Božović: Mržnja je politička strategija vlasti

Rezultati istraživanja pod nazivom „Komunikativna agresija u Srbiji 2019“, koje je sprovedeno u periodu od 15. septembra do 15. oktobra ove godine nad osam najtiražnijih domaćih dnevnih listova i 20 najčitanijih internet portala, ukazali su da je ova godina donela još alarmantnije pojave na srpskoj medijskoj sceni, jer su mediji dodatno pomerili granice agresivnosti, postali još brutalniji, a za sve veći broj njih može se reći da su se defakto oprostili od profesionalnih principa, etičkih kodeksa i jezika tolerancije.

Da je agresivna komunikacija postala medijski standard, govori podatak da su čitaoci u tih mesec dana „bombardovani“ sa skoro 20.000 takvih tekstova, što znači da svaki od medija u samo jednom danu prosečno objavi 23 teksta sa sličnom sadržinom. U najčitanijim medijima pojavilo se 1.358 tekstova u kojima je neko obeležen kao „izdajnik“, što je direktan atak na neistomišljenike.

U diskreditovanju pojedinaca omalovažavanjem njihovog rada, profesionalnog ili privatnog života, čak i članova njihove porodice i prijatelja, uobičajeni postaju i izrazi „strani plaćenik“, „lopov“ i „terorista“, naveo je u analizi Marko Nedeljković, vođa istraživanja.

Sociolog Ratko Božović smatra da su tabloidni mediji bez sumnje instrumentalizovani, a da srpsko društvo ima sva obeležja jednostranačke države.

– Stalno se pitam da li su informacije koje objavljuju tabloidi iz nekog propagandnog biroa ili iz BIA direktno, jer imam utisak da ih mnogo ne interesuje stvarnost, već propaganda. Vladajuća politika svoj identitet ostvaruje preko mržnje, mržnja je deo političke strategije i političke dinamike, mržnja je pogonsko gorivo osvajanja vlasti i održavanja na vlasti, i u tome naši tabloidi ne čine ništa drugo. U njima ne postoji nikakva kritička dimenzija, samo podaništvo najprizemnije, koje se vidi iz aviona, i svako ko je postao nešto bitno i značajno morao je da se iskaže po sposobnosti da mrzi one druge, da ih zgazi i uništi, smatra Božović.

U takvoj situaciji, smatra Božović, kritička javnost ne postoji.

– Ako je apsolutni činilac javnosti jedan čovek, a ovde imamo tu situaciju, onda javnosti nema. Javnost podrazumeva pluralizam, razlike u mišljenju, toleranciju, razumevanje, da se čuju svi glasovi. Mržnja je alfa i omega ove naše vlasti u kojoj su jedni uvek u pravu. Kada pogledate naprednjake kako razgovaraju, kada su u retkim prilikama, sa neistomišljenicima, ne daju im reč da progovore. Jer su naučeni da po svaku cenu brane ono što je njihov superego, a to je vođa. Ovde imamo jednu priču, iz domena populizma i propagande u kojoj je najvažnije silovito imati iluziju o velikim usrećiteljima i srećnom vremenu i opasnim remetilačkim faktorima opozicije koja je zgažena kao bubašvaba. Ovde je moral zgažen, nepostojeća kategorija, a političar bez mržnje je gotovo neupotrebljiv. Ove političke strasti u nas su čista patologija, kaže Božović.

Jednostranačko mišljenje, jedna strana stvari, bez kritičke javnosti, bez dijaloga, bez razumevanja razlike, bez tolerancije prema drugome i različitosti, sve je to u logici jednostranačke države, navodi Božović.

– Simulacijom, manipulacijom, lažima i prevarama stvara se privid istine, ne kako jeste, nego kako propaganda hoće da izgleda u očima onih koji se love. To je lov na ljudske duše. Najvažnije, mržnja jako pomaže u tom lovu. Jer tamo gde se nameće mržnja i gde se prihvata njena logika, tu pamet i logika ne pomažu. Tu altruizma i empatije za drugoga nema, nema moralne inteligencije. Nobelovac Kaneti kaže da najgrlatije idu ljudi za vođom koji je paranoik. Vođa može paranoju da pretvori u materijalnu snagu koja je kolektivna u okviru jednopartijskog sistema koji ovde vlada. Zato nastaje podela na one koji su vođeni i zavođeni vođom, a zavađeni su sa onima koji nisu baš zavedeni, zaključuje Božović.

Zoran Gavrilović, sociolog iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže da taj trend traje od 2016. sa dolaskom SNS na vlast, gde se većina medija, sa jedne strane bavi propagandom, a sa druge takozvanim „perjaništvom“, odnosno služe da „etiketiraju, omalovažavaju i javno linčuju sve aktere, ljude ili institucije, koji kritikuju vlast i one koji su sa njom povezani“.

– Za vreme bivše vlasti do 2012. imali smo medije koji su se obično bavili promocijom i ulepšavanjem stvarnosti. Ta medijska strategija je dovela do toga da je onaj deo biračkog tela koji je glasao za bivšu vlast, koji je kritičan i traži argumentaciju, ostao kod kuće i omogućio da SNS dođe na vlast, navodi Gavrilović.

Sa promenom vlasti, uvećava se i broj medija koji služe isključivo za odmazde, i odatle oni koriste izjave aktera u politici koje su pune mržnje, etiketiranja, koje u normalnim medijima ne bi mogle da prođu, nastavlja Gavrilović dodajući da je i sam zbog teksta objavljenog u Danasu bio predmet „šikane“ preko Informera, Večernjih novosti i Pinka, iako su mu, kako kaže, „stavljene u usta reči koje nije izgovorio“.

Taj tip medija, kaže on, opstaje i nekažnjivo krši zakon samo zato što „REM ne radi svoj posao“.

– Zato je bitan oteti javni servis. Da imamo javni servis koji radi svoj posao, prikazuje dve strane, koristi relevantne izvore i teme, takvi mediji bi bili sve manje funkcionalni. Pošto mi imamo RTS koji se povukao u stranu i pretvorio se u prenosioca informacija, onda ovi „mediji“ zauzimaju ključni deo. Odsustvo funkcionisanja medijskog sistema, pre svega REM-a, omogućio je da, pre svega, televizije sa nacionalnom frekvencijom služe za etiketiranje ljudi, i postaju ne pravi mediji već javna batina, zaključuje Gavrilović.

Širenje straha i netrpeljivosti

U analiziranom periodu objavljeno je čak 508 tekstova sa terminom „ustaša“ i 491 tekst sa terminom „šiptar“. U otvorenim napadima na „nepodobne“pojedince, organizacije i institucije uz pomoć raznih etiketiranja, optužbi, pa čak i pretnji, direktno se izazivaju izrazito negativne emocije kod najšire javnosti prema osobama ili grupama o kojima se piše. Zajednička karakteristika svih ovih tekstova je i izazivanje straha i nesigurnosti kod građana, što direktno doprinosi širenju netrpeljivosti, a sve češće i osećaja mržnje i neprijateljstva prema onima koji su meta napada, navodi Nedeljković.