Branka Đukić: Nisam premestila Jasminku Kocijan zbog Fejsbuk komentara o Vučiću i Feketiću

Na navode iz tužbe da je „mobing“ usledio pošto je Jasminka Kocijan na svom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk 5. februara 2014. godine objavila komentar da su sprečeni aktivisti Crvenog krsta da pruže pomoć zavejanima u Feketiću, u akciji spasavanja u kojoj je učestvovao i tada prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, Branka Đukić je rekla da to nije uticalo na premeštaj tužilje sa mesta urednice Multimedijalnog deska na mesto distributera u desku, koje je podrazumevalo manja ovlašćenja i zaradu.

„Niti imam pristup društvenim mrežama, s obzirom da za to nemam vremena, niti imam otvoren Fejsbuk profil. Znam da je u vreme dok je bila na bolovanju na svom Fejsbuk profilu objavila tekst, odnosno sadržaj, u svojoj privatnoj režiji i obzirom na zabunu, što je stajalo da je ona novinar TANJUG-a, jer se vest proširila po društvenim mrežama, dovedena je u vezu sa TANJUG-om, pa sa aspekta da tužilja ima vest koju TANJUG neće da objavi. Iz tih razloga me pozvao šef internet službe i pitao šta da po tom pitanju uradimo. Rekla sam mu da je tužilja na bolovanju i da to nije vest koju bi TANJUG objavljivao, niti je saznanje TANJUG-a, niti ima bilo kakve veze sa tim“, rekla je Đukićka i dodala, prema zapisniku sa suđenja, da navedeni slučaj nije uticao na ponudu za zaključenje Aneksa ugovora o radu, već da je prevashodni razlog bio taj što se Kocijan nije snašla u video sektoru.

Govoreći o radu tužilje Branka Đukić je navela da je po postavljenju na mesto direktora 2009. godine vrlo brzo uspela da TANJUG izvuče iz gubitaka i uvede u pozitivno poslovanje i da je želela da proces rada poboljša što je više moguće, te je imajući u vidu da je Kocijan ranije radila u ovoj agenciji i njene ostale kvalitete pozvala da radi na mestu šefa video službe koja je bila sveže pokrenuta i trebalo ju je organizovati i unaprediti.

„Očigledno da se na tom radnom mestu nije dobro snašla, počele su pritužbe i ja sam je pozvala da razgovaramo i pitala je šta bi ona želela da radi. Rekla je da bi najviše volela da radi kao dopisnik iz Moskve. Objasnila sam da je i raniji dopisnik bio vraćen, a da će u zavisnosti od toga kakve ćemo subvencije dobiti za narednu godinu biti odlučeno da li će se uopšte otvarati dopisništvo u Moskvi, te ukoliko se otvori da nemam ništa protiv. Za to vreme, a ovo se dešavalo u oktobru 2013. godine tužilji je ponuđeno, odnosno, saglasile smo se da radi u desku, koji je vrlo bitan, ako ne i jedan od najvažnijih sektora same agencije, možemo reći i samo srce agencije“, navela je Đukićka.

Đukićka je rekla da se u decembru 2013. godine zbog ignorisanja dopisnika sa terena koji je trebalo da telefonom izdiktira vest, jer nije mogao drugačije da je pošalje, kažnjeno pet zaposlenih iz noćne smene.

„Dakle, 31.12. je doneto rešenje o destimulaciji svih pet zaposlenih i svima su ta rešenja uručena, osim Jasminki, koja je bila na bolovanju. Nakon što se vratila uručeno joj je ovo rešenje o destimulaciji kao i svima drugima. U januaru mesecu te godine kada se radio finansijski obračun umesto da TANJUG dobije veću subvenciju, ili bar istu, dobio je manju, a što je značilo da nema mogućnosti za otvaranje bilo kog dopisništva u inostranstvu, pa ni u Moskvi. Upravo iz ovih razloga i iz onog što sam prethodno izjavila, a vezano za rad tužilje u video sektoru, data joj je ponuda za zaključenje Aneksa ugovora o radu za radno mesto distributera u desku“.

Odgovarajući na navode iz tužbe da je prvi dan po povratku sa bolovanja, 12. februara 2014. Kocijan raspoređena da radi noćnu smenu, iako je zamolila da u toj smeni ne radi jer se zdravstveno ne oseća dobro, što je i bio razlog odlaska na bolovanje, Đukićka je navela da desk jedini u TANJUG-u radi i noćnu smenu do 2 ili 3 sata ujutru.

„Raspored po kom će se raditi je pravljen nedelju dana unapred i to je bilo u nadležnosti šefa Deska. Znam da je tužilja tražila da ne radi noću zbog zdravstvenog stanja, međutim, njoj je posavetovano da ode u pravnu službu i dostavi adekvatnu dokumentaciju na osnovu koje će biti oslobođena. Tužilja ovo nije učinila i nije joj se moglo izaći u susret da joj se ne određuju noćne smene u odnosu na druge zaposlene“.

Đukićka je navela i da nije izbegavala telefonski kontakt sa tužiljom kada pozove desk, da tužilje nije bilo u timu koji je pratio ukrajinski referendum istovremeno sa vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji (iako govori ruski prim. aut.) jer je „formirana ekipa koja je bila najbrža i najefikasnija za praćenje i objavljivanje svih ovih događaja“.
„Napominjem da je ovo trenutno posao tržišta, koliko prodaš, toliko ćeš i dobiti, da iz tih razloga proces rada mora da se održi na zavidnom nivou i da se nikada nisam prema tužilji drugačije ophodila u odnosu na druge zaposlene, jer ja nju nisam pozvala u Tanjug kao moju prijateljicu, mi to i nismo, nego kao nekoga za koga sam smatrala da će svojim radom i znanjem potpomoći i unaprediti rad agencije“.

Đukićka je na kraju navela da je 31.10.2015. godine odlukom Vlade prestao da važi Zakon o TANJUG-u i da su svi zaposleni ostali bez posla, kao i da je svima njima kojih je bilo 200, isplaćena otpremnina, a da je tako bilo i sa tužiljom.

„Obzirom da je moralo da se nastavi sa radom dok se ispune sve obaveze prema drugim pravnim licima, direktno dobivši tumačenje od zakonodavca, moje diskreciono pravo je bilo koga ću da pozovem da obavi neophodne poslove. Dakle, obzirom da je svim radnicima isplaćena otpremnina nisam bila u obavezi da bilo koga od njih pozovem, već sam po osnovu datog diskrecionog prava određene pozvala. Tužilju nisam pozvala jer nisam birala koga neću, nego koga hoću, pozvala sam mlađe ljude i sposobne, koji mogu obaviti sve radne zadatke“.
Jasminka Kocijan podnela je tužbu protiv JP Novinske agencije TANJUG 5. marta 2014. godine kao zaposlena na mestu distributera u desku. U tužbi stoji da je duže vreme svakodnevno izložena zlostavljanju na radu od strane direktorke Branke Đukić i to širenjem neistina o njoj, ignorisanjem njenog prisustva, neopravdanom i stalnom kritikom, omalovažavanjem radnih rezultata, neopravdanim onemogućavanjem da radne zadatke izvršava, davanjem ponižavajućih radnih zadataka, ispod nivoa znanja i kvalifikacija, kao i namernim izazivanjem konflikta i stresa.

Tužbenim zahtevom se traži da tužilja na ime nematerijalne štete, zbog povrede prava ličnosti, dobije 100.000 dinara i da joj se zbog duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti isplati 100.000 dinara, kao i da bude profesionalno rehabilitovana, vraćena na radno mesto adekvatno stručnoj spremi i profesionalnom iskustvu.

U odgovoru na tužbu osporava se tužba i tužbeni zahtev u celosti.