Bivši novinar Pančevca: Dobio sam otkaz jer nisam pristao da idem na psihijatrijski pregled

Posle tačno 30 godina, Mihajlo Gligorić, novinar nedeljnika Pančevac, više nije član te redakcije. Njega je vlasnik otpustio, kako kaže, jer nije želeo da ode na zdravstveni pregled.

Gligorić navodi da je u pitanju bio pregled u psihijatrijskoj bolnici u Vršcu, u kojoj je trebalo da ostane četiri dana kako bi lekari utvrdili njegovu radnu sposobnost.

Zbog tvrdnji da mu je povređeno pravo na rad, Mihajlo Gligorić je protiv Pančevca pokrenuo tužbu pred Osnovim sudom u Pančevu, a slučaj je prijavio i Inspekciji rada.

Prošle godine je Gligorić imao ozbiljnu operaciju i zbog toga nekoliko meseci nije radio. Na posao se vratio u februaru ove godine i već tada je bilo naznaka da vlasnik, kako kaže, hoće da ga se otarasi.

Od kada je postao vlasnik Pančevaca, tražio je od mene i nekih drugih novinara da u tekstovima napadamo ljude, državne institucije i firme koji mu nisu bili po volji, a da branimo njegove prijatelje. Svi u redakciji smo ćutali jer smo se bojali da ne izgubimo posao (Mihajlo Gligorić)

„I direktor i vlasnik su okolo pričali da ne radim dobro, i tada sam prvi put naslutio da se nešto priprema. Zatim je novi urednik počeo drugima da daje tekstove iz oblasti koje sam godinama pokrivao. Od početka godine sam radio pod tenzijom, koja se pred otkaz pojačala“, kaže Gligorić.

On dodaje da je i ranije radio pod pritiskom i u strahu da će se kroz tekstove zameriti vlasnikovim prijateljima. Stres koji je preživeo nakon upućivanja na zdravstveni pregled, kaže, ne bi nikom poželeo.

Početkom jula je od direktora usmeno dobio „nepristojnu ponudu“. Pismeni dokaz o upućivanju na pregled nikada nije primio, iako se u obaveštenju o otkazu navodi da dokument postoji.

„Dragan Žujović me je pozvao u kancelariju i rekao da bi to bilo dobro za mene jer će Zoran Peševsкi, vlasnik Pančevca, da mi ‘sredi’ da lekari konstatuju da sam nesposoban za rad, posle čega bih otišao u invalidsku penziju. Ne mogu da opišem stres koji sam tada osetio jer mi je bilo jasno da na taj način želi da me se reši i da me istera iz firme. Pretpostavio sam da će se pozvati na Zakon o radnim odnosima, u kojem piše da radnik koji odbije da ode na ciljani lekarski pregled na koji ga uputi poslodavac može da dobije otkaz“, priča Mihajlo.

Odlučio je da odbije vlasnikovu „velikodušnu ponudu“ i tada je, kako kaže, usledila njegova osveta.

„Rečeno mi je da moram da napišem izjavu o tome, i narednih mesec dana se ništa nije dešavalo. Te nedelje su bile paklene za mene jer sam se svakog dana pribojavao da će direktor doći i uručiti mi otkaz. Taman kada sam pomislio da je vlasnik odustao od svoje namere, to se desilo – dobio sam rešenje o otkazu, u kojem piše da mi od 7. septembra ove godine prestaje radni odnos“, objašnjava Gligorić.

Advokat: Rešenje o otkazu će biti poništeno

Poslodavac se u obaveštenju o otkazu pozvao na član 40 Pravilnika o radu D.O.O. „Pančevac“, objašnjavajući da je 6. avgusta Gligorić odbio da se podvrgne lekarskom pregledu na koji ga je uputio poslodavac, i na taj način učinio tešku povredu radne dužnosti iz navedenog člana.

U Pravilniku, u koji smo imali uvid, međutim, u članu 40 nema stavke koja predviđa da poslodavac može da dodeli otkaz zaposlenom ukoliko zaposleni odbije da ode na zdravstveni pregled.

Otkaz zbog toga nije mogao da dobije ni prema Zakonu o radnim odnosima jer, kako za Cenzolovku objašnjava Gligorićev advokat Stevan Vasić, u članu 179 stav 7 zaista stoji da poslodavac može da radniku da otkaz ako radnik odbije da se podvrgne zdravstvenom pregledu, ali se to odnosi na poslove sa povećanim rizikom, što novinarstvo nije.

Otkaz zbog odbijanja zdravstvenog pregleda nije mogao da dobije ni prema Zakonu o radnim odnosima. U članu 179 stav 7 zaista stoji da poslodavac može da radniku da otkaz ako radnik odbije da se podvrgne zdravstvenom pregledu, ali se to odnosi na poslove sa povećanim rizikom, što novinarstvo nije (advokat Stevan Vasić)

On smatra da poslodavac nije imao pravo da mu zbog toga raskine radni odnos, kao i da razlog iz rešenja ne stoji, te da je on u tužbi naložio da poslodavac kao dokaz pribavi tekstove koje je u tom period Gligorić objavio. Vasić smatra da je poslodavac načinio mnogo propusta i uveren je da će rešenje o otkazu biti poništeno.

Ipak, za sedam dana, koliko je prošlo od izdavanja obaveštenja do izdavanja rešenja, poslodavac se predomislio, pa je u rešenju o otkazu od 23. avgusta naveo drugi razlog za prekid radnog odnosa.

Kako je obrazloženo, u periodu od 1. juna do 30. juna 2017. godine, na osnovu dnevnog, nedeljnog i mesečnog praćenja izvršenja poslova zaposlenog od strane Dragana Žujovića, direktora D.O.O. „Pančevca“, utvrđeno je „da i pored određenog zalaganja od strane zaposlenog, on nije u mogućnosti da izvrši postavljene zadatke“.

Gligorić navodi da nije jasno zbog čega je u avgustu 2019. godine dobio otkaz zbog nepostizanja rezultata u 2017. godini, i to samo tokom jednog meseca. On tvrdi da ni to nije tačno, jer je baš u tom periodu objavljivao kvalitetne tekstove, što je lako proverljivo.

Bivši novinar lista Pančevac tvrdi i da vlasnik lista, za četiri godine koliko gazduje najstarijim nedeljnikom na Balkanu, nikada nije imao nijednu primedbu ili kritiku na njegov rad.

„Nije ni imao razloga, s obzirom na to da sam sve obaveze i redakcijske zadatke koji su mi bili poveravani ispunjavao brzo, odgovorno i na vreme“, ističe Gligorić.

Cenzura, autocenzura i strah u nekada kritičkom nedeljniku

Pre nekoliko godina je na bizaran način otkaz u Pančevcu dobio i Dragan Vukašinović, o čemu smo pisali. On je tvrdio da je dobio otkaz jer nije želeo da piše tekstove koji su služili za „lični obračun vlasnika sa njegovim neprijateljima“.

Da su članovi redakcije Pančevca dobijali takve neprimerene zadatke, potvrđuje i Mihajlo Gligorić.

„Od kada je postao vlasnik Pančevaca, tražio je od mene i nekih drugih novinara da u tekstovima napadamo ljude, državne institucije i firme koji mu nisu bili po volji, a da branimo njegove prijatelje. Svi u redakciji smo ćutali jer smo se bojali da ne izgubimo posao. To je išlo toliko daleko da ja, na primer, nisam smeo da objavljujem kada bih dobio od policije saopštenje da je protiv određene osobe podneta krivična prijava, samo zato što je ta osoba vlasnikov dobar prijatelj. Nije tajna da smo cenzurisali i sami sebe“, svedoči Gligorić.

Ceo radni vek proveo je u Pančevcu i do penzije ga deli šest godina. Ističe da je period nakon privatizacije 2015. godine ubedljivo najgori. Posle privatizacije je iz redakcije, ali i iz drugih službi, otpušteno osam ljudi, a petoro ih je dobrovoljno napustilo posao. S obzirom na to da nove kadrove nije zapošljavao, već su se poslovi raspoređivali preostalim zaposlenima, Gligorić ocenjuje da je cilj vlasnika da broj radnika svede na minimum, kako bi što manje novca izdvajao za plate.

Naš sagovornik smatra i da je list izgubio uticaj, kritičku oštricu i čitaoce. Nova uređivačka politika je takva da se Pančevac nikome ne zamera i da se plasiraju laki sadržaji.

„Tekstovi su redovno cenzurisani – svake srede, kada se završava broj, Peševski i Žujović su dolazili u redakciju i detaljno čitali sve što smo napisali i cenzurisali svaku rečenicu i svaki tekst u kom je bilo i trunke kritičnosti“, svedoči Gligorić.

Na molbu da odgovori na navedene tvrdnje Mihajla Gligorića, a u vezi sa njegovim otkazom, Zoran Peševski, vlasnik Pančevca, obavestio nas je mejlom da neće davati izjave do okončanja sudskog postupka.

Reagovanje direktora „Pančevca“ Dragana Žujovića, možete videti OVDE.