Višespratnicu u beogradskom naselju Mirijevo, prema pisanju BIRN-a zida firma Novaka Stajića, rođenog brata Nemanje Stajića načelnika Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata grada Beograda. Novak je počeo da zida zgradu bez ikakve dozvole, ali tu je brat koji sve to legalizuje…
Kako to izgleda na licu mesta pokušala je da proveri novinarska ekipa portala Nova.rs. Ali, tada se pojavila osoba koja se predstavila kao čuvar i nasrnula na snimatelja, uz pretnje i uvrede.
„Izađite odavde! Ovo je privatni posed. Isključuj kameru!“, vikao je čovek bez ikakvih obeležja, oznaka ili uniforme.
Na odgovor da je u pitanju ulica, javna površina, nasilnik je nastavljao da preti i tera našu ekipu.
Inače, Ulica Vlastimira Đuze Stojiljkovića je asfaltirana, obeležena su i parking mesta. Neke od zgrada su useljene, neke su pri kraju, spremne za useljenje, dok je nekoliko višespratnica tek na početku „sive zone“, završeni su samo najgrublji radovi.
U isto vreme je u Ulicu braće Stajić, koja se zvanično zove Vlastimira Đuze Stojiljkovića, došao bračni par koji se raspitivao za cene stanova, ali njih čovek, koji se predstavio kao obezbeđenje i napao novinare, nije zaustavio.
Parkirano je desetak privatnih automobila, tu su i kontejneri gradske čistoće, EDB Beograd je napravila trafo stanicu i sve to na „privatnom posedu“.
„Ja sam ovde ovlašćeno lice!“, ponavljao je sve nervozije napadač.
Novinari su se legitimisali i pokušali da mu objasne da je u pitanju javna površina, da nema pravo da ih ometa u radu. U jednom trenutku nasilnik je otišao i pričao sa nekim mobilnim telefonom. Onda se vratio, još besniji.
„Napustite dvorište! Ovo je pirvatni posed! Nemoj da drugačije pričamo!“, postajao je sve nasrtljiviiji približavajući se snimatelju, čije prisustvo mu je posebno smetalo. Na zahtev da se i on predstavi i legitimište, nije pristao, nije hteo da kaže ni kakvo je on to ovlašćeno lice, ni u kom preduzeću radi.
Gradilište nije ograđeno, ne postoji rampa, ne postoji znak upozorenja „Pazi gradilište“ koji je obavezan, nigde nije istaknuta tabla sa nazivom izvođača radova i imenom investitora. Valjda nikome to ne treba jer je sve – „privatan posed“. Inače, po važećim propisima, ulica je javna površina i ne može biti privatno vlasništvo. Ipak, napadač je postajao sve nervozniji posle telefonskog razgovora sa nepoznatom osobom, pretpostavljamo „gazdama“.
„Ne pravite sebi i meni probleme. Nemoj da radi motka!“, počeo je ozbiljno da preti „čuvar“.
Na konstataciju da je upravo počinio krivično delo, malo se zbunio i onda rekao da se „to tako kaže u Srbiji“. Ali, onda je usledila nova pretnja.
„Imam rotvajlera, imate sreće što je vezan, sve bi vas pokidao“, upozorio nas je nasilnik.
Naravno da nigde nije bilo istaknuto ni upozorenje da je u pitanju opasan pas.
Na zgradama su postavljeni brojevi i table sa nazivom ulice grada Beograda, sa sve grbom prestonice. Ali u privatnoj ulici braće Stajić, koja se zvanično zove Ulica Vlastimira Đuze Stojiljkovića, ne važe ni gradski propisi, ni zakoni Republike Srbije, pa čak i Ustav jer ovde sloboda kretanja i pravo na rad nisu zagarantovani.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.