Bratu (OEBS) za Insajder: Rešavanje slučajeva zločina nad novinarima ne bi smelo da zavisi od političke volje (VIDEO)

Slučaj Ćuruvija je mnogo važan, pre svega za njegovu porodicu i pravda bi morala biti ostvarena, ali slučaj takođe ima sistemsku i institucionalnu važnost i poslaće poruku građanima Srbije, ali i van zemlje, o stanju vladavine zakona u Republici Srbiji. Nadamo se da će presuda zatvoriti jedno mračno poglavlje i ostaviti duhove devedestih po strani, rekao je šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu u intervjuu za Insajder.

Bratu ističe da nekažnjivost za zločine nad novinarima u Srbiji postoji decenijama bez obzira na to ko je bio na vlasti, ali da ipak postoje neki pozitivni pokazatelji.

„Uzmimo na primer slučaj Slavka Ćuruvije. On je ubijen 1999. godine. Državna komisija za istraživanje ubistva nad novinarima je uspostavljena od strane sadašnjeg predsednika Vučića i postavljen je Veran Matić 2013. godine. U januaru 2014. prva dva osumnjičena su uhapšena od strane srpske policije. Prvo suđenje u slučaju Ćuruvija je nakon toga počelo. Dakle, videli smo da se nešto dešava, a sada smo u 2023. Dve odluke suda su završile presudom, videćemo šta će se sada desiti, ali očekujemo odluku koja neće ostaviti nikakve sumnje u vezi sa okolnostima ubistva Slavka Ćuruvije“, ističe Bratu.

Podseća i na druge slučajeve koji su i dalje nerasvetljeni kao što je ubistvo novinara Milana Pantića i novinarke Dade Vujasinović.

„Rekao bih da mi vidimo da ovi slučajevi traže vreme i da su teški, vidimo da je proces istrage komplikovan, ali vidimo i neke pozitivne elemente. Naravno zajednica novinara i medija očekuje više, očekuje odgovore na ova pitanja i, da budem potpuno otvoren, verujem da većina građana očekuje isto. Nijedna zemlja ne može da pristane na to da ima ubistva koja nemaju ishod“.

Bratu ističe da smatra da pitanje rešavanja slučajeva ubistava novinara ne bi trebalo da bude pitanje političke volje.

„Pravne institucije bi trebalo da budu nezavisne. Ja sam postavio svoje pitanje – zašto pravne institucije nisu počele da rade sve ove slučajeve, video sam da je Međunarodna federacija novinara poslala pismo predsedniku Vučiću. U podeli vlasti, predsednik ne bi trebalo da bude onaj koji inicira suđenje, već bi to trebalo da bude tužilaštvo. Ali ne verujem da predsednik daje instrukcije u ovom slučaju. Dakle posmatram pravni sistem Srbije i pitam ih – zašto niste nastavili da radite na ovim slučajevima?“.

Ipak dodaje da danas ima više političke volje, nego u prošlosti.

„Vidimo da postoji posvećenost kod premijerke i njenog tima kada je reč o reformama, vidimo da policiji, tužilaštvo, stalna Radna grupa, kao i sudovi rade i da se promena dešava“.

Na pitanje šta je Srbija do sada uradila da se deklarativna borba protiv zločina i nasilja nad novinarima pretvori u neke konkretne korake, Bratu ističe da misli da su neke stvari menjaju, ali da se to ne dešava dovoljno brzo.

„Mi vidimo slučajeve gde sistem odgovara brzo i mogu da pomenem primer radija u Vranju, pretnji protiv Danasa, policija je gotovo trenutno povećala broj patrola… slučaj Verana Matića koji je rekao bih agresivno napadnut u slučaju Vranje. Znamo da postoje ljudi u okviru sistema koji uzimaju ova pitanja veoma ozbiljno i rade najbolje što mogu da reše te slučajeve. Naravno, i dalje postoje slučajevi koji moraju da budu ispitani. Slučajevi Nenada Kulačina, Milana Jovanovića, kome je kuća zapaljena… svi ti slučajevi se prate“, ističe Bratu.

Dodaje i da se danas kontekst novinarstva mnogo promenio u poslednjih 10 godina.

„Živimo u sve podeljenijem političkom okviru, ne samo u Srbiji, i čini mi se da su ljudi skloniji nasilju i tu mislim na pretnje, što se vidi po onlajn platformama. Važno je da treniramo tužioce, policiju, kako da tretiraju pretnje koje dobijaju novinari. Moraju da razumeju da je to problem. Bio sam na sastancima gde su neke sudije rekle – ali Vi stavljate preveliki akcenat na novinare. Svaki građanin je važan, zašto moramo da imamo poseban fokus na novinare? Dakle to govori da ove sudije možda ne razumeju u potpunosti da novinar radi posao od javnog značaja i da zbog toga moraju da postoji posebna pažnja kada je u pitanju pretnja novinarima“.

Na pitanje ko stvara takvo okruženje Bratu ističe da su to i političari na vlasti, ali i pojedinci.

„Okruženje je proizvod i suma svih ljudi i političkih lidera. I politički lideri su odlučili da vode računa o tome kako javno govore o novinarima i medijima, to je njihova odgovornost. Takođe postoji činjenica da obični ljudi imaju tendenciju da postanu vrlo aktivni na društvenim mrežama, da pišu i tvrde stvari koje verovatno ne bi da sede licem u lice sa novinarom. Ali naravno, izabrani zvaničnici imaju naročitu odgovornost, jer ljudi slušaju šta oni govore i zato moraju da budu oprezni“, zaključuje Bratu.