Bila sam na konferenciji za novinare Stefana Cvetkovića i dalje mi ništa nije jasno

Sala na prvom spratu Medija centra Beograd na Terazijama ne pamti ovako veliki broj novinara, koji su se okupili u utorak u 13 časova kako bi čuli kolegu Stefana Cvetkovića i njegovu verziju događaja o poslednjih šest dana, otkada je nestao u Beloj Crkvi.

Novinar iz Bele Crkve, koji je nestao prošle nedelje u sredu predveče, a pronađen u petak popodne, ispričao je novinarima šta se sve dogodilo tokom otmice, posle pronalaska, i policijskog ispitivanja.

Konferencija za štampu je na trenutke bila haotična, nejasna i puna nelogičnosti, baš kao i sve u vezi sa novinarom Cvetkovićem.

Pojavio se sa par minuta zakašnjenja, i na samom startu se zahvalio kolegama, novinskim udruženjima, ali i „celokupnoj javnosti“ – svima, kako je rekao „koji su zabrinuti zbog svega što se dešavalo ovih dana“.

Konferenciju za štampu zakazao je juče za danas, odlučivši da ne posluša nadležne organe oglušivši se o njihovu preporuku da ne razgovara sa novinarima. Naljutili su ga predsednik države Aleksandar Vučić, ministar policije Nebojša Stefanović i direktor BIA Bratislav Gašić, koji su, kako je rekao „bez ikakvog prava“, izneli detalje istrage u javnost. Takođe je odlučio da se oglasi zbog neistina koje su se pojavile u medijima.

Na samom početku konferencije koja je trajala nešto više od sat vremena Cvetković je najavio kako će ona izgledati – pomalo filmična, poput njegove otmice i poprilično nejasna – saopštivši da je jedan njegov prijatelj, „koji radi u jednom državnom organu“ nedostupan, i da ne može da dođe do njega.

A onda je dodao da se „iskreno brine za tužioca Kneževića“, kog je pozvao telefonom pred okupljenim kolegama kako bi mu rekao da je dostupan nadležnima i da će rado da se pojavi u vršačkom tužilaštvu. On je potvrdio da je policijska uprava Pančevo podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu krivičnu prijavu protiv njega zbog sumnje da je počinio krivično delo lažno prijavljivanje. Cvetković se tereti da je prijavio da je nad njim učinjeno krivično delo protivpravno lišavanje slobode, iako je znao da to delo nad njim nije izvršeno, navodi se u prijavi.

Knežević, tužilac iz Vršca, bio je nedostupan, a Cvetković je nešto kasnije na konferenciji rekao da je on možda ugasio telefon jer je gledao prenos iz Medija centra i čuo da će ga novinar zvati, ili je „otet i u nekom podrumu“.

Takođe, Cvetković je rekao da je policijsku pratnju dobio a ne, kako su neki mediji objavili, tražio. I da policija vodi računa o njegovoj bezbednosti, ali i bezbednosti njegove porodice.

Govoreći o samom događaju, Stefan Cvetković ostaje pri tvrdnji da je otet u sredu uveče i da je njegovom vozilu preprečilo put drugo putničko vozilo iz kog je izašao „čovek sa značkom i pištoljem“ uperenim u njega, kao i da su u vozilu bila još dva lica koja su nosila maske. On je rekao da ga je značka podsetila na policijsku, ali nije mogao da potvrdi da li je zaista reč o toj znački ili možda vatrogasnoj, ili nekoj trećoj.

Prema njegovim rečima izvukli su ga za ruku iz automobila. „Nema borbe, nema razgovora. Posle 3-4 minuta vožnje, jedan od njih me hvata ruku, u tom trenutku me zvoni telefon, stavlja mi ga neko na uvo, kažu mi: ‘Javi se’, ja se javljam, moj prijatelj Dejan me je zvao, otaljavam razgovor. Bio je to poslednji razgovor koji sam imao“.

Prema njegovim rečima posle pet, šest minuta vožnje promenio je vozilo, i iz putničko prešao u drugo, sa „kliznim vratima“, kojima se kako je rekao vozio između sedam i deset minuta.

„Izlazi se na peščani teren, otvaraju se klizeća vrata, izvučen sam iz tog vozila, napravio sam 6-7 koraka, i onda stepenište, 12 stepenika“, kaže Cvetković opisujući svoju otmicu, dodajući da se potom spotakao na neki mali stepenik da je došao u protstorijiu u kojoj je, prema njegovoj proceni, laminat ili neki parket.

„Smeštaju me u stolicu. Ja ćutim, u jednom trenutku jedno od tih lica mi kaže ‘da li si svestan šta radiš’. Akcenat je čudan, meni liči na slovenački, nisam vezivan nisam tučem, samo sedim. Vreme beskrajno traje, čujem helikopter, pretpostavljam da se nešto dešava, da ima veze sa nekim krimnalom, da je ta značka bila laža, pištolj nelegalan. Ja čujem da se u prostoriji kretnja, i pretpostavljam da je prouzrakovana nervozom“.

Prema njegovim rečima nakon „10, 12, 15 sati“ tražio je da ide u toalet, i da je kada su mu uslišili molbu tražio i vodu, koju je dobiju, i zbog koje mu je kapuljača-tkanina koju je imao na glavi malo podignuta.

„Vidim plave pločice, krajičkom oka, koje inače ima mnogo domaćinstava u Beloj Crkvi, jer ih je pravila fabrika iz Bele Crkve, zato mislim da sam bio negde u blizini“, kaže Cvetković.

Od tog trenutka pa do trenutka kada su ga otmičari pitali gde će da ga ostave niko mu se, kako kaže, nije obratio.

„Bilo ih je ne manje od dvoje, možda je bilo i četvoro-troje“, kaže novinar iz Bele Crkve.

Nakon što im je rekao gde želi da ga odvedu, Cvetkovićevim otmičarima je, prema njegovim rečima trebalo dvadesetak minuta.

 „Na isti način na koji su me uveli su me i izveli, stepenište, peščana podloga, ulazimo u neko putničko vozilo, desno u predelu pluća imam nešto metalno, što pretpostavljam da je pištolj“, kaže Cvetković, kojeg su otmičari ostavili u blizini mesta na kom je tražio da ga ostave uz poruku „Evo stigao si, ovde te ostavljamo, bilo bi pametno da ne skidaš to sa glave pet minuta, ako hoćeš da živiš“.

Stefan Cvetković ističe da ga niko nije pronašao, već da je on zvao policijskog službenika koji je došao za minut, i koji ga je odveo do drugih kola u kojima su bili vozač, načelnik Policijske uprave Nikola Pupovac i Dijana Hrkalović državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova.

Sve se to dešava, kaže Cvetković u petak oko 14, 14.30, sat ili pola sata pre nego što će predsednik Srbije Alesandar Vučić održati konferenciju za štampu na kojoj je izjavio da je novinar „u njihovim rukama, i da će tu još dugo ostati“.

„U vozilu MUP-a me dovoze do SIV-a, u kabinet Dijane Hrkalović. Tu su bili ljudi, načelnici, kako su rekli, koji su radili na slučaju. Razgovarali su sa mnom četiri, pet sati, ponašanje svih je bilo profesionalno“, rekao je Cvetković i dodao da ga je pregledala ekipa Hitne pomoći i da mu je data hrana.

Posle toga odveden je na Vojno-medicinsku akademiju gde ga smeštaju u apartmanski deo.

„Rečeno mi je da bi zbog istrage i zdravstvenog stanja bilo bolje da tu ostanem neko vreme.“, kaže Cvetković koji se u međuvremenu čuo i sa ocem.

Sa VMA je, kako kaže, pušten u nedelju na njegovo insistiranje.

„Ja sam uz adekvatnu policijsku pratnju odvežen gde sam želeo, video sina, i nakon toga sam otišao za Belu Crkvu“.

Na konferenciji za štampu rekao je i da je preskočio jedan detalj, i da to treba da zapamtimo.

Odlučio je da zakaže konferenciju za štampu jer smatra da on nije direktna meta. „Ovde su meta oni koji istražuju, koji neće da ćute, one koji nekome smetaju, i zbog toga sam rešio da se ubrzam i pojavim danas ovde“, rekao je Cvetković.

Cvetković je izgledao veoma smireno dok je iznosio detalje svega što mu se desilo. U toku konferencije zahvalio se ministru Stefanoviću, i predsedniku Vučiću, za koje je rekao da su mu delovali zabrinuto. Tek nakon što su kolege počele da mu postavljaju pitanja počeo je da govori pomalo agresivnije i življe.

U toku konferencije Cvetković se preznojio, pa je tražio od prijatelja da mu donesu „crnu majicu“. Ispostaviće se da je reč o majici i na kojoj piše „EU uradi više za medijske slobode u Srbiji“. U majicu se presvukao pred novinarima.

U jednom navratu je poručio i da „neće da se pravda ministru informisanja u vreme ubistva Slavka Ćuruvije“.

Cvetković je na konferenciju doneo i kesu sa stvarima u kojima je bio u toku otmice – šorc, papuče, majicu – i kapuljaču koja mu je bila na glavi, a koju je zapakovao u posebnoj kesi.

Najavio je da će tražiti međunarodnu istragu, zašto su se pojavile „rupe u toku ovih dana“ i da se boje da su ih napravili „oni koji su na rupe ukazivali“, te da će kesu sa kapuljačom odneti u jednu ambasadu, možda čak i u dve.

Tek nakon insistiranja kolega rekao je da je jedna od tih ambasada „ruska“, a da će druga možda biti nemačka.

Upravo ta kapuljača u kesi je izazvala konfuziju, Cvetković nije želeo da kaže zašto je nije dao policiji, niti gde ju je krio, a sakrio ju je u onom minutu koliko je policajcu kojeg je zvao trebalo da dođe.

Odbacio je mogućnost da je policija sarađivala sa njegovim navodnim otmičarima, ali kako kaže, „zna da u Srbiji postoji više otuđenih centara moći, od kojih neko možda ima svoje ljude unutar sistema“.

Odgovarajući na pitanja otkud neslaganja u izveštaju policije i njegovom svedočenju kao i navode da je pao na poligrafu on je upitao zašto bi neko ko je pao na pitanju „da li radi za stranu službu“ bio pušten na slobodu.

„Možda se ja ne zovem Stefan Cvetković, možda kao strani agent imam neko drugo ime. A čovek koji je radio poligraf, siguran sam da neće danas, ali možda u neko drugo vreme će vam detaljno reći sve, jer je radio poligraf i sa svim mojim prijateljima. I niko to nije odbio“, rekao je Cvetković i pozvao ljude koji tvrde da radi za strane službe da mu obavezno kažu gde je novac koji je dobio.

„Verujem, i pored mnogih rupa, da je ogroman broj ljudi (u državnom aparatu) apsolutno profesionalan, ali osećam manjak hrabrosti“, rekao je Cvetković.

U toku konferencije Cvetković se preznojio, pa je tražio od prijatelja da mu donesu „crnu majicu“. Ispostaviće se da je reč o majici i na kojoj piše „EU uradi više za medijske slobode u Srbiji“. U majicu se presvukao pred novinarima.

Upitan ko je zvao njegovu majku u jedan posle ponoći u četvrtak s njegovog telefona, u trenutku kada je on bio sa otmičarima, rekao je da bazne stanice mogu da otvrde odakle je potekao poziv, ali da on nikoga nije znao.

Upitan o navodima da u njegovim kolima nije pronađen DNK materijal otmičara, Cvetković je ocenio da je to zato što oni i nisu bili u njegovim kolima.

Razjašnjavajući još jednu nelogičnost – zašto nije snimljeno njegovo vozilo i automobil otmičara – odgovorio je da je to nemoguće jer se vozio više od sat vremena.

Na kraju konferencije ponovio je da je izbacio jedan detalj i pozvao kolege da ne zaborave tu činjenicu, ne objašnjavajući detaljnije o čemu je reč.