Novinari i dalje imaju teške radne uslove sa sve većim finansijskim i političkim pritiskom, nadzorom, proizvoljnim zatvorskim kaznama ili nasiljem zbog obavljanja svog posla, naveo je Borel, a prenosi Evropska služba za spoljne poslove (EEAS).
Prema opservatoriji Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO), od 2020. godine ubijeno je 76 novinara, dok je mnogo više uhapšeno, uznemiravano ili se nalazi pod pretnjom.
Borel je rekao da posebno zabrinjava rodno zasnovano nasilje usmereno na žene – novinarke.
Prema njegovim rečima, više od 400 novinara koristilo je 2020. godine mehanizam EU za zaštitu ljudskih prava, dok je EU preduzela akcije za podršku novinarima, nezavisnim medijima i borbu protiv dezinformacija u kontekstu epidemije koronavirusa.
Borel je rekao da je EU odlučna da učini više, da će nastaviti koordinaciju sa međunarodnim organizacijama i mehanizmima i da će uvoditi nove pristupe.
„Sloboda informisanja i sloboda govora moraju svuda da se promovišu i da se štite. EU će nastaviti da se zalaže protiv bilo kakvih ograničenja slobode izražavanja i cenzure“, naveo je Borel.
Sloboda medija je kamen temeljac demokratskog društva, koje može da napreduje samo ukoliko građani imaju pristup pouzdanim informacijama, dodaje se u saopštenju.
Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN 1993. godine, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.