Blagojević: Male kazne za pretnje novinarima i autocenzura – najopasniji

“Mediji u Srbiji rade pod teškim finansijskim pritiskom i pritiskom uredništva, a oni koji izveštavaju kritički o radu Vlade, svakodnevno trpe javne napade”, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.

Novinari u Srbiji često traže zaštitu i pravnu pomoć od novinarskih udruženja ili međunarodnih institucija. Poverenik NUNS-a za Niš i gavni i odgovorni urednik Južnih vesti Predrag Blagojević, kaže da mu se često za pomoć obraćaju i novinari iz drugih gradova, ali da je problem što novinari često ne prijavljuju pretnje, zato što smatraju da to ništa ne bi promenilo, a time samo ohrabruju one koji su im pretili.

„Sutra će ti isti ljudi koji su pretili, prema bilo kom drugom novinaru, postupiti na isti način, jer misle da su jednom ili dva puta već u tome uspeli. “, kaže Blagojević za Media i reform centar Niš i objašnjava da, niske kazne i dugi sudski procesi koji budu okončani odbacivanjem tužbe zbog zastarevanja, često destimulišu novinare da prijave pretnje.

On se osvrnuo i na slučaj od pre više od mesec dana, kada ga je nepoznata osoba iz automobila snimala video-kamerom.

„Novo je to da je policija posle mesec dana utvrdila da tablice koje sam ja prijavio ne postoje. To je posao od 10 sekundi, a njima je trebalo mesec dana da utvrde da te tablice ne postoje. Policija je obavestila tužilaštvo koje im je naložilo da auto nađu na osnovu opisa i fotografije. U ovom slučaju ja sad počinjem da sumnjam da mene nije snimao običan građanin, nego neko iz neke bezbednosne službe, jer tablice ne postoje u sistemu“, kaže Blagojević.

Novinarka N1, Gordana Bjeletić, koja je nedavno bila izgurana iz prostorija SNS-a u Zaječaru, kaže da je pored pretnji i uvreda, po novinare još opasnija autocenzura.

„Autocenzura se razvila zbog okolnosti i zbog svega što se dešava, ali ja sam za ličnu odgovornost svakog od kolega. Više puta sam bila u situaciji i da budem bez posla. Nekad sam našla drugi posao, nekad nisam, ali svako od nas može da pristane ili ne pristane na cenzuru, na loše uslove, na šta god. Neka svako radi onako kako misli da treba, ali neka odgovornost treba da postoji“, kaže Gordana.

Blagojević je saglasan da je autocenzura najopasnija jer ju je „skoro nemoguće prevazići“. Takođe, ističe i da bi trebalo više poraditi na striktnom  provođenju zakona koji, umesto da deluje preventivno i pošalje poruku onima koji prete: „Ovo se ne toleriše!“, kroz blage presude i kazne ispod zakonskog minimuma samo stimuliše takvo ponašanje prema novinarima.

Media i reform centar Niš i Filozofski fakultet u Nišu obeležiće u sredu 3. maja u 12 sati, Svetski dan slobode medija  projekcijom dokumentarnog filma „Zakon u službi medija, mediji u službi građana“ iz serijala „Važnost slobode medija“, i neformalnom diskusijom „Speak up“ koja će uslediti nakon projekcije.