– Nažalost, živimo u društvu koje vlast lobotomira skoro deceniju, pa ima ljudi koji mogu da poveruju da je čitanje podataka iz APR-a istraživačko novinarstvo, tako što će sakriti od njih afere predsednikovih saradnika iz Pandora dokumenata. Autor Veritasa, umesto da igra po seoskim zabavama, gostuje po predsednikovim televizijama. Ali znamo da glavni ćar skuplja mečkar koji udara u daire, a ne igrač – navodi Lukuć.
Naša sagovornica dodaje da će Dragana Vučićevića još jednom tužiti.
– On je pre nekoliko godina moju firmu i mene stavio na poternicu – naslovnicu smeća koje zove novinama. Zna gde radim. Ponavljanje izmišljotine da sam zaposlena u Đilasovoj firmi ima za cilj da me diskredituje, pošto je državna propaganda stvorila sliku da nije strašno biti šef dilera droge, ili monstruma koji prave ćevape od ljudi, a otvoren je lov na svakoga koga povežu s Đilasom – ističe Lukić.
Ona podseća da sud “razvlači procese” protiv tabloida koliko može i dodeljuje simbolične iznose kazni, što nije neka satisfakcija, ali će, dodaje, “sve to jednom narod pozlatiti i naplatiti”.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.