Apelacioni sud ponovo ukinuo odluku o izručenju Belorusiji aktiviste i reditelja Andreja Gnjota

Ovo je treći put da je sud vratio odluku na ponovno odlučivanje Višem sudu u Beogradu.

Gnjot je u Belorusiji, jedinoj zemlji u Evropi gde se i dalje sprovodi smrtna kazna, optužen da je utajio porez od oko 300.000 evra.

Beloruski aktivista je uhapšen u Srbiji pre deset meseci. Poslednja dva meseca je u kućnom pritvoru do 30. oktobra.

Njegov pravni tim tvrdi da je slučaj politički motivisan, a aktivisti za ljudska prava da mu, u slučaju izručenja Belorusiji, preti „tortura i mučenje“ u zatvoru.

Viši sud u Beogradu je prethodno već dvaput odlučio da su ispunjeni uslovi za Gnjotovo izručenje u Belorusiju, ali su se njegovi branioci oba puta žalili na presudu.

„Ne smete da šaljete nevinog čoveka u smrt. Nemojte da me izručite tamo gde ću umreti.

„Verujem u pravdu, molim da mi sačuvate život“, rekao je Andrej Gnjot ispred suda u centru Beograda 27. avgusta.

Pred Apelacionim sudom je ponovo negirao krivicu.

„Da sam utajio 300.000 evra poreza, za šta me tereti Minsk, značilo bi da sam milioner, ne bih došao da radim u Srbiju“, rekao je Gnjot.

Uoči početka ročišta pred Apelacionim sudom, grupa ljudi okupila se u znak podrške Andreju Gnjotu.

„Sloboda za Gnjota“, „Andrej nije zločinac“, pisalo je na nekim od mnoštva transparenata, a jedinstvena poruka vlastima u Srbiji je da ga ne izručuju Belorusiji.

Dan ranije, desetine evropskih umetnika uputilo je pismo Ministarstvu pravde Srbije sa istim zahtevom.

Međi potpisnicima pisma, u koje je BBC imao uvid, su i Žilijet Binoš, francuska glumica i predsednica Evropske filmske akademije, kao i Svetlana Aleksijevič, beloruska spisateljica i dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015. godine.

Dokument je potpisalo i 20 srpskih reditelja i ljudi iz kulture.

Ranije je i Svetlana Tihanovskaja, liderka beloruske opozicije u egzilu, apelovala na vlasti Srbije da ne izručuju Gnjota Belorusiji.

Ukinuta Interpol poternica

Andrej Gnjot je uhapšen 30. oktobra 2023. godine na beogradskom aerodromu na osnovu Interpolove poternice.

BBC ruski servis je ranije razgovarao sa stručnjacima koji su ocenili da „beloruske vlasti koriste Interpolovu poternicu kao mehanizam da se domognu političkih neistomišljenika“, među kojima mnogi žive u egzilu od spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

U najnovijem izveštaju organizacije Hjuman rajst voč od 22. februara ukazuje se na slučajeve u kojima su beloruske vlasti verovatno zloupotrebile Interpol.

Gnjot je između oktobra i juna bio u Okružnom zatvoru u Beogradu, a junu je prebačen u kućni pritvor, čekajući konačnu odluku suda o izručenju u Belorusiju.

Njegovi branioci su u novembru 2023. zatražili brisanje Gnjotovih podataka iz Interpolove baze, tvrdeći da „ne postoji osnov“ za raspisivanje poternice.

„Krajem juna, Interpol je ukinuo poternicu koja je bila raspisana za Andreja Gnjota, i o tome je obavestio zemlje članice“, rečeno je tada iz Generalnog sekretarijata Interpola u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Viši sud je u Beogradu krajem 2023. godine naložio ekstradiciju Andreja Gnjota, ali je Apelacioni sud 8. marta 2024. poništio presudu, navodi se u dokumentima u koja su BBC novinari imali uvid.

Predmet je vraćen Višem sudu na ponovno suđenje, a u njihovom najnovijem rešenju, u koji je BBC imao uvid, navodi se da su „ispunjene zakonske pretpostavke“ da bude predat beloruskim vlastima.

Istu presudu Viši sud je doneo i 7. decembra 2023. godine, a najnovije rešenje je datirano na 31. maj.

Rešenje je Gnjotu uručeno tek nakon što je prebačen iz zatvora u kućni pritvor.

Branioci su potom ponovo uložili žalbu Apelacionom sudu.

Ko je Andrej Gnjot?

Po obrazovanju je novinar, po profesiji reditelj televizijskih reklama i muzičkih spotova, a po političkim stavovima protivnik Lukašenkovog režima.

„Pred toga, ja sam verovatno prvi politički zatvorenik u Srbiji još od vremena socijalističke Jugoslavije“, rekao je Gnjot u završnoj reči na ročištu koje je pratilo nekoliko novinara i diplomata.

Na ročištu početkom 2024. godine, dok je još boravio u Okružnom zatvoru, Gnjot je rekao da mu se „zdravstveno stanje pogoršava, a jezička barijera čini da se oseća veoma usamljenim“.

Uhapšen je nakon što je poslovno doputovao u Beograd sa Tajlanda, gde je živeo u emigraciji od 2021. godine, navodi se u dokumentaciji koju je Gnjotov advokatski tim dostavio BBC novinarima.

Kao i hiljade njegovih sunarodnika, napustio je Belorusiju zbog političke represije koja je usledila nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

Lukašenko, po mnogim analitičarima jedan od poslednjih diktatora u Evropi, tada je proglasio pobedu, što je rasplamsalo najmasovnije proteste u novijoj istoriji Belorusije.

Na vlasti je od 1994. godine – duže od bilo kog evropskog lidera. Trenutno mu teče šesti predsednički mandat.

Desetine hiljada ljudi su mesecima izlazile na ulicu, pokušavajući da ospore zvanične rezultate izbora, na šta su vlasti odgovorile hapšenjem, pritvaranjem i prebijanjem demonstranata i aktivista.

Takozvanu „sportsku kolonu“ na protestima u Minsku činili su članovi Gnjotove organizacije SOS baj, osnovane posle spornih izbora.

Okupila je stotine članova, među kojima su bili i poznati sportisti.

Beloruski KGB je 2022. godine proglasio SOS baj za „ekstremističku organizaciju“, uvrstivši je na spisak stotina grupa i udruženja koje su izrazile protest protiv Lukašenkovog režima.

Osim učešća u protestima protiv vlasti, Gnjot je organizovao rad udruženja, a takođe je pravio video-sadržaj koji je SOS baj objavljivao na društvenim mrežama.

Između ostalog, on je 2020. bio jedan od inicijatora otvorenog pisma Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK), u kojem je ukazano na političku represiju nad beloruskim sportistima.

Posle tog pisma, MOK je suspendovao finansiranje Beloruskog nacionalnog olimpijskog komiteta (NOK) i isključio Lukašenka, tadašnjeg predsednika NOK-a, iz olimpijskih događaja.

Gnjot je tada odlučio da napusti zemlju, pojašnjava advokat Drozdov.

‘Dali su mi pet minuta da se spakujem’

Posle više od 100 dana u Okružnom zatvoru, Gnjot je početkom juna prebačen u kućni pritvor u stan u Beogradu.

„Dali su mi pet minut da potrpam stvari u kese za smeće“, rekao je ranije za BBC na srpskom.

„Vratili su mi mobilni telefon, ali baterija je bila prazna“.

Dobio je i papir sa memorandumom zatvora u zaglavlju, na kojem je stajala adresa stana, u kojem mu je odobreno da provede kućni pritvor.

„U zatvoru su mi rekli da imam sat vremena da stignem na adresu i da se javim odatle“, dodaje.

Stan su, kako pojašnjava, morali da pronađu njegovi advokati, kako bi mogao da bude prebačen.

„Zatvorska kapija se otvorila, i ja sam se našao na ulici, sa adresom ruci, bez keša, sa praznim telefonom u džepu i nekoliko kesa u rukama“.

Bilo je kasno popodne.

Shvativši da mora da potraži pomoć, odlučio je da se pretvara da je turista.

„Ušao sam u prvu kafanu koju sam video, tamo sam zatekao dvojicu Srba koji su mi se obradovali, jer su pomislili da sam Rus“, dodaje.

Ponudili su ga odvezu na adresu.

„Izvadio sam papir da im pročitam adresu, ali sam ga brzo sakrio – nisam želeo da primete memorandum zatvora na njemu“, kaže.

A kada su seli u kola, ponudili su mu trešnje, dodaje.

„Nemam čak ni njihov broj telefona, ali zauvek ću im biti zahvalan“, kaže Gnjot.

Da li Belorusija koristi Interpol za obračun sa neistomišljenicima?

Beloruske vlasti koriste međunarodne kanale Interpola da traže i izruče protivnike Aleksandra Lukašenka koji su pobegli iz zemlje, piše BBC na ruskom.

„Za Lukašenkov režim Interpol predstavlja efikasan način za borbu protiv disidenata. čak i u inostranstvu“, rekao je advokat Aleš Mihalevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo, koji pomaže političkim aktivistima iz Belorusije koji su se našli na međunarodnoj poternici.

Istražni komitet Belorusije stavio je na međunarodnu poternicu Svetlanu Tihanovsku, liderku opozicije u egzilu, koju protivnici Lukašenka smatraju stvarnom pobednicom spornih izbora 2020. godine.

Beloruske vlasti terete Tihanovskaju, koja sada živi u Litvaniji, za „ugrožavanje nacionalne bezbednosti“.