U nijansama – obojica se osećaju kao novinari, prvi je po svemu sudeći lažirao svoju otmicu, a drugi je u raskošnoj karijeri lažiranja svega i svačega, lažirao ceo jedan državni udar, uz celodnevni direktan prenos na Pinku.
Naravno, Vučićević državni udar nije lažirao sam, iz glave, jer on ništa ne radi sam već kad mu zviznu kao ovlašćenom državnom Fifiju. Što bi rekao pesnik: Tako Fifi živi, na uzici od svile, sa noktima lila, s mašnicom od tila.
U izmišljanju državnog udara – ko se još toga seća – učestvovao je čak i ministar policije, koji je držao konferenciju za štampu sa buljukom maskiranih i naoružanih pandura, gde je tvrdio da je uhapšen S.M. koji je „u protekla 24 sata osam puta zatečen u osmatranju premijerovog mesta stanovanja“.
Ključno pitanje glasi: gde je danas S.M. „koji je u protekla 24 sata osam puta zatečen u osmatranju premijerovog mesta stanovanja“, te da li je posle skoro dve godine osuđen? Naravno da nije, zato što je neko izmislio njegovu ulogu u izmišljenom državnom udaru, pa su ga posle 48 sati pustili na slobodu pošto je državni udar završen bez državnog udara. Verovatno u trenutku kada je Vučić pametno zaključio: „I’m surrounded by idiots“
Potom je bila cirkuska predstava za ljubitelje klovnova i žonglera povodom oružja nađenog kod Vučića vile u Jajincima.
– Jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra. Ne verujem u slučajnosti da se 97 ubica nađe na prostoru gde se nađe zolja, granate, municija – rekao je tada Aleksandar Vulin koji je u tom cirkusu imao ulogu gutača vatre. Od 97 ubica iz Jajinaca do danas nije nađen nijedan ubica iz Jajinaca, što je moguće ili ako imate izrazito netalentovane policajce ili ako pri misaonoj radnji zvanoj izmišljanje malko preterate.
Informer je tada bio realniji: izbrojao je „osam ubica koji su čekali Vučića“. Naravno, kao nijedan od 97 ubica, nijedan od osam ubica nije pronađen, zato što prvo kriminalističko pravilo glasi: kad nečeg nema, ne možeš ni da ga nađeš.
Kada imate takvu skupinu ovlašćenih državnih lažova, privatnih Vučićevih potrčka, dođe vam da se autokidnapujete, što je uspelo jedino Stefanu Cvetkoviću, čija je priča bolje smišljena od svih prethodnih.
Cvetković je, za razliku od Vulina, Vučićevića i Stefanovića, samo potrčko svojih ambicija za pažnjom svekolike javnosti. Neka vrsta egzibicioniste, koji je više uzbunjivač nego novinar, i kome je na pamet pala odlična ideja: „Hoću da budem glavna novinska vest bar dva dana“. Poput onog što je izašao da baci đubre i nije se vratio sedam godina.
Cvetković je faktički hteo samo da dva dana bude Vučić. Pogrešio je jedino u tome što za svoju ideju nije animirao ljude koji su izmislili mnogo gore stvari od autokidnapovanja. I koji su, brate, stručnjaci.
Važno životno pravilo glasi: „Ako hoćeš da se autokidnapuješ, nikako to ne čini a da prethodno ne angažuješ Vučićevića, Vulina i Stefanovića za sporedne muške uloge! Povoljna okolnost je: oni će na kraju ispasti glupi, a ti ćeš i dalje biti živ i zdrav. Pardon, bićeš u našim rukama živ i zdrav“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.