Izveštaj o kršenju digitalnih prava za period 2022-2023, koji je danas predstavljen u Sarajevu, obuhvata Albaniju, BiH, Hrvatsku, Mađarsku, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Srbiju i Tursku, navodi se u saopštenju.
Prateći period od 1. septembra 2022. do 31. avgusta 2023. godine, BIRN je registrovao 1.427 slučajeva kršenja digitalnih prava, što je skoro dvostruko više u odnosu na prethodni izveštaj, kada su bila 782 slučajeva.
Većina slučajeva kršenja ovih prava uključivala je govor mržnje, diskriminaciju, digitalnu manipulaciju i kompjutersku prevaru.
Domaća, regionalna i međunarodna dešavanja imala su direktan uticaj na kršenje digitalnih prava.
Tokom domaćih kriza i izbora, kršenje digitalnih prava se naglo povećava, što je takođe slučaj i u vreme regionalnih i međunarodnih tenzija, dodaje se u izveštaju.
Među najčešćim žrtvama i počiniocima su pojedinci i tokom perioda monitoringa zabeleženo je 500 slučajeva kršenja prava sa njihove strane, a prate ih anonimni počinioci, koji se kriju iza lažnih identiteta.
Mreža BIRN je registrovala i brojna kršenja koja su počinili onlajn mediji, javne ličnosti i političari.
Državne institucije su češće bile žrtve ponekad teških kršenja u vezi sa podacima, kao što je to bio slučaj sa hakerskom grupom koja je delovala pod nazivom „Homeland Justice“, koja je krajem 2022. i početkom 2023. godine targetirala albanski parlament.
Urednica BIRN-a Ivana Jeremić ističe i zabrinjavajući trend rodno zasnovanog nasilja u digitalnom prostoru, posebno navodeći slučaj žene u BiH koju je ubio njen suprug i ubistvo je prenosio uživo na Instagramu.
Posle invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kampanje dezinformacija su porasle širom sveta.
Na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, etnički incidenti koji su se desili tokom leta povećali su tenzije.
Napadi na novinare koji su kritikovali srpsku vladajuću stranku ili pravoslavnu crkvu su se povećali, podstaknuti nasilnim sukobima između lokalnih Srba i mirovnih snaga NATO.
U Severnoj Makedoniji je zabeležen kontinuirani etnički motivisan govor mržnje, kao i diskriminatorne izjave usmerene ka LGBT zajednici, što uključuje i govor mržnje koji je na Fejsbuku širio TV voditelj Milenko Nedelkovski.
U Crnoj Gori, manjinske grupe, prvenstveno Srbi i Srpska pravoslavna crkva, iskusile su ciljani govor mržnje na internetu u više od polovine od 26 registrovanih slučajeva.
Bošnjaci i Muslimani su se, takođe, suočili sa etničkom netolerancijom, uz incidente u koje su bili involvirani javnost, mediji i javne ličnosti, koji su pojačavali diskriminatorne narative.
Izveštaj konstatuje „brojna kršenja“ posle masovne pucnjave u beogradskoj osnovnoj školi u maju 2023. godine, kada je policija otkrila identitet 13-godišnjeg počinioca i lične podatke njegovih roditelja.
Novi trend koji je identifikovao BIRN uključuje korišćenje veštačke inteligencije za stvaranje „dipfejk“
i generisanje lažnih vesti, dodaje se.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.