Bivši novinar Vasić ponovo štrajkuje – ovog puta glađu i žeđu

Zato što, kako kaže, nema više iluzija da će u Srbiji ikada biti bolje za poštenog čoveka, niti ima snage da trpi poniženja i služi srpskim gazdama, Jovica Vasić štrajkuje, odbijajući i hranu i vodu i poručuje “bolje i smrt nego ponižavajući život u bedi”.

Bivši novinar niških “Narodnih novina” danas je ponovo na istom mestu, ispred Glavne policijske stanice u Nišu, na kome je pre gotovo godinu dana štrajkovao glađu protestujući protiv tadašnjeg poslodavca Vitka Radomirovića, vlasnika nekolicine medija u ovom gradu. Posle 17 dana, nakon pregovora sa predstavnicima novinarskih udruženja i organizacija, Vasić je prekinuo štrajk.

Sada se odlučuje na još radikalniji korak.

– Pre 11 meseci štrajkovao sam glađu zbog ponižavajućeg položaja u „Narodnim novinama“. Javno sam 10 dana ukazivao na to kako Radomirovići posluju, ukazivao na radnike na crno u „Narodnim novinama“ i TV „Belami“, ali Radomirovićima ni dlaka s glave ne fali. Institucije u ovoj zemlji postoje da bi kinjile i dovodile do beznađa običnog, malog čoveka, a „veliki igrači“ su nedodirljivi, osim ako se ne zamere moćnicima iz vlasti, kaže Vasić u svom obraćanju medijima.

I kod novog gazde „u ropskom položaju“

Posle okončanja štrajka, Vasić se zaposlio u jednoj privatnoj firmi gde je radio kao “fizikalac”.

– To mi nije smetalo jer sam u životu već radio sve i svašta da bih preživeo. Još jedan nekultivisan, nemoralan, bezosećajan i nezajažljivo pohlepan „gazda“. Sada sam se i sam susreo sa radom na crno, ponovo za minimalac, koji je postao srpski usud, pa čak i njega ne isplaćuje u celosti. On vas stalno drži na uzici, u ropskom položaju. Ako ga napustite ostaće vam dužan ili će vas isplatiti posle silnih moljakanja, kad se njemu prohte. Ako nastavite da radite davaće vam na kašičicu i bićete u stalnoj uzaludnoj nadi da će doći bolji dani. Neki su tako primorani da godinama rade, dok drugi brzo odlaze – kaže Vasić.

Ovoga puta, Vasić je rešen da ide do kraja jer, kako kaže, ne vidi perspektivu i ovaj štrajk mu je jedini način borbe. Jedini izlaz Vasić vidi u tome da mu, kako navodi, “neka normalna, pristojna zemlja” da azil ili će ostati na ulici dok izdrži bez hrane i vode.

– Neće me više niko eksploatisati niti kinjiti. Neće me više ponižavati ni država Srbija u kojoj mogu da opstanu samo nemoralni, bezosećajni i bolesno pohlepni, stranački poltroni i slični tipovi – navodi Vasić, koji smatra da je za poštenog čoveka Srbija odavno negostoljubivo mesto za život.

“Država i biznismeni uzeli sve”

„Država je od mene uzela sve što je mogla da uzme, a nije zaštitila nijedan moj interes. I srpski nazovi biznismeni su od mene uzeli sve što su mogli da uzmu, iscedili moju životnu snagu i doveli me do prosjačkog štapa. Nemam više iluzija da će u Srbiji ikada biti bolje za poštenog čoveka, niti imam snage da trpim poniženja i da služim srpskim gazdama“, navodi Vasić u svom obraćanju medijima.

– Savest mi je čista jer nikome do sada nisam učinio ništa nažao. Nikome privatno ne dugujem ni dinar. Dužan sam jedino državi koja me je dovela u ovakav položaj i nekim njenim javnim preduzećima. Neka prodaju moju kućicu u Jelašnici, koju sam započeo sa 26 godina života i od koje ni do danas nisam uspeo da napravim pristojan dom, neka od toga namire dug za porez, struju i eventualna druga dugovanja – poručuje Vasić.

Pored kuće, Jovica Vasić u svojevrsnoj potrebi za smislom društvu “nudi” i svoje organe.

– Donor sam organa, i ukoliko me narednih dana zadesi smrt, hitno o tome obavestite Klinički centar u Nišu – napominje Vasić.