“Čiji novac troše mediji - kako se umesto javnog interesa sufinansira cenzura i autocenzura”

Na tribini su govorili: Olivera Milošević, novinarka „Politike“ i članica Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije, kragujevački novinar Miroslav Miletić, autor emisije „Iz glave“ i Uroš Urošević, novinar radija „Boom 93“ . Moderator tribune bio je Slobodan Vasić, vlasnik i urednik Radija „Bravo“.

Vasić je najpre prisutnim građanima objasnio da se mediji izdržavaju preko marketinga i projektnog sufinansiranja, te donacijama koje su ređe. Istakao je da je danas novinarstvo najlošije plaćena profesija i da zato nema podmlatka, što je u Požarevcu drastičan primer.

Miroslav Miletić je objasnio da pripada generaciji koja je stasala 80-tih godina koja je odrasla na omladinskoj štampi i naglasio da su tada odmah morali da savladaju ironiju i sarakazam, da bi dobili prostor da nešto napišu.

„Čitavog života sam se sudarao sa raznim oblicima pokušaja cenzure. Sloboda govora je skupa i ima svoju cenu, trenutno je možda najskuplja od kada pamtim. Stvari su vrlo proste – ili plaćate cenu ili ne. Ako plaćate cenu svoje slobode govora, onda ste prinuđeni da radite na teži način, a ako nećete da platite cenu onda ćete da govorite ono što vam drugi kažu – to je cenzura“, kazao je Miroslav Miletić i dodao da nikada nije dozvolio da ga cenzurišu zbog čega je često imao problema.

On je još naglasio da se svaka vlast trudi da medije drži pod kontrolom, i da je to prirodna želja vlasti, ali je prirodno za novinare da ne dozvole da podlegnu pritiscima. Međutim, svedoci smo da je većina podlegla , naglasio je Miletić.

Uroš Urošević je razjasnio da je cenzura posledica direktnog upliva vlasti koja naloži kako ćete da izveštavate, a kod autocenzure je drugačiji slučaj.

“Većina novinara sami izbegavaju određene teme koje bi mogle da naljute nekoga u vlasti i zbog čega bi mogli da imaju probleme kasnije”, kazao je Urošević.

On smatra da bi teme medijskih projekata trebalo da budu u javnom interesu, sve ono što se dešava u određenom gradu i što je od značaja za sve građane, ali da većina ne zna šta je javni interes.

“Smatram da bi opštine i gradovi pre raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija trebalo da organizuju jedan skup sa građanima i da od njih čuju šta ih tišti i šta bi trebalo da se unapredi u toj lokalnoj sredini.Toga u Braničevskom okrugu nema”, rekao je Urošević.

Projektno sufinansiranje medija, koje je uvedeno 2015.godine kao novi model finansiranja medija, zapravo je model koji je zamenio direktna davanja medijima,istakla je Olivera Milošević.

“Da bi se sprečilo finansiranje odabranih medija uvedeno je projektno sufinansiranje kako bi se smanjio uticaj države i lokalnih samouprava na uređivačku politiku i kako bi javni interes došao u prvi plan. Međutim, nakon četiri godine mi smo svedoci kako je projektno sufinansiranje dovedeno do potpunog apsurda jer je vlast iznašla razne načine da ponovo kontroliše medije i ponovo novac u velikoj meri daje odabranima,” naglasila je Milošević.

Građani imaju pravo da znaju kako se sprovodi sufinansiranje medija, jer je to njihov novac, kazala je ona .

“Ne poštuje se mnogo toga što je propisano pravilnikom, pogotovo način na koji se novac raspoređuje. Tako je u celoj Srbiji. Postoje i dalje javne nabavke za informisanje, ne raspisuju sve lokalne samouprave konkurse i to prolazi bez ikakvih posledica. Imamo i primere “izgladnjivanja medija” kasnim raspisivanjem konkursa , pa čuvene “stručne” komisije, svega tu ima,a najmanje javnog interesa“, objasnila je Milošević i dodala da nejveću krivicu imaju organi vlasti koji raspisuju konkurse, ali da deo krivice snose i mediji, naročito oni označeni da rade u interesu vlasti.

Urošević je potencirao da primera kršenja procedura ima svuda, ali je naveo nekoliko iz Braničevskog okruga, koji direktno urušavaju javni interes. Smatra da i pojedini mediji koji novac olako dobijaju po principu lojalnosti vlasti, ne poštuju ili uopšte ne znaju šta je javni interes, pa tako imamo medijske sadržaje, odnosno tekstove prepisane iz nekih knjiga, brošura….Važne teme poput korupcije, trošenja javnih para, nema, iako bi građani to najpre trebalo da znaju, a i to što nema takvih tema govori o autocenzuri, rekao je Urošević.

Svi učesnici tribine složili su se da projektnim sufinansiranjem nije smanjen uticaj vlasti na medije i da i dalje najviše novca dobijaju određeni mediji koji izveštavaju u interesu vlasti,a ne građana, kao i da većina lokalnih novinara i vlasnika medija, zbog straha od gubitka posla ili gašenja medija, podleže autocenzuri. Cenzura je takođe prepoznata kao način urušavanja novinarske profesije, na direktnu štetu građana.

Izostanak mnogih požarevačkih kolega na ovoj tribini, ocenjen je takođe kao vid cenzure i autocenzure u medijima.

E. B.