Čečen: Sa karikaturama se svađaju samo diktature (Video)

Govoreći o izjavi Polin Ades-Mevel iz organizacije Reporteri bez granica, da je „stanje medija u Srbiji najgore na Balkanu“, Čečen kaže da ga to nije iznenadilo.

„Godinama ne samo da upozoravamo na to, nego je i potpuno očigledno. Mislim da je mnogo strašnije što naša vlast uporno ponavlja da to nije tako. To je kao da stojite ispred crnog zida i ponavljate da je beo, ili možda malo sivkast i kao to je demokratija, to nije demokratija, to je kraj demokratije“, kaže on.

Komentarišući reakcije na karikaturu objavljenu u listu Danas, Čečen kaže da se „sa karikaturama zaista svađaju samo diktature“.

„To je pokazatelj potpunog nerazumevanja kulture slobode izražavanja i slobode misli“, kaže Čečen.

Ističe da je karikaturistima posao da preuveličavaju stvari, da na taj način osvetle stvari o kojima se ne priča dovoljno.

„To je ono što rade i Koraks i Petričić i treba da budemo zahvalni što imamo takve karikaturiste. Treba da gledamo u te karikature kao iskrivljeno ogledalo i da razmišljamo šta su nam rekli“, kaže Čečen.

Naglašava da, ako karikature i odu predaleko, a mišljenja je da to ovde nije slučaj, o tome treba da se razgovara, a ne da se „vrišti iz poslaničkih klupa“.

Vraćajući se na temu slobode medija, kaže da naša vlast u Evropski parlament izlazi sa nekim izveštajem o tome kako su mediji slobodni, navodeći primere Danasa, Vremena i Nina.

„A oni svi zajedno ne dolaze do više od 100, 150 hiljada građana“, kaže.

Kaže da je to postalo univerzalno, od kad je predsednik Tramp otvoreno rekao da su mediji njegov politički protivnik i neprijatelj naroda.

„Mislim da vlast sve medije koji rade svoj posao doživljava kao političke protivnike, tako smo i došli do ocene Reportera bez granica, i to u regionu gde je konkurencija veoma oštra“, smatra on.

Kaže da „sloj mraka oko donosilaca odluka i ljudi koji barataju našim novcem postaje sve deblji i deblji“.

„I sve se teže i teže vidi unutra. Samim tim ovo prestaje da bude država građana i postaje država onih ljudi koji su se nekako umuvali na mesta na kojima se odlučuje“, kaže on.