Bojović nezakonito oslobođen, iste sudije donele još kontroverznih odluka

Iste ove sudije oslobodile su 2014. i kontroverznog biznismena Stanka Subotića, i bile članovi veća koja su ukinula osuđujuću presudu narko-bosu Darku Šariću 2016. godine i izbacila dokaze iz drugih bitnih predmeta – u suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i u slučaju protiv bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića za odavanje tajni narko-kartelu.

Nepune tri godine od kada su Luka Bojović i članovi njegove grupe oslobođeni u Srbiji, Vrhovni kasacioni sud utvrdio je da su sudije dva beogradska suda – Višeg i Apelacionog – prekršile zakon kada su oslobodile Bojovića.

Najveći deo presude koja je prošlog četvrtka objavljena na sajtu Vrhovnog kasacionog suda odnosi se na tajna pisma koja su 2012. pronađena u španskom gradu Valensija, u stanu koji su koristili pripadnici Bojovićeve grupe dok su bili u bekstvu. Pisma je pronašla španska policija prilikom hapšenja Bojovića i njegovih saradnika – bivših članova zemunskog klana, kako je KRIK ranije pisao u istraživačkoj priči koju možete pročitati na ovom linku.

U pismima se komentariše sudski proces protiv Bojovića u Srbiji i daju instrukcije kako da se utiče na svedoke. Stoga je tužilaštvo predložilo da pisma budu deo dokaza – posebno jer su pokazivala da je odbrana optuženog Miloša Simovića iznuđena.

Sudije Višeg suda su, međutim, to odbile objašnjavajući da pisma nisu zakoniti dokazi, kao i da neka od njih predstavljaju tajnu komunikaciju između advokata i optuženih.

Vrhovni kasacioni sud utvrdio je da ovakvo obrazloženje ne stoji budući da su pisma pribavljena u skladu sa španskim zakonom.

„Za ovakav svoj stav da se radi o nezakonitim dokazima sud uopšte nije dao razloge… što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka“, piše u presudi.

Dalje se navodi da sudije nisu objasnile zbog čega smatraju da pisma predstavljaju tajnu komunikaciju.

„Sud nije objasnio na čemu zasniva zaključak da se radi o poverljivoj prepisci, odnosno nije makar citirao delove pisama iz kojih bi nedvosmisleno proizilazilo da se radi o ’pripremanju odbrane’“, piše u presudi.

Osim toga, sudije su prekršile zakon i pošto tokom postupka nisu donele odluku da li pojedine dokaze tužilaštva prihvataju ili ne.

Kao dokaz su prihvatile molbu za pružanje međunarodne pravne pomoći koja je poslata Španiji, ali ne i odgovor na nju sa propratnom dokumentacijom.

U presudi se navodi da su sudije Višeg suda, između ostalog, na suđenju kao dokaz predstavile dokument koji uopšte ne postoji i nema ga u sudskom predmetu – čime su takođe prekršile zakon.

Zakon nisu prekršile samo sudije Višeg suda, već i Apelacionog – kada su odlučivale o žalbi Tužilaštva za organizovani kriminal na oslobađajuću presudu.

Veće Apelacionog suda sastavljeno od pet sudija, između ostalog, nije ispitalo, niti obrazložilo kršenje zakona na koje je tužilaštvo ukazalo u žalbi, konstatuje se u presudi.

Ova presuda Vrhovnog suda, ipak, ne može da utiče na oslobađajuću odluku – jer je zakon prekršen u korist optuženog.

Presuda, međutim, postavlja pitanje o radu pojedinih sudija.

Sudije oba veća koja su oslobodila Bojovića – Višeg i Apelacionog suda, sudile su u drugim poznatim slučajevima koji su se uglavnom završili oslobađanjem kriminalaca, kontroverznih biznismena i huligana.

Oslobodile Subotića, ukinule presudu Šariću

Veće Višeg suda koje je u maju 2015. prvostepeno oslobodilo Bojovića činili su Vladimir Mesarović, sin nekadašnje predsednice Vrhovnog suda Nate Mesarović, Snežana Jovanović i Dragan Milošević. Veće Apelacionog suda koje je potvrdilo oslobađajuću presudu činili su Veroljub Cvetković, Dragoljub Đorđević, Nadežda Mijatović, Nada Zec i Bojana Paunović.

Novinari KRIK-a su neke od njih pronašli u sledećim slučajevima u kojima je Vrhovni kasacioni sud takođe zaključio da su sudije prekršile zakon u korist ljudi kojima se sudi za kriminal ili su donete čudne sudske odluke koje su uznemirile javnost:

Isto sudsko veće koje je oslobodilo Bojovića (Mesarović, Jovanović i Milošević)  je ono koje je u julu 2014. godine donelo oslobađajuću presudu u drugom kontroverznom postupku – slučaju protiv Stanka Subotića Caneta i drugih za šverc cigareta. Oslobađanje Subotića potvrdilo je veće Apelacije u kojem se nalazio sudija Đorđević. U obrazloženju presude, veće Apelacionog suda navelo je da je deo optužbi protiv Subotića zastareo, a za drugi deo nije bilo dovoljno dokaza da se proglasi krivim.

Vrhovni kasacioni sud je, isto kao i u slučaju Bojović, utvrdio da su sudije Apelacionog suda nezakonito donele oslobađajuću presudu Subotiću, pre svega jer nisu prihvatile dokaze koje je tužilac predao sudu.

U još jednom slučaju je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku da je veće u kojem se nalazi sudija Đorđević, kao i njegova koleginica Mijatović doneli odluku mimo zakona  – na suđenju Branku Lazareviću, bivšem šefu kabineta ministra policije Ivice Dačića zbog odavanja službenih tajni članovima narko-kartela. Oboje su bili u veću Apelacionog suda koje je u februaru 2017. potvrdilo da se iz ovog postupka izbace ključni dokazi – prisluškivani razgovori koji, po stavu tužilaštva, dokazuju da je Lazarević bliskim saradnicima narko-bosa Darka Šarića dostavljao poverljive informacije iz istrage protiv njih. Među njima su i razgovori Dačića i jednog od najbližih Šarićevih saradnika Rodoljuba Radulovića.

Veće Apelacije u kome su bili Cvetković, Đorđević, Mijatović i Paunović ukinulo je u junu 2016. godine osuđujuću presudu i u predmetu koji se vodi protiv narko-bosa Darka Šarića za šverc kokaina i predmet vratilo na ponovno suđenje.

Veće Višeg suda koje je oslobodilo Bojovića (Mesarović, Jovanovići Milošević) trenutno sudi i u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koji je pun kontroverzi. Prema pisanju „Cenzolovke“ sudije su izbacile iz spisa neke od važnih dokaza, kao što su izjave koje su policijski inspektori i funkcioneri beogradskog centra Resora državne bezbednosti dali tokom istrage.

Cvetković, Đorđević i Paunović bili su i u veću koje je smanjilo kaznu Urošu Mišiću, kome se sudilo za pokušaj ubistva policajca na fudbalskoj utakmici – sa deset na pet i po godina.

Tajna pisma

Bojovićeva grupa teretila se za ubistvo kriminalca Branka Jevtovića Jorge, kao i pokušaje ubistava Andije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka.

Prema rečima bivšeg Bojovićevog saradnika Sretka Kalinića, Bojović je naručivao likvidacije beogradskih kriminalaca kako bi se osvetio za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana – čijih paravojnih formacija je bio član tokom ratova devedesetih.

Kako je ranije otkrio KRIK, sudije Višeg suda koje su oslobodile Bojovića nisu prihvatale bitne dokaze, između ostalih i one koji pokazuju da se uticalo na svedoke da daju iskaz u Bojovićevu korist.

Najčudnije za tužilaštvo bilo je to kako su se sudije odnosile prema svedočenjima dva pripadnika kriminalne grupe – Sretka Kalinića i Miloša Simovića.

Tako, sudije su odlučile da prihvate deo Kalinićevog svedočenja u kojem on priznaje ubistva i opisuje kako ih je izvršio. Drugi deo, u kome objašnjava da mu je sve naredio Bojović i da je sa njim učestvovao u likvidacijama – odlučile su da ne priznaju.

Simović je na isti način kao i Kalinić opisao ubistva, ali je, za razliku od njega, na sudu branio Bojovića rekavši da on sa likvidacijama nema nikakve veze. Iako je tužilaštvo predočilo dokaze – tajna pisma koja pokazuju da je Simović bio pripremljen i instruisan da brani Bojovića, sudije nisu prihvatile.

KRIK je detalje ovih pisama objavio još u februaru 2016. godine.

Jedno od njih počinje sa „Dragi moj Luka“, a završava se sa „Tvoj Miša“ i u njemu se kaže da Simović još ne zna šta da ispriča pred sudom.

U drugom se navodi da Simović ima nekoliko opcija za svedočenje. „Mišel neće da bude u priči neposredni izvršilac. Mišel je sastavio tri izjave. Ukoliko je potrebno može još nešto dodati ili izuzeti u zavisnosti od potrebe“.

U istom pismu opisuje se na koji način je najlakše da se Simović vrbuje. Konstatuje se da supruge braće Simović „deluju veoma uplašeno“, te da „najviše treba ići na to da će mu porodica biti obezbeđena“.

Pismo koje počinje sa „Dragi brate“, a završava sa „Voli te tvoj brat“ otkriva da je grupa zadovoljna Simovićevim nastupom pred sudom. Kaže se da je „bio dosta dobar“ dok je objašnjavao motiv.

Simović je, dok je iznosio odbranu, čitao tekst koji je bio iskucan na papiru i koji je bio gotovo identičan sadržini pisma sa nazivom „Motiv“ koje je pronađeno u Valensiji. Na sudu je rekao da je tekst iskucala njegova supruga, kako bi bio „čitkiji“.

Nakon gotovo četiri godine suđenja, sudije su Bojovića oslobodile optužbi. Tužilaštvo se žalilo na presudu i tražilo da se postupak ponovi pred izmenjenim sudskim većem, ali je taj zahtev odbijen i presuda je potvrđena u decembru 2015.

Bojović je presudu dočekao u zatvoru u Španiji gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe i drugih krivičnih dela.

Pošto odsluži ovu kaznu, moći će da se slobodno vrati u Srbiju – jer se protiv njega ne vodi nijedan drugi postupak.

Detaljnije pročitajte u priči „Tajna pisma: Kako je oslobođen Luka Bojović“. Izvor: Krik.rs