Članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara predstavljeni slučajevi napada, pretnji i targetiranja novinara u južnom Banatu

Skupu održanom juče u Medijskom skloništu u Pančevu prisustvovali su, pored članova Stalne radne grupe za bezbednost novinara, predstavnici kontakt tačaka iz pančevačke policije i tužilaštva, kao i medijski radnici iz lokalne sredine koji su doživeli pretnje i nasilje usled obavljanja novinarskog posla.

Predstavljen je slučaj Milana Šupice, fotoreportera nedeljnika Pančevac, na kojeg su dva muškarca fizički nasrnula nakon što je on pored puta na tezgama uslikao ‒ cveće.

„To se dogodilo na putu između Pančeva i Jabuke kada sam stao pored puta da kupim jagode i usput sam napravio nekoliko fotografija cveća. Nastavio sam kolima dalje, ali su me u centru sustigla tri muškarca, zaustavili su me, izvukli me iz kola, udarali me pesnicama, oduzeli aparat i uzeli karticu”, opisuje događaj Šupica i dodaje da mu je i dan-danas nejasno zašto ga je neko napao zbog fotografisanja cveća.

Tužioci Osnovnog javnog tužilaštva koji su postupali u ovom slučaju ‒ Miloš Dejanović, koji je i kontakt tačka, i Ljiljana Knežević, objasnili su da se u ovom slučaju reagovalo najjačim sredstvima, zbog čega su optuženi zadržani u pritvoru od 30 dana, a presuda je donesena u najkraćem roku. Nakon nešto više od mesec dana, napadačima je presuđeno ‒ osuđeni su na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i zabranjen im je prilazak oštećenom na 50 metara tokom godinu dana. Posle izjavljenih žalbi obe strane, kazna je potvrđena i postala je pravnosnažna. Dejanović je napomenuo da je Šupica pokazao novinarsku legitimaciju, što je kasnije omogućilo tužilaštvu da reaguje na adekvatan način.

Preduslovi za bezbedan rad novinara su jačanje institucija i vladavine prava, kao i saradnja i solidarnost između novinara, ali i sa tužiocima, policajcima i sudijama (Veran Matić, ANEM)

Nasuprot ovom primeru dobre prakse, stoji slučaj ugrožavanja sigurnosti Slobodana Dukića, novinara sajta Pančevo Si Ti, kojem su tačno pre godinu dana ispred kuće u kojoj živi ostavljeni pogrebni venci. Nakon što je podneta krivična prijava, on je u martu ove godine od Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, koji je nadležan s obzirom na to da Dukić živi i radi u Opštini Kovin, dobio obaveštenje o odbacivanju prijave jer nije utvđeno postojanje krivičnog dela, ali bez ikakvog obrazloženja. Ipak, Jovica Milošev, kontakt tačka ispred PU Pančevo, izjavio je da policijska istraga i dalje traje.

Rade Đurić, član Stalne radne grupe (SRG) ispred NUNS-a, koji prati slučaj novinara Dukića istakao je da je policija u Pančevu dobro obavila posao, ali da sa tužiocima u Smederevu nije mogao da uspostavi nikakav kontakt.

Slobodan Dukić kaže da se i dalje oseća ugroženo i da taj čin doživljava kao pretnju i zastrašivanje. Novinar sajta Pančevo Si Ti dobio je pretnje nakon što je obelodanio slučajeve falsifikovanih diploma lokalnih službenika i funkcionera, među kojima je bio i pomoćnik predsednice kovinske opštine.

Opasne hajke na novinare

Osim pomenutih slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara postoje i oblici targetiranja koji nisu krivična dela i ne gone se po službenoj dužnosti, ali prema rečima advokata Veljka Milića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred NDNV-a, često znaju da proizvedu veći osećaj ugroženosti i da budu opasniji nego klasična pretnja.

To je slučaj sa medijskim hajkama čiji je akter bio Nenad Živković, urednik portala Pančevo Si Ti. Milić, koji je i Živkovićev pravni zastupnik, podsetio je da je pančevački novinar bio meta medijskih napada u lokalnim medijima, u kojima su danima u dva navrata objavljivani prilozi i tekstovi prepuni gnusnih uvreda. Zbog toga je Živković podneo četiri tužbe protiv dva pančevačka medija (RTV Pančevo i ePančevo) i svi su prvostepeno (jedan i pravnosnažno) okončani u njegovu korist.

Prema monitorinzima koji Slavko Ćuruvija fondacija od 2020. radi svake godine, najveći broj predmeta za ugrožavanje bezbednosti novinara okončava se odbacivanjem krivične prijave, ali ima i osuđujućih presuda (Nataša Jovanović, SĆF)

Ipak, kako napominje Milić, ovakvi postupci iscrpljuju novinare i odvraćaju ih od toga da se bave svojim poslom. S druge strane, navodi, problematično je i što su naknade štete u ovakvim postupcima simbolične, tako da presude nemaju ulogu odvraćanja i ponavljanja prekršaja. Slično je i sa SLAPP tužbama koje dovode do toga da novinari više vremena provode u sudu umesto u redakciji.

Milić je zaključio da je potrebno izmeniti krivično zakonodavstvo kako bi se bezbednost novinara poboljšala i da je i to pokušano sa izmenama Krivičnog zakonika, koje ipak nisu usvojene jer predloženo rešenje naišlo na otpor u delu javnosti zbog straha od ograničenja slobode izražavanja, ali da se nije odustalo od te ideje i da su razgovori u toku.

Svoj slučaj je predstavio i Petar Andrejić, urednik Starčevačkih novina, koji je dobio pretnje putem društvenih mreža nakon što je, kako je ispričao, objavio tekstove o zloupotrebama vlasnika skloništa za životinje. Pretnje je prijavio policiji, a OJT Pančevo je poslalo dokumentaciju Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, u čijoj nadležnosti su pretnje na društvenim mrežama.

Prijave za ugrožavanje bezbednosti novinara najčešće se završavaju odbacivanjem

Do pre samo godinu i po dana u opštinama i gradovima južnog Banata nije bilo prijavljenih napada na novinare. Ipak, tokom prošle i ove godine zabeležena su dva drastična slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara.

Podaci na nacionalnom nivou pokazuju da se broj pretnji novinarima povećava, ali se raste i broj rešenih predmeta. Ipak, kako je istakla Nataša Jovanović, članica Stalne radne grupe ispred Asocijacije onlajn medija, zaposlena u Slavko Ćuruvija fondaciji, prema monitorinzima koji fondacija od 2020. radi svake godine, najveći broj predmeta za ugrožavanje bezbednosti novinara okončava se odbacivanjem krivične prijave, ali ima i osuđujućih presuda.

Targetiranje novinara često zna da proizvede veći osećaj ugroženosti i da bude opasnije nego klasična pretnja (Veljko Milić, advokat)

Sastanak SRG u Pančevu održan je u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara”, podržanog od Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ministarstva informisanja i telekomunikacija i uz podršku Misije OEBS-a u Republici Srbiji. Prvi ovakav događaj uspešno je održan početkom aprila u Nišu, a drugi skup krajem maja u Novom Sadu.

Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član SRG rekao je da je cilj ovakvih skupova da se na lokalnom nivou uspostavi kvalitetna i produktivna saradnja između kontakt tačaka tužilaštva, MUP-a i medija, kako bi se gradio sistem brzog i efikasnog reagovanja na ugrožavanje bezbednosti novinara, ali i stvarali uslovi za prevenciju. On je dodao da su preduslovi za bezbedan rad novinara jačanje institucija i vladavine prava, kao i saradnja i solidarnost između novinara, ali i sa tužiocima, policajcima i sudijama.

U narednom periodu ANEM će organizovati obuke za novinare za bezbedno izveštavanje sa demonstracija i mogućih događaja sa elementima nasilja, za bezbednost na internetu i za rad SOS telefona za prijavljivanje slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara 0800100115.