Beloruski novinar koji u Srbiji čeka odluku o izručenju kaže da je skinut sa poternice Interpola

„Generalna kancelarija Interpola je 25. juna 2024. godine obavestila predstavnike Evropske unije (EU) u Srbiji da je poternica za mnom – takozvani crveni karton – obustavljena i podaci izbrisani zbog kršenja članova 2. i 3. Statuta Interpola“, naveo je Gnjot.

On je rekao da se te odredbe odnose na politički motivisano krivično gonjenje.

„Koliko je meni poznato, pažnju na ovu važnu informaciju Vladi Srbije i pravosuđu skrenuli su predstavnici EU. Međutim, to nije uticalo na moje oslobađanje“, rekao je Gnjot.

Poternica međunarodne policijske agencije bila je raspisana na zahtev Belorusije, koja Gnjota tereti za navodnu utaju poreza.

Gnjot je istakao da je proces njegovog izručenja Belorusiji i dalje u toku, da se on nalazi u kućnom pritvoru i da čeka odluku Apelacionog suda.

„I to će biti moja jedina i poslednja šansa da osporim nezakonitost mog izručenja“, naveo je Gnjot, dodajući da u uslovima u kojima se nalazi ne može da dobije adekvatnu medicinsku negu i da nema izvor prihoda, od kojih bi mogao da plati stanarinu, da kupi hranu i lekove.

Gnjot je uhapšen u oktobru 2023. na beogradskom aerodromu. U Srbiju je došao sa Tajlanda gde je bio u egzilu.

U beogradskom Centralnom zatvoru je proveo sedam meseci, da bi 5. juna 2024. bio prebačen u kućni pritvor.

Viši sud u Beogradu doneo je rešenje o njegovom izrušenju Belorusiji, ali ono još nije pravosnažno.

Gnjot je pred sudom u Srbiji negirao optužbe Minska i nazvao ih politički motivisanim.

Tokom 2020. iz Belorusije je pobegao na Tajland pošto je kritikovao režim i učestvovao u protestima posle predsedničkih izbora na kojima je pobedu proglasio autoritarni lider Aleksandar Lukašenko.

Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a nakon nasilja nad demonstrantima, Evropska unija uvela je sankcije Minsku.

Brisel je 13. juna pozvao na oslobađanje Gnjota u Srbiji, a to je učinilo i više medijskih i nevladinih organizacija u zemlji.

O Gnjotovom slučaju je obavešten i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.