BIA je politička policija, treba je rasformirati: Vesna Mališić o prisluškivanju novinara Radara pod sumnjom da – špijuniraju državu

„Svi smo mi mislili, nekako i sumnjali da nas neko prisluškuje, ali sve je drugačije u trenutku kada dobijete papir“, kaže Vesna Mališić, glavna i odgovorna urednica Radara, opisujući jučerašnji dan, kada su došli do dokumenta koji pokazuje da su ona i dvoje njenih novinara bili pod tajnim nadzorom BIA.

Prema tom dokumentu, koji je Radar objavio na portalu 4. novembra, a potom i u štampanom izdanju dan kasnije, direktor BIA Vladimir Orlić tražio je od beogradskog Višeg suda da odobri mere protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandre Petrušić zbog sumnje da su – špijuni strane zemlje.

Sud je inače mere prvi put odobrio sredinom juna, a produžio ih je sredinom jula i početkom septembra ove godine.

Jedna od mera, kako se vidi iz dokumenta, bila je i snimanje komunikacija „u poslovnoj prostoriji na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“ – odnosno, u prostorijama redakcije.

Radar navodi i da je Orlić za pojedine članove redakcije odredio i desetodnevnu fizičku pratnju.

Orlić je 22. oktobra, kada je izašao poslednji broj Radara pred ovogodišnje vanredne parlamentarne izbore, predložio da se mere prekinu, a u predlogu se navodi da prikupljeni podaci „ne ukazuju“ da su novinari špijuni.

Mališić: Mučno, kao da smo u nekom drugom vremenu

Vesna Mališić za Cenzolovku kaže da su već neko vreme sumnjali da su prisluškivani.

„Dobili smo informacije da su još neki ljudi iz redakcije direktno prisluškivani, na isti način kao ja, Milan Radonjić i Sandra Petrušić. Ali do sad nismo imali dokaz ni za koga od nas, a naše pravilo je: kad dobijemo dokaz, tada objavljujemo, što se sada i desilo“, kaže ona.

Najteže joj je, kaže, palo kad je videla koliko su mere bile široke i koliko duboko zadiru u njihove živote.

„Odnosile su se na redakciju, na automobil mog kolege Milana Radonjića, na njegov stan, na ženu s kojom živi, na restorane u koje ja nikad u životu nisam ni ušla. Sve to ostavlja mučnu sliku, kao da smo u nekom drugom vremenu“, kaže urednica Radara.

Dodaje i da je znala koliko je režim „opsednut nadzorom drugih ljudi“, ali da je ovakav ulazak u privatnost vezivala za policije nekih od najautoritarnijih režima prošlog veka.

„To je politička policija. BIA se ničim drugim nije bavila osim praćenjem kritičara Aleksandra Vučića“, kaže Mališić.

U opisu posla i – uvrede, pretnje, prisluškivanje

Radar je inače, samo nekoliko dana ranije, 1. novembra, objavio da je BIA pod tajnim nadzorom držala i tužioce za organizovani kriminal koji su vodili postupak za pad nadstrešnice.

Mališić kaže da se nisu bojali za bezbednost, ali da su odavno prilagodili način rada.

„Strašno je što svi u opis posla uzimamo i to da može nešto da nam se dogodi. Od toga da nas prisluškuju, do toga da nas vređaju i prete nam smrću, sve su nam to radili. Ali mislim da je ceo smisao bio da otkriju naše izvore. Zato već dugo ni u redakciji, ni preko telefona, ni u prisustvu elektronskih uređaja nismo razgovarali o onome što je trebalo da ostane među nama“, objašnjava ona.

Za Cenzolovku ističe i da se nije osećala uplašeno, ali jeste se osećala „zgađeno nad režimom koji poseže za tom vrstom brutalnosti da bi se sačuvao“.

Pre dva meseca, kaže, ona i kolega Milan Ćulibrk dobili su informaciju da neko traži kompromitujuće podatke iz njihovih života.

„Zavitlavala sam se, kao nemamo nikakve snimke, dosadni smo, ostaviće nas na miru. Čovek može da se šali s tim, ali kad dobije papir i vidi ga, onda je vrlo neprijatno“, dodaje.

Novinar Radara Vuk Cvijić kaže za Cenzolovku da je dokument „potvrda naših sumnji i saznanja“.

Cvijić je i ranije bio meta napada i targetiranja, a pre samo nekoliko meseci, u avgustu, komšije su ga upozorile na nepoznatog muškarca koji se danima zadržavao kod ulaza u njegovu zgradu i snimile su ga.

Cvijić kaže da je oprez bio najveći do rezultata izbora.

„Sad je malo slobodnije, ali opreznost još nije prošla. Nije sve gotovo. Oni koji su radili te nezakonite stvari i dalje su na mestu i mogu da ih rade“, dodaje on.

Na pitanje kako se nosi s tim, kaže: „Gledam da radim posao. Uprkos svemu“.

Šta dalje – osim „rasformiranja BIA“?

„Mi smo mala gerilska grupa, sve se dogovaramo. Posavetovaćemo se s pravnicima šta možemo da uradimo“, kaže Mališić.

Cvijić smatra da to nije lično pitanje novinara Radara.

„To je pitanje institucija koje su radile van okvira zakona. Očekujem da će nadležne institucije reagovati. Tužilaštvo bi trebalo automatski da reaguje“, naglašava Vuk Cvijić, koji je i autor teksta o ovom prisluškivanju.

Mališić kaže da je dokument o nadzoru Radara „samo jedan od papira“ koje je redakcija dobila.

U broju koji izlazi u prodaju danas, 5. novembra, Cvijić iznosi dokaze o prisluškivanju tužilaca, studenata, političkih aktivista i opozicionih lidera, najavljuju novinar i urednica Radara.

„Opseg prisluškivanja je zastrašujući. Naslov Vukovog teksta, koji je otišao u štampu pre nego što smo dobili papir o nama, kaže da BIA treba rasformirati. To je i moja poruka: BIA treba rasformirati, a prvi čovek BIA mora da odgovara“, zaključuje urednica Radara Vesna Mališić.