Brkić

Pošto je završen uobičajeni uvod, sa ograđivanjem od ovog, malo je reći kontroverznog novinara, sledi tekst sličan onima koji se povremeno pojavljuju s ove strane srpskog medijskog spektra.

Brkić je u Srbiji toliko toksična tema da sam se iznenadio znatiželji inostranih organizacija za zaštitu slobode govora kada sam im predočio šta mu se dešava. Njihovo rezonovanje je jasno: novinar u zatvoru zbog nečega što je rekao jednostavno ne može.

Nismo, međutim, videli da su se udruženja, kako domaća, tako i inostrana, pretrgla od podrške Brkiću. Stranci su me, proučivši Brkićevu profesionalnu biografiju, zamolili da ih izveštavam o tome kako se ovaj slučaj razvija.

 Verovatno je direktor NUNS Željko Bodrožić najbolje objasnio situaciju, kada je, pre više od jednog meseca, Brkić prvostepeno osuđen na četrnaest meseci zatvora:

„‘Tabloid’ Milovana Brkića ima veoma mali domet i uticaj, ali je non-stop istican od strane vlasti da bi se stvorila slika kako je predsednik Aleksandar Vučić stalno ugrožen. To svakako ne može da bude razlog da neko bude osuđen na 14 meseci zatvora.“

Otkako se u maju našao u pritvoru, Brkić je započeo štrajk glađu. Od njegovih advokata čuli smo da je na samrti, da u zatvorskoj bolnici pokušavaju da ga ubiju, a onda je početkom avgusta Brkiću odbijen zahtev za puštanje iz pritvora, „zbog opasnosti da bi mogao da ponovi krivično delo“.

 Ova odluka je u najmanju ruku bizarna. U odnosu na dužinu zatvorske kazne u prvostepenoj presudi, te zatvorsku kaznu koju je tražilo tužilaštvo (dve godine), šezdeset šest godina života i zdravstveno stanje, Brkić je delovao kao dobar kandidat za, recimo, kućni pritvor.

Ako bi od kuće „ponovio krivično delo“, bio bi odmah strpan nazad u pritvor, a i sebi bi znatno umanjio šanse za pozitivan ishod postupanja po žalbi njegovih advokata. Kad se setimo kako se u Srbiji postupa sa izvršiocima mnogo težih krivičnih dela, složićemo se da je Brkić ili naleteo na baš stroge sudije….

… ili je proces uredniku „Tabloida“ prevazišao okvire pravosudne borbe protiv nasilne promene ustavnog poretka i pretvorio se u iživljavanje nad optuženim. A možda je tako od samog početka? Ovo je pravo mesto da se podsetimo kako srpsko pravosuđe ignoriše otvorene pretnje smrću novinarima (neke od njih upućivali su režimski silnici, preko televizija sa nacionalnom frekvencijom), dok Brkića tretira kao teroristu.

Protesti podrške Milovanu Brkiću slabo su posećeni, pre zbog njegovog novinarskog i životnog stila, u kome nikada nisi siguran šta je istina, a šta laž, nego zbog straha, kako Brkićevi saradnici to prišivaju svakom ko nije odmah skočio u vatru za Milovana.

Ne smemo, ipak, da zaboravimo na njega.