Brajović: Nisam za prekid komunikacije sa Ristićem, ali će rukovodstvo doneti odluku o tome

Brajović je novinarima nakon sastanka, na kome danas nisu želeli da učestvuju predstavnici medijskih udruženja iz Koalicije za slobodu medija i koji su ministru uručili pripremljen tekst ostavke, kazao da je na taj sastanak došao jer je on bio ranije zakazan, nezavisno od svega što se danas dešavalo.

„Ja sam taj zadatak obavio, ali sam i iskoristio priliku da podsetim na stav UNS-a o slučaju Tamare Skroze. Kakav će naš stav biti oko dalje saradnje – ne znam, ali ne vidim razlog, to je moj lični stav, da se saradnja sa Ministarstvom i personalno sa ministrom ne nastavi“, rekao je Brajović, komentarišući stav Koalicije za slobodu medija da se neće učestvovati na sastancima sa ministrom dok ne podnese ostavku.

Dodao je da to treba da bude predmet dijaloga, kao i da je na ministru Ristiću kako će da postupi po zahtevu Koalicije za slobodu medija.

Brajović je naveo da je na sastanku sa ministrom razgovarao o kampanji usmerenoj na Tamaru Skrozu, o podzakonskim aktima, o projektu sufinansiranja i eventualnoj promeni zakona i drugim temama.

„Ministar smatra da Tamara Skroza nije želela nikakvu fizičku likvidaciju bilo koga ko je bio na vlasti ili ko je danas na vlasti, već da je to izjava koja može različito da se tumači i na žalost, od strane tabloida se tako tumači“, kazao je generalni sekretar UNS.

Naveo je da je Ristiću izneo da je UNS mišljenja da pojedini mediji nisu profesionalno postupili u izveštavanju o tom slučaju, kao i da je akcenat u izjavi ministra, ukoliko smatra da Skroza to nije želela da kaže, morao da bude na medijima, a ne na njenoj izjavi.

„Ministar je na to odgovorio da je ubeđen da Tamara nije mislila ni na kakvu likvidaciju, već verovatno na lustraciju, sudske procese prema onima koji su upravljali Srbijom do 5. oktobra, kao i da se tu dosta nesrećnih okolnosti desilo i da on upravo želi da se ti nesporazumi otklanjaju“, kazao je on.

Brajović je istakao da se do rešenja ne može doći, ukoliko se sa tabloidima ne pronađe rešenje oko toga da sve bude povod za negativne kampanje.

„Ti ljudi mogu itekako teške posledice da nanesu kolegama novinarima. I sve vreme se kontaminirani javni i politički život svaljuje na leđa novinara, a ne na ljude koji su često njegovi kreatori – a to su ljudi iz vlasti, političari i razni moćnici“, dodao je on.

Kada je reč o projektnom sufinansiranju, Brajović je naveo da je ministar imao razumevanja za ocenu UNS-a da projektno sufinansiranje posustaje.

„Da se sistem kroz razne oblike korupcije kompromituje i da se manje novca ulaže u medije, iako se stalno govori da društvo ide napred u ekonomskom razvoju“, kazao je on.

Naveo je da inflacija utiče i na medije, da prihodi ne rastu, kao i da projektno sufinansiranje medija – stagnira.

„To se mora bolje urediti zakonom“, dodao je Brajović, navodeći da smatra da je sa minitrom imao razumevanje u toj oblasti.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija upozorilo je u sredu na „sve učestalije manifestacije govora mržnje i otvorenog pozivanja na nasilje i čak i na ubistva neistomišljenika“, za šta je najnoviji primer, kako su naveli, izjava novinarke agencije FoNet Tamare Skroze o dešavanjima 5. oktobra 2000. godine.

U saopštenju su ocenili da je teško oteti se utisku da je u izjavi o tim dešavanjima Skrozza implicitno izrazila žaljenje što u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine pojedini državni zvaničnici nisu bili „lišeni života“ a da bi naknadno pojašnjavanje tog „poprilično jasnog iskaza predstavljalo učitavanje u reči gospođe Skroza onoga što one izvorno ne sadrže“.

„Imajući u vidu i ovaj primer govora mržnje i/ili poziva na, tj. izražavanja žaljenja zbog propuštene prilike da se izvrši nasilje, kao i brojne druge kojima je ispunjen javni, a posebno medijski prostor, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija iznova apeluje na sve da se suzdrže od iskaza koji eksplicitno ili implicitno predstavljaju govor mržnje ili poziv na nasilje“, saopštio je taj resor.

Skrozza je početkom juna u emisiji „Da sam ja neko“ na TV N1, rekla da je od 6. oktobra 2000. godine Srbija trebalo da bude potpuno drugačija, bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti.

„Da je ta noć (između 5. i 6. oktobra) bila drugačija, i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete (godine prošlog veka)“, rekla je Skrozza.

Koalicija za slobodu medija zbog tog saopštenja Ministarstva danas je zatražila ostavku ministra Dejana Ristića i navela da prekida komunikaciju sa njim dok se nalazi na čelu tog resora.