Bezbedni novinari | Epizoda 2: Bezbednost novinara

https://drive.google.com/drive/folders/1vuLW5vma2BeOcTV3GA26kODsuRC3r0aD

U drugoj epizodi podcasta o bezbednosti novinara u produkciji OEBS-a, portala Bezbedni novinari i Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Stamenković je rekao da izveštaji javnih tužilaštava u Srbiji za prethodnu godinu pokazuju da je bezbednost novinara na dobrom nivou – nije sjajna, ali nije ni posebno loša jer u pregledu i proseku postupanja, bezbednost novinara je ipak prisutna a državni organi u ovakvim predmetima postupaju sa dužnom pažnjom prateći ne samo zakonski okvir nego i nova pravila koja su RJT i MUP doneli u međuvremenu kako bi se bezbednost novinara poboljšala. Podvukao je da novinari imaju posebnu zaštitu, ali je pitanje koliko su sami novinari svesni mehanizama koje mogu da iskoriste radi pokretanja zaštite u krivično-pravnom smislu.

Veljko Milić je istakao da najveći problem po bezbednost novinara vidi, s jedne strane, u tome što su državni organi ograničeni zakonima koje moraju da primenjuju, a sa druge strane što se jako veliki broj napada na novinare ne može podvesti ni pod jedno postojeće krivično delo ili prekršaj. Branko Stamenković napomenuo je da je na poslednjoj sednici vladine Radne grupe za bezbednost novinara bila samo jedna tačka dnevnog reda – mogućnost izmene krivično-pravnog okvira radi poboljšanja bezbednosti novinara, i dodao da je profesor prava Stojanović dao „fantastičnu analizu nedostataka sistema i predloga kako ih otkloniti“.

Kada su organizovane kampanje protiv pojedinih medija, redakcija i novinara u pitanju, sagovornici se slažu da one predstavljaju ozbiljan problem ne samo za medije već i za celokupno društvo, ali da su moguća rešenja negativne atmosfere koja se stvara u društvu prema novinarima različita. Milić je naveo da se podstrekivanje organizovanim kampanjama neodređenog broja lica protiv novinara ne smatra krivičnim delom u našem krivično-pravnom sistemu. Prema njegovom mišljenju, jedan način rešavanja ovog problema je da se i takva ponašanja sankcionišu tj. da postanu krivična dela, a druga opcija je da se krene u javne kampanje, javno zagovaranje da takvi vidovi podstrekivanja ne budu prihvatljivi u društvu. „Kodeks ponašanja narodnih poslanika jeste korak u pravom smeru ali vidimo da se ni on ne primenjuje“, rekao je Veljko Milić.

Stamenković je istakao da, analizirajući grupu predmeta koje razmatra Stalna radna grupa, nije stekao utisak da se ovakve kampanje prelivaju u fizičko nasilje, dodavši da „na sreću, fizičkih napada na novinare kod nas ima malo poredeći sa nekim drugim pravosuđima u regionu i Evropi. Tako treba i da ostane, i moramo da radimo na tome da se novinari osećaju sigurno“. Što se promena zakonika tiče, zamenik republičkog javnog tužioca je poručio da „to treba da bude na vama novinarima i vašim udruženjima da predložite izmene i dopune koje će omogućiti da se ovakve kampanje onemoguće“. Milić je dodao da između progonteljskih kampanja i krivičnih dela koja su kasnije izvršena na štetu novinara ne može da se povuče jasna uzročno-posledična veza, ali svakako se tim kampanjama normalizuje jedno štetno društveno ponašanje.

U delu razgovora o uplivu politike u (nezavisni) pravosudni sistem i izjavavama političara o predmetima koji su u toku, Milić i Stamenković su se složili da je to nedopustivo ali da takvo ponašanje svakako neće uticati na postupanje profesionalnih tužilaca i sudija sa integritetom. Stamenković je rekao da mu je žao što javnost stiče utisak da političari vode predmete jer to mogu da rade samo profesionalci, i apelovao na sve svoje kolege tužioce i sudije da sude kako zakon kaže uz veliki lični integritet, jer drugačije je nedopustivo.

Na pitanje Vuka Cvijića kakva je društvena promena potrebna da bi se stvorila atmosfera zaštite i novinara i svih građana, Milić je odgovorio da je to i bio razlog ulaska medijskih udruženja u Radnu grupu za bezbednost novinara osnovanu od strane Vlade Republike Srbije početkom 2021, zbog nastavka razgovora pokrenutih u okviru Stalne radne grupe kako bi se zajedno sa institucijama sistema radilo na poboljšanju društvene klime u kojoj su novinari neprijatelji, „ne čak ni državnih organa već političkih aktera“. Ali je dodao da je odsustvo dijaloga istovremeno bio i razlog za izlazak određenog broja udruženja iz ovog tela pre nekoliko meseci, kada se dogodila kampanja napada na redakciju KRIK. Naglasio je da smatra da se „ovakvi problemi rešavaju tako što svi društveni akteri koji su odgovorni za trenutno stanje sednu za isti sto, razgovaraju i dođu do zajedničkog rešenja“.