Autorka „Trezora“: Ne interesuje ih prošlost. Ništa pre njih nije postojalo

Ne postoji racionalno objašnjenje zašto je rukovodstvo RTS-a odlučilo da ugasi emisiju „Trezor“ koja se od februara 2002. godine emituje svakog radnog dana. Kome je i zašto zasmetala ova emisija, skrajnuta na Drugi program Javnog servisa – u 13 časova ili u „plutajući termin“ u pauzi skupštinskih zasedanja, sa reprizom oko 2 ujutro?

U njoj nema politike, nema opozicije, nema nezgodnih polemika, niti „klizavih“ sadržaja koji bi mogli da poremete spokoj gledalaca. Šta je onda sporno u emisiji koju je popularni sajt Vukajlija.com definisao rečima:

„Trezor prikazuje materijale iz arhive RTB i predstavlja retku priliku da se u roku od jednog sata izređaju Branko Kockica, rudari, Tito, solunci, Slovenci i Zoran Radmilović. Potpuno sumanuto i fascinantno.“

[povezaneprice]

Letnja šema i jesenji redizajn

Urednica i autorka „Trezora“ Bojana Andrić juče je kratkom porukom obavestila javnost da „u novoj programskoj shemi Televizije Srbije ‘Trezor’ više ne postoji“ i da će poslednja emisija biti emitovana 16. juna. Usledila je reakcija dela javnosti na društvenim mrežama, a zatim i saopštenje RTS-a u kojem se navodi da je reč o letnjoj programskoj šemi u kojoj neće biti brojnih emisija.

„Autorske emisije se vraćaju na program u okviru jesenje programske šeme, a neke od njih dobiće novi koncept i redizajn“, navodi se u saopštenju.

Smisao Javnog servisa nije da se nadmeće sa komercijalnim „Parovima“ i „Farmama“, već da pravi kvalitetnu produkciju – od informativne do dokumentarne

Bojana Andrić u razgovoru za Cenzolovku kaže da joj je Ivana Miković, zamenica generalnog direktora, početkom nedelje jasno rekla da „Trezora“ ni od jeseni neće biti. „Rekla je da je to gotova stvar.“

„Rekla je da nema ‘Trezora’, da nema više nikakvih repriza, oni to smatraju reprizama. I da će to sve biti na IPTV kanalima koji su sada eksperimentalni, a od jeseni će, na osnovu ugovora sa Telekomom, na njih moći da se pretplate gledaoci i da gledaju stare programe.“

Reč je, objašnjava, o četiri kanala od kojih će se jedan zvati „Trezor“, ali koji zapravo nema nikakve veze sa emisijom koju je uređivala 15 godina, niti je radi ista ekipa novinara.

Redakcija „Trezora“ svedena je vremenom na troje novinara: urednicu Bojanu Andrić, koja je u penziji, jednu zaposlenu novinarku i još jednu kojoj uskoro ističe autorski ugovor. Njih tri rade pet sati programa nedeljno koji sigurno ne košta RTS mnogo jer je baziran na arhivskom materijalu same kuće.

Ko uopšte to gleda?

Nije bilo moguće dobiti zvaničnu izjavu nekog iz rukovodstva kuće.

„Ko uopšte to gleda?!“, kažu nam u RTS-u ljudi koji nisu želeli da budu imenovani. „Rejting je 0,2, šer je 4 ili 5“, jedan je od argumenata onih koji se ne uzbuđuju što će program koji podseća na zlatno doba Radio-televizije Beograd biti ugašen ili premešten na neki kablovski kanal.

Može se pretpostaviti da emisiju koja se emituje u ranim popodnevnim satima ne gledaju milioni gledalaca, kao i da se oglašivači ne utrkuju da kupuju sekunde u tom terminu. Ipak, smisao Javnog servisa nije da se nadmeće sa komercijalnim „Parovima“ i „Farmama“, već da pravi kvalitetnu produkciju – od informativne do dokumentarne.

„Ne interesuje ih prošlost“, kaže Bojana Andrić. „Ništa pre njih nije postojalo. Još kad je crno-belo, sačuvaj bože!“

Priča da je sličnih ideja bilo i u prethodnom periodu. „Odlukom urednika Božidara Nikolića ‘Trezor’ je bio skinut, ali je Tijanić odmah reagovao i vratio nas, on je razumeo zašto je ‘Trezor’ potreban.“

Svet je postojao i pre Youtubea

Bojana Andrić i njen mali tim su „za pregalački i kritički rad na očuvanju medijske baštine“ 2003. godine dobili prestižnu nagradu za kritiku „Duda Timotijević“, a 2008. povelju Udruženja novinara Srbije. Februara prošle godine Bojanu je nagradila i Fondacija Tanja Petrović.

U obrazloženju nagrade Fondacije rečeno je da „u vremenu instant medijskih sadržaja, uspeha na brzinu, dominacije estrade nad kulturom i umetnošću, u doba kiča i rijalitija, još uvek postoje pojedinci koji odgovorno i posvećeno rade, koji vide i dalјe i šire i koji se ne predaju atmosferi sveopšte ravnodušnosti i beznađa“, te da je zbog toga „’Trezor’ kultni i kapitalan projekat koji Bojana Andrić sa nesmanjenim entuzijazmom radi već skoro 15 godina, čime daje neizmeran doprinos afirmaciji kulture i umetnosti u medijima“.

„’Trezor’ se ukida uoči šezdesete godišnjice televizije, koja je sledeće godine. Ne možeš ti zaboraviti na Lolu Đukića, na Savu Mrmka, Mileta Zdravkovića, na Ljubomira Zečevića, na sve ljude koji su pravili ovaj program“ (Bojana Andrić)

Bojana Andrić ne krije da je uznemirena. Na Radio-televiziji Beograd je od 1971. godine, a 1989. napustila je dramski program u kojem je do tada radila i potpuno se posvetila očuvanju arhive, onome što danas nazivamo kulturom sećanja. Više od tri godine presnimavala je stare serije jer je usled tehnoloških promena u televiziji pretila opasnost da potpuno nestanu.

O tome svedoči i njena knjiga „Vodič kroz igrani program RTB“ sa podacima o 1.000 sačuvanih emisija, od kojih je prva „Devojka sa tri oca“ iz 1965. godine, u režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija a po scenariju Brane Crnčevića.

Ne zna napamet koliko je „Trezora“ do danas napravila, ali pamti ljude koji su televiziju pravili, a koji su zaboravljeni. Petnaest godina je u ovoj emisiji prikazivala stare arhivske snimke, rekonstruisala događaje, objašnjavala kontekst u kojem su se odigrali. Njena ambicija da napravi Muzej televizije u kojem će se čuvati video i fono zapisi nastali davno pre „Youtube arhive“, sada, nakon ukidanja „Trezora“, deluje kao pusti san.

„To se dešava uoči šezdesete godišnjice televizije, koja je sledeće godine. To je 60 prethodnih godina. To je prva televizija na Balkanu. Ne možeš ti zaboraviti na Lolu Đukića, na Savu Mrmka, Mileta Zdravkovića, Ljubomira Zečevića, na sve ljude koji su pravili ovaj program. Ne možeš neprekidno seći, nedopustivo je tako sklanjati istoriju.“