Borba za dah čuvara javnog interesa u Srbiji

Srpskom naprednom strankom (SNS), o navodnim vezama istraživačkih medija i nevladinih organizacija sa kriminalnim miljeom u Srbiji.

Ta kampanja na naslovnicama provladinih tabloida i sa skupštinskih govornica u Srbiji aktuelizovana je, i ne jenjava od početka marta, kada je obelodanjeno hapšenje osoba osumnjičenih za pripadnost kriminalnom klanu Veljka Belivuka, koje policija smatra odgovornim za najteža krivična dela – uključujući i brutalna ubistva.

Tada je nekoliko prorežimskih tabloida objavilo navode da su novinari portala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), koji dugo pišu o kriminalnoj grupi Belivuka, povezani sa njegovim klanom.

Posle toga usledilo je i iznošenje neosnovanih tvrdnji o nevladinoj organizaciji CRTA, čiji je delokrug rada usmeren na razvoj demokratske kulture i građanskog aktivizma.

Kulminaciju takvog narativa predstavljaju tvrdnje koje je Aleksandar Martinović, poslanik iz redova SNS-a, izneo nedavno u nacionalnom parlamentu Srbije – najvišem državnom predstavničkom telu, o čelnicima KRIK-a i CRTA-e.

„Dobijaju novac iz inostranstva, jednim delom ga ovde troše, ono što ne uspeju da potroše na skupocene automobile, stanove, odela, mobilne telefone, lažne projekte koji nikada nisu napravljeni, onda taj novac iznose u inostranstvo. To nisu nevladine organizacije, to su, u stvari, da se ne lažemo i da govorimo otvoreno ljudski, a ne ptičijim jezikom – to su kriminalna udruženja“, poručio je sa svog poslaničkog mesta.

U proteklim danima svedočili smo napadima na organizacije civilnog društva i medije koji se svojim radom zalažu za transparentan i odgovoran rad državnih instiucija.

Naslovne strane tabloida i Skupština, postali su mesto pretnji novinarima @KRIKrs i predstavnicima @CRTArs. pic.twitter.com/vtzLsXwe54

— Inicijativa mladih za ljudska prava (@YIHRSerbia) March 23, 2021

Patrik Batler, zvaničnik ICFJ, vašingtonske nevladine organizacije usredsređene na promociju novinarstva, upozorava da su takve kampanje opasne u, kako se izrazio, dvostrukom smislu.

Inače, Evropski parlament koji je u četvrtak usvojio izveštaj o Srbiji, u taj dokument uvrstio je i amandman kojim se osuđuje, kako je navedeno, napad na Krik i Crtu.

Takođe, navodi se da je Evropski parlament, kako je ocenjeno, zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, uključujući i KRIK i nevladinu organizciju CRTU i Otvoreni parlament, u kojima se prikazuju kao saradnici kriminalnih grupa i optužuju za pokušaj državnog udara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se, u deklarativnom smislu, stavio u zaštitu Mreže za istraživanje krinimala i korupcije (KRIK) – zatraživši od, kako je rekao, svih u vlasti da poštuju novinare tog medija.

„Kažite im – izmišljate, ne govorite istinu, licemerni ste, ali niko nema pravo da novinarima preti“, rekao je javnom servisu Vučić, u jednom od odgovora povodom tvrdnji koje tabloidi i njegove stranačke kolege iznose u javnosti.

Istim povodom, Maja Gojković ministarka kulture i informisanja Srbije, pozvala je, kako se izrazila, sve učesnike u javnom životu da se suzdrže od pritisaka na medije.

„Retorika koja je ovih dana upućivana novinarima nije primerena ozbiljnim akterima političke scene“, prenelo je u saopštenju to ministarstvo – ne pomenuvši konkretno nijedan medij ili organizaciju koja se poslednjih nedelja našla na meti.

Mihael Martens, novinar nemačkog Frankfurter Alemanje Cajtunga (FAZ), primećuje da je velika razlika u tome šta bi vlasti Srbije trebalo da urade i šta će zaista uraditi.

“Prihvatljivo je da političari kritikuju novinare zbog njihovog rada ili mišljenja, ali nije u redu optuživati ih za povezanost sa organizovanim kriminalom bez ikakvih dokaza. Političari koji to čine treba da odgovaraju za klevetu, a njihove vlade ili stranke treba da ih disciplinuju”, smatra Martens – poznavalac balkanskih prilika koji je pišući za konzervativni nemački list istraživao sprege politike, sporta i organizovanog kriminala u Srbiji.

“Samim tim što sam živeo u Rusiji i Turskoj, to su zemlje na koje pomislim kada vidim najnovije napade na novinare u Srbiji. Situacija u Erdoganovoj Turskoj i Putinovoj Rusiji je još gora nego u Srbiji, ali to ne znači da je situacija u Srbiji dobra. Ukoliko razmotrimo druge zemlje, ne bi trebalo da previdimo, da se klevetničke kampanje protiv novinara mogu dogoditi i na zapadu. Iako u tim zemljama vlasti ne pokušavaju da zastraše ili ućutkaju novinare – već to čine moćne lobi grupe, ili čak njihove sopstvene kolege”, ukazuje Martens u pisanom odgovoru za Glas Amerike.

Poslednji u nizu tekstova čiji je autor nosi naziv Toter Stern Belgrad ili Mrtva beogradska Zvezda (aluzija na ime beogradskog kluba na nemačkom jeziku Roter Stern Belgrad) u kom se bavi serijom brutalnih ubistava u Srbiji za čije se počinioce smatraju pripadnici radikalnih navijačkih grupa.

Falls wer mag: Habe in der Frankfurter Sonntagszeitung etwas über Fußball, Mord und Lothar Matthäus geschrieben.

Dank an @DarioBrentin und einige andere, die nicht genannt werden dürfen. pic.twitter.com/dPIiQrsGKo

— Michael Martens (@Andric1961) March 20, 2021

Martens u tekstu istražuje njihove moguće veze sa državom.

Pismo predsedniku i premijerki

Apel najvišim državnim zvaničnicima Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, uputilo je i deset međunarodnih organizacija čija je delatnost usredsređena na slobodu medija.

U pismu kojim su im se obratili izrazili su, kako je saopšteno, ozbiljnu zabrinutost zbog izostanka odlučne reakcije vlasti povodom kampanje blaćenja kojoj je izložena Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugi nezavisni mediji u Srbiji.

“Pozivamo vlasti Srbije da u saradnji sa novinarima i medijskim radnicima, novinarskim udruženjima, sindikatima i civilnim društvom ispune obaveze u smislu pospešivanja bezbednosti novinara, medijskih radnika i medijskih kuća. To podrazumeva punu osudu kampanje blaćenja KRIK-a i drugih nezavisnih medija u Srbiji i preduzimanje neophodnih koraka u zaustavljanju i kažnjavanju diskreditacija i pretnji svim dostupnim institucionalnim sredstvima”, istaknuto je u pismu koje je, osim Vučiću i Brnabić, poslato i zvaničnicima Evropske komisije (EK), Evropskog parlamenta (EP), Saveta Evrope (SE), Ujedinjenih nacija (UN) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

“Opasne tvrdnje javnih funkcionera i optuživanje novinara da vode kriminalne, partijske i druge kampanje protiv funkcionera na vlasti samo je nastavak urušavanja medijske scene u Srbiji”, saopštila je ta nevladina organizacija u petak.

Lidija Gal, predstavnica za Istočnu Evropu i Zapadni Balkan nevladine organizacije Hjuman rajts voč (HRW) upozorava da sve što se događa ukazuje da se klevetničke kampanje protiv neistomišljenika u Srbiji odobravaju sa najviših nivoa.

“Takvo ponašanje ne samo da se odobrava, već se podstiče i određeni stepen saglasnosti, što je posebno neprihvatljivo za one koji se nalaze na prvoj liniji udara”, podvlači Gal za Glas Amerike.

“Vlasti bi odmah trebalo da prestanu sa blaćenjem i demonizovanjem aktivista i novinara zbog primene slobode govora i obavljanja svog posla. Umesto toga treba da rade na stvaranju okruženja koje im omogućava da rade svoj posao bez uticaja i mešanja vlasti”, ističe predstavnica Hjuman rajts voča.

Podsetimo, značajan deo nevladinog sektora u Srbiji – ukupno 37 organizacija i udruženja, kao i 20 pojedinaca, jula 2020, našlo se na spisku entiteta za čije finansijsko poslovanje se zainteresovala Uprava za sprečavanje pranja novca koja radi pod okriljem Ministarstva finansija Srbije.

Evropska unija, Sjedinjene Države i Ujedinjene nacije, neke su od strana koje su tada od srpskih vlasti zatražile razjašnjenja o proveri koju je tada najavila Uprava.

Fanula Niaolin, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma, u januarskom intervjuu Glasu Amerike, pošto su joj srpske vlasti dostavile obrazloženje, izjavila je da su kriterijumi provere finansijskog poslovanja neprofitnog sektora u Srbiji ostali nejasni.

Jelena Sesar, predstavnica nevladine organizacije Amnesti internešnel (AI) zadužena za Balkan i Evropsku uniju, zaključuje da država, osim fizičke zaštite novinara i pripadnika civilnog društva, ima obavezu da prepozna i pruži javnu podršku njihovom radu.

“U zemljama razvijene tradicije građanskih sloboda i ljudskih prava postoji tendencija visokog nivoa zaštite prava na slobodu izražavanja. U tim zemljama zvaničnici se suzdržavaju od neutemeljenih klevetničkih kampanja protiv medija i novinara – čime svojim postupcima ne podstiču kršenje slobode izražavanja ili medija. Brzom osudom bilo kakvih represivnih dela šalju jasan signal da se napadi neće tolerisati. Istovremeno, time se i javno zalažu za vrednosti slobode izražavanja i štampe, pokazujući javnu podršku novinarima ne samo rečima, već stvaranjem bezbednog okruženja za njihov rad”, rekla je Jelena Sesar za Glas Amerike.

Tokom poslednjih nekoliko godina Srbija, prema kriterijumima međunarodnih posmatrača, konstantno nazaduje u smislu političkih prava, građanskih i medijskih sloboda. Prema poslednjem izveštaju nevladine organizacije Fridom haus “Sloboda u svetu 2020” nazadovala je za još dva poena i nalazi se među delimično slobodnim zemljama.

Istovremeno, od svih država Balkana, Srbija je 2020. zabeležila najznačajnije nazadovanje na listi međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica – usredsređene na očuvanje medijskih prava i sloboda. Na listi objavljenoj prošlog aprila, nazadovala je za tri pozicije, našavši se na 93. mestu, od ukupno 190 država sveta.