Nenad Mihailović, voditelj emisije „Lični stav“ (Foto: Youtube Screenshot / Lični stav)
Mihailović nije precizirao o kakvoj se dojavi radi i od koga su je dobili, ali navodi da im je „izvor kome jako veruju rekao da se sprema nešto što nimalo nije dobro“, i to pre svega Babiću.
Od tada, već više od mesec dana, žive u kućnom pritvoru i u strahu za sopstvenu bezbednost, a prijatelji im donose hranu i lekove.
„U 21. veku mesec dana smo Bojan i ja u zatvoru. Zašto? U ime čega? To je najgore, jer ja sam u kolicima, jer moja bolest je takva da uopšte ne mogu da pomeram čitavo telo. Ja fizički propadam ovih mesec dana. Kao da je nečiji cilj upravo to – fizički nauditi mom partneru i snimatelju ‘Ličnog stava’ Bojanu Babiću, i meni psihički, jer fizički nema kud više“, kaže Mihailović.
Nije prvi put da strahuju za svoj život, jer pretnje, kaže, dobijaju već dve godine u anonimnim komentarima na kanalu njihove emisije na Jutjubu, kao i putem Fejsbuka.
„Pretnje su uglavnom zbog moje emisije, ali i zbog činjenice da sam gej i da živim s partnerom koji snima i montira ‘Lični stav’. Zato što napadam crkvu, zato što nisam rusofil i zato što sam protiv Vučića. Ali to je samo jedan deo priče. Drugi deo priče je da šest godina radim u Savetu za borbu protiv korupcije i znam mnoge stvari, ne samo za vladajuću stranku. Dobijam pretnje i uvrede i od ljudi koji su danas opozicija“, navodi Mihailović.
Na desetine pretnji su, kaže on, prijavili policiji i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali, kako tvrdi, u MUP-u su im rekli da ne mogu da procesuiraju anonimne pretnje – zato što za tako nešto „nemaju para“.
„Rekli su nam da im treba međunarodna pravna pomoć za koju im je potrebno 12.500 dolara ili evra, a oni taj novac nemaju. U prevodu: procesuirali su, prema mojim informacijama, pet ljudi od više desetina onih koji su nam pretili, i to onih koji su se imenom i prezimenom potpisivali. Jedan iz Užica je prvostepeno uslovno osuđen, za jednog iz Smedereva, koji je u tom trenutku bio maloletan, ne znamo šta se događa, a o ostaloj trojici ne znamo ništa“, kaže ovaj novinar.
Najveći broj onih koji im prete su, kaže, anonimni, i niti su procesuirani „niti policija i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal imaju želju, a, kako kažu, ni novca, da to učine“.
Poslednju dojavu o tome da im se možda sprema fizički napad nisu zato ni hteli da prijave.
„Ja više ne prijavljujem policiji, naročito ne ovo, jer ovo je donekle uz ‘saglasnost’ ili uz saznanje policije. Ja ne vidim smisao da prijavljujem nekome ko zna za to i ne da mi policijsku zaštitu koju smo zatražili još avgusta 2015. godine“, ogorčen je Mihailović.
Najteže mu pada to što ne mogu ni da pretpostave do kada će biti zatvoreni u kući.
„Najviše me plaši to što ne vidim kraj. Da znam da će to trajati pola godine, pa da shvatim to kao zatvor, pa će proći. Ali ne. I što je najgore, ja pod lekovima za smirenje i za spavanje ne vidim kraj ni smisao. Znam da neću odustati od emisije (a možda to i ne valja), kao ni Bojan. Nastavljam da radim i dovodim goste, neću odustati, neću se povući, ali je pitanje koliko moje zdravlje može da izdrži. Prošle godine sam dvaput operisao tumor, i ponovo je izrastao na istom mestu, tako da me čeka i to. Sve ovo ostavlja posledice, hteo ja to da priznam ili ne“, kaže Nenad Mihailović.
MUP PODNEO PET KRIVIČNIH PRIJAVA, TUŽILAŠTVO ĆUTI
Ni policija ni Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nisu odgovorili na pitanja Cenzolovke o tome koliko su prijava Mihailović i Babić podneli u poslednje dve godine, kakvog su sadržaja pretnje bile, koliko slučajeva je procesuirano i sa kojim ishodom, kao i da li je istina da nije procesuirana nijedna anonimna pretnja i zašto.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su Cenzolovci samo prosledili saopštenje poslato Nezavisnom društvu novinara Srbije početkom januara, u kome je navedeno da su netačni navodi da policija ništa nije preduzela povodom prijava Nenada Mihailovića.
Kako kažu, podnete su krivične prijave Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv pet osoba zbog sumnje da su počinile krivično delo ugrožavanja sigurnosti.
„Sva ostala pitanja, uključujući i pitanje o međunarodnoj pravnoj pomoći, u nadležnosti su Tužilaštva“, navode iz MUP-a.
Iz NDNV-a su ovo saopštenje nazvali ciničnim, „s obzirom na to da Mihailović i Babić i dalje redovno dobijaju pretnje koje se intenziviraju u poslednje vreme i koje im onemogućavaju nesmetan život i rad, a policija ništa nije preduzela da ih zaštiti“.
Takođe, ni NDNV nije dobio preciznije obaveštenje o tome u kojoj su fazi navedeni postupci i „da li i na koji način država štiti novinare čija je sigurnost ugrožena“.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
,,Dobru se nadajte, prepoznajem tragove ljudi!“ Ciceron
Kad neko preti ovima iz vlasti i onima koji su uz njih vrlo brzo ih pronađu,a za ostale nema sredstava,nije-nego.
Pa clanovi SNS a jedino silom i mogu da dobiju goasove njihivu galsaci su prava najezda pridoslica u moj grad i parola udri bandu poznata jos od golog otoka je njohovo „nasledstvo“. Srecom zivim u inostranstvu ,inace Nenad Mihajlovic mi je bio komsija i dobar prijatelj tako da reci nemam za takve zlocince koji mu prete, veoma bih volela da i njima neko“ pripreti „ako vec zakon za takve ne funkcionise ! Lako je biti hrabar sa slabijima od sebe, a to beogradski mangupi nisu sigurno. Mnogo mi je zao sto je tako ,ocigledno da SNS ima manipulativne metode jako dobro prilagodjene nasem mentalitetu. Opozicija me je razocarala slabim otporom i neslaganjem velikih razmera kao sto to u Srbiji „bese“ i kroz istoriju.Rezultat ce ponovo biti ist,to znaci necemo se osloboditi nesposobnih i nepotrebnih. Zao mi je sto to kazem ali tako i mislim.Da napomenem i da je moj otac bio na Golom Otoku 7 godina ,mlad zamnenik vrhovnog javnog tuzioca ,ni tada intelektualci nisu bili pozeljni kao ni sada.Dakle nastavljamo“ udri bandu“