

Sudskim većem koje će odlučivati o žalbama na prvostepenu presudu predsedava sudija Milimir Lukić, drugi član veća je sudija Maja Ilić, a sudija izvestilac je Olivera Anđelković. 

Na presudu su žalbe podneli tužilac Predrag Milovanović, koji podržava sudsku presudu, ali traži oštrije kazne. Za Dragoljuba Simonovića, kome je prvostepenom presudom određena kazna od pet godina zatvora, traži maksimalnu kaznu od osam godina.

Žalili su se svi advokati okrivljenih, ali i sam Simonović. Svi oni će dobiti priliku da obrazlože svoje tvrdnje pred sudom. Pored Simonovića, za napad na novinara prvostepeno su osuđeni Vladimir Mihailović (četiri godine), Igor Novaković (tri godine i šest meseci) i Aleksandar Marinković (četiri godine i šest meseci), koji je direktni izvršilac i još je u bekstvu.

Ovo je drugi put da se presuda za paljenje kuće Milana Jovanovića i Jele Deljanin razmatra pred apelacionim sudskim većem. Prvi put je oborena i suđenje je vraćeno na početak zbog procesnih nedostataka i usvojene žalbe odbrane okrivljenih da nije saslušana supruga drugookrivljenog Mihailovića. U ponovljenom postupku ti nedostaci su otklonjeni. Presuda koju donesi apelacija ovog puta biće izvršna.

Advokat Ivica Vuković je i omalovažavao Jovanovića, tvrdeći da nije novinar. Nabrajao je i navodne laži Jovanovića o Simonoviću, tako da je sudija Lukić morao da ga opomene. Jovanoviću je pred kraj ročišta pozlilo i morao je da izađe iz sudnice

Javna sednica počela je uvodnim izlaganjem sudije Olivere Anđelković, koja je izvestila o svim važnim detaljima samog događaja i toka tužilačke istrage, odnosno kako su Mihailović, Novaković i Marinković priznali da su učestvovali u Simonovićevom planu da se osveti novinaru koji je razotkrivao korupciju u Opštini Grocka, a posebno pisao o milionskim dogovorima sa Milenijum timom za gasifikaciju Grocke, opštine koja godinama kasnije još nije gasifikovana. O profesionalnosti sudije Anđelković najbolje govori to što joj se na izveštaju zahvalila tužiteljka Lidija Komlen Nikolić, koja zastupa optužnicu pred apelacijom.

Anđelković je istakla da je drugooptuženi Vladimir Mihailović čak dva puta u januaru 2019. godine pred tužiocem i u prisustvu svog advokata priznao da ga je Dragoljub Simonović pitao „da li mogu da mu pomognem“ da se zapali auto novinaru koji ga navodno proganja i dao mu je njegovu tačnu adresu. 

Mihailovićev motiv bilo je očekivanje da nešto dobije zauzvrat od uticajnog i moćnog čoveka, kakav je Simonović tada bio, a pre svega da njegova supruga, koja radi u opštini, dobije bolje radno mesto i veću platu. Takođe je istakla da je Mihailović zatim angažovao Igora Novakovića da pronađe nekog ko bi mogao to da uradi, za novčanu nagradu. 

I trećeoptuženi Novaković je na dva saslušanja priznao da se to tako dogodilo i da je za „posao“ paljenja kuće angažovao Marinkovića, koji mu je dugovao novac i koji je i bacio Molotovljev koktel u kola novinara. Novaković je, dakle, dva puta priznao da ga je Mihailović zamolio za uslugu „da se nekoj barabi zapali auto“.

Nelogična promena priče optuženih

I Mihailović i Novaković su, mesecima kasnije, tek posle puštanja na slobodu, na glavnom pretresu promenili svoja svedočenja. Mihailović je počeo da tvrdi da mu Simonović nije naručio napad i da je sam došao na ideju da ošteti kola Milana Jovanovića, a ne da ih zapali. Igor Novaković je takođe počeo da tvrdi da nije Marinkoviću naredio da zapali kola, nego da ih „sjebe“.

Marinković je već tada bio u bekstvu, pa nije ni mogao da potvrdi izmenjenu verziju priče. U policiji je, nakon hapšenja u decembru 2018, rekao da mu je Novaković tražio da „zapali auto“. 

I Mihailović i Novaković tvrde da su im prva dva puta priznanja nezakonito i uz ucenjivanje i zastrašivanje policajaca iznuđena. Na tome se temelje glavne tvrdnje njihovih advokata, kao i dva advokata Dragoljuba Simonovića.

Prvostepeni sud nije poverovao u izmenjena svedočenja Mihailovića i Novakovića jer je ocenio dva puta (u prvom i u ponovljenom postupku) da su priznanja data „jasno, detaljno i logično“, a da su izmenjena svedočenja obojice „nejasna, nelogična i nedosledna“ i usmerena na izbegavanje krivične odgovornosti.

Prvostepeni sud je zaključio da su svi okrivljeni bili svesni da se Milanova kola nalaze u garaži koja se naslanja na kuću u kojoj su spavali Milan i Jela. Bili su svesni da će paljenjem garaže ugroziti živote Milana i Jele. 

Odbrana traži oslobađajuću presudu

Danas je svoju žalbu na presudu opširno izneo advokat Ivica Vuković, koji zastupa Simonovića. Rekao je da je Simonović nevin i da odbrana zahteva od Apelacionog suda da poništi prvostepenu presudu, oslobodi Simonovića ili otvori pretres. Vuković se prvo ustremio na prvostepenog sudiju i ocenio da je „podlegao pritiscima javnosti“ jer je suviše mlad.

„Veliki propust je napravljen jer je ponovljeni postupak vođen pred tek izabranim sudijom koji nije mogao da se odupre pritiscima javnog mnjenja i političara“, rekao je advokat Vuković.

Svu preostalu snagu koju još imam upotrebiću da se borim za pravdu i pravo istraživačkih novinara. Ovo što se meni dogodilo, danas može da se dogodi bilo kom novinaru koji misli svojom glavom (Milan Jovanović)

Zatim je osporio pravo tužiocu na izjavljivanje žalbe, rekavši da je „žalba podneta od strane neovlašćenog lica“ budući da je u tom trenutku tužilac Milovanović bio član Visokog saveta tužilaca, ali ne i tužilac u predmetu.

Vuković je rekao da je tokom prvostepenog postupka odbrani onemogućeno da izvede sve dokaze i pozove važne svedoke koje je želela. Za presudu je ocenio da je nelogična.

„Ako se radi o podstrekivanju, onda to podstrekivanje mora da podrazumeva posledicu. Optuženi može da odgovara samo za svoj umišljaj. A to se kod Simonovića u presudi ne navodi“, rekao je Vuković, naširoko objašnjavajući kako se u obrazloženju presude citiraju svedočenja u kojima se ne vidi da je Simonović želeo da se zapali kuća Milana Jovanovića.

„Da je Simonović hteo da ugrozi živote, tražio bi da se zapali kuća ili da se zapali automobil u kome sede ljudi. Nije tražio da se Milan opomene paljenjem celokupne imovine. Sud to pogrešno tretira kao napad na celokupnu imovinu i život“, rekao je Vuković.

Ocenivši da je presuda „nerazumljiva i nelogična“, Vuković je ukazivao sudu na navode u presudi da Simonović „računa“ ili „misli“ da može da izazove neku radnju kod Mihailovića, a da „traženje pomoći“ i „očekivanje, razmišljanje“ ne može da se tumači kao podstrekavanje. 

Zatim, da se u presudi ne navodi koliko novca je Simonović obećao Mihailoviću, da ima nesaglasnosti i protivrečnosti između Mihailovićevog i Novakovićevog svedočenja, a da sud to prenebregava…

„Prvostepeni postupak je vođen sa pristrasnošću i maliciozno“, rekao je Vuković.

Još jedan napad na tužioca Milovanovića

Najozbiljnija zamerka odbrane uvek se do sada odnosila na način na koji je tužilac Predrag Milovanović došao do priznanja okrivljenih. Odbrana je sve ove godine pokušavala da prvobitna priznanja Mihailovića i Novakovića izbaci iz predmeta tvrdeći da su pribavljena na nezakonit način, na prevaru, uz ucenu… To im do sada nije pošlo za rukom, ali Vuković je te argumente ponovo upotrebio u žalbi.

Da podsetimo, odbrana sve vreme tvrdi da je Mihailović „priznao“ jer su ga policajci ucenili i zapretili da će mu uhapsiti suprugu i oduzeti decu ako ne ispriča da ga je unajmio Dragoljub Simonović. Prema toj priči, Mihailovića je tužilac Milovanović navodno obmanuo tako što mu je ponudio sporazum o priznanju krivice koji bi Mihailovića oslobodio zatvora i omogućio mu da zadrži posao u Žandarmeriji. Od sporazuma nije bilo ništa. 

Odbrana za Novakovića tvrdi da je nezakonito izvođen na ispitivanje iz Okružnog zatvora u kriminalističku jedinicu u Makišu, da su mu tamo pretili, a da je svojevrsnom torturom rukovodila lično Dijana Hrkalović, u tom trenutku državna sekretarka MUP-a, danas okrivljena u više postupaka. Nasuprot tome, upravnik Okružnog zatvora Zvonko Grulović je svedočio u postupku i negirao da je Novaković izvođen.

Vuković je i danas omalovažavao Milana Jovanovića tvrdnjama da nije novinar i da Žig info nije medij. Nabrajao je i navodne laži koje je Jovanović izgovarao o Simonoviću. Sudija Lukić je morao da ga opomene da ne iznosi „vrednosne sudove“ o tome kako Jovanović laže. Milanu je tokom ovog izlaganja pozlilo i morao je da izađe iz sudnice pre kraja ročišta.

Simonovićevo vređanje i omalovažavanje Jovanovića u sudnici, advokat Vuković je okarakterisao kao „revolt koji on nije mogao da sakrije tokom procesa“.

Javna sednica se nastavlja sutra izlaganjima svih preostalih advokata odbrane i samog Simonovića.