Čučković ne prestaje sa bahatim ponašanjem, ponižavanjem i vređanjem novinarki Istinomera

Uvrede koje je predsednik gradske opštine Obrenovac Miroslav Čučković uputio najpre meni, kao novinarki Istinomera, a potom ih ponovio i preko Tvitera, realna su slika stanja „na terenu“ sa kojim se novinari, a posebno novinarke suočavaju tokom rada na lokalu.

Njegova, najblaže rečeno, krajnje neprimerena reakcija na novinarsko pitanje da objasni kontinuirano prozivanje sa skupštinske govornice redakcije Istinomera, čiji sam dopisnik, i diskreditovanje mene kao novinarke, ne predstavlja samo nevaspitanje ili bahatost. To pre svega govori o apsolutnom neshvatanju šta javno informisanje znači, niti činjenice da je pitanje – osnovno sredstvo za rad novinara.

Povrh svega, moj je preovlađujući utisak da me ne bi na takav način prozivao na sednicama Skupštine, niti vređao nakon nje, da nisam žena i, samim tim, po uvreženom balkanskom poimanju roda, idealna za demonstraciju moći.

[povezaneprice]

Slično ponašanje ispoljio je i prema Vesni Radojević, takođe novinarki Istinomera, prilikom pokušaja da od njega dobije izjavu nakon polaganja kamena temeljca za fabriku „Mei Ta“ u Bariču.

Obračun sa medijima sa skupštinske govornice

Redovno, kao akreditovana novinarka Istinomera, prisustvujem sednicama Skupštine Obrenovac. Tako je bilo i 28. oktobra. Tokom izlaganja sa skupštinske govornice Čučković mi se direktno obratio, povišenim tonom, zahtevajući da kao Obrenovčanka za Istinomer napravim prilog o tome šta se sada dešava sa radovima na izgradnji fabrike „Mei Ta“.

Nastavljajući izlaganje, međutim, konstatovao je kako zna da ja to nisam u stanju da uradim, jer me „je sramota“ zbog „neistina“ koje sam do sada o izgradnji fabrike „Mei Ta“ napisala. Nedugo zatim, obratio mi se po imenu, omalovažavajućim pozivom obojenim prizemnim humorom, da izađem „na livade“ i napravim prilog dok on „gradi fabrike“. Ove reči su ispraćene aplauzom odborničke većine u Skupštini.

Svaka uvreda ili ponižavanje novinara od strane funkcionera i političara u suštini je veran pokazatelj njihovog odnosa prema građanima i javnosti u celini ili pojedinim manjinskim grupama koje god one bile

Krajem novembra, na poslednjem održanom zasedanju Skupštine, tokom rasprave o predlogu tačke dnevnog reda koja se ticala lokalnih medija, Miroslav Čučković je ponovo prozvao Istinomer.

Na prozivke je reagovala odbornička grupa SPS, ali joj predsedavajući nije dao reč, nakon čega su socijalisti napustili zasedanje.

U nastavku sednice, prvi čovek Obrenovca priznao je da je na prethodnoj sednici bio „malo grublji“ prema Istinomeru i pozvao sve medije da se odupru svim pritiscima koji se na njih vrše.

Odmah potom je opet prozvao Istinomer jer, po njegovim rečima, odbija da dođe i isprati posetu gradonačelnika Siniše Malog gradilištu „Mei Ta“ i pored njegovog poziva upućenog na prethodnom zasedanju Skupštine. Do kraja svog prisustva na sednici Čučković je sa skupštinske govornice još nekoliko puta prozvao i Istinomer i mene po imenu.

Prvi čovek opštine naziva novinarku „psihopatom“

Po Čučkovićevom napuštanju zasedanja, u holu ispred sale pokušala sam da od njega dobijem odgovor na pitanje zbog čega umesto da organizuje konferenciju za novinare, zloupotrebljava skupštinsku govornicu za obračun sa medijima. Ne negirajući zloupotrebu, Čučković je odgovorio:

„Pa to je jedini prozor u svet (skupštinska govornica) kojim ja mogu da uzvratim na ono što vi radite za nas. Odnosno protiv građana Obrenovca i protiv naše opštine. Sve što ste izvestili iz opštine Obrenovac je apsolutna laž i govornica je pravo mesto na kom ja mogu to da demantujem.“

Optužio je Istinomer da ne dolazi na konferencije za novinare, ali je na pitanje zašto njegov kabinet ne šalje pozive za konferencije, odgovorio da Istinomer dođe i „samopozvan“.

 

Čučković vređa novinarku Istinomera (audio)

 

Nakon toga usledile su najgrublje uvrede. Neposredno nakon ove izjave, Miroslav Čučković je identične uvrede ponovio i na svom Tviter nalogu, nazvavši me „voajerom psihopatom“ koji „ponovo na Skupštini provocira“.

Ne zalazeći u povredu Poslovnika, koju je predsednik Opštine Obrenovac učinio direktnim obraćanjem i prozivanjem medija i prisutnog novinara izveštača, a da pri tome nijednom nije opomenut od strane predsedavajućeg, neupućeni bi pomislili da je prozivka osnovana.

Činjenica je, međutim, da izuzev poziva sa skupštinske govornice, za razliku od drugih medija, ni Istinomer ni ja kao lokalni dopisnik nismo dobijali pozive ili obaveštenja sa datumom i satnicom dešavanja iz kabineta predsednika opštine za bilo koje dešavanje koje se tiče fabrike „Mei Ta“.

Jedini pozivi koje kao lokalni dopisnik Istinomera uredno dobijam jesu pozivi od skupštinske službe Opštine Obrenovac za sednice Skupštine.

Skandal za skandalom

Zbog mog kontinuiranog izveštavanja o sanaciji Obrenovca nakon katastrofalnih poplava 2014. godine, Istinomer je stekao reputaciju ne baš poželjnog medija „za saradnju“ od strane lokalnih vlasti u Obrenovcu.

Početkom januara ove godine, Čučković je prvi put „prozvao“ Istinomer preko Tvitera, a povod je bila višemesečna nemogućnost utvrđivanja od strane Istinomera da li je uopšte potpisan Sporazum o investiranju sa kompanijom „Mei Ta“, i ako jeste, dobijanje kopije istog.

Obratio mi se po imenu, omalovažavajućim pozivom obojenim prizemnim humorom, da izađem „na livade“ i napravim prilog dok on „gradi fabrike“. Ove reči su ispraćene aplauzom odborničke većine u Skupštini

Po Statutu Opštine Obrenovac, Miroslav Čučković je bio u obavezi da najkasnije u roku od šest meseci od dana potpisivanja Okvirnog sporazuma o investiranju Skupštini preda izveštaj i potpisani Sporazum na uvid. Umesto Čučkovića, uvid u Sporazum potpisan 4. avgusta 2015. godine, odbornicima i građanima i Obrenovca i Srbije omogućio je Istinomer.

Prilikom polaganja kamena temeljca za fabriku „Mei Ta“, početkom aprila ove godine, pojedini prisutni građani obratili su se novinarima Istinomera žaleći se da svi koji konkurišu za posao u fabrici „Mei Ta“ moraju da se prijave na sajt Opštine Obrenovac, a ne na sajt „Mei Ta Europe“.

U pokušaju da dobije objašnjenje za takvu proceduru ekipa Istinomera bila je izložena krajnje neprimerenom ponašanju Miroslava Čučkovića i odbijanju da odgovori na postavljena pitanja.

Način na koji je prvi čovek Obrenovca reagovao na pitanja Istinomera u više navrata, kao i ponašanje na sednicama Skupštine, zapravo je primer „nenaviknutosti“ lokalnih funkcionera da budu pitani i da odgovaraju na pitanja, posebno novinara i redakcija na čiju uređivačku politiku ne mogu da izvrše uticaj.

Otuda se novinarima, suprotno javnom interesu, otežava pristup informacijama, ne pozivaju se na događaje jer nisu poželjni. Ako dođu bez poziva, optužuju se da su „samopozvani“, a prisustvo događajima ili sednicama Skupštine, čak i kada novinari ne postavljaju pitanja, doživljava se kao provokacija.

Pri tome, svi oni, a ponekad i šira javnost, prenebregavaju činjenicu da novinar ne predstavlja sebe i da ne pita u svoje ime, već to čini u ime građana i javnosti. Samim tim, svaka uvreda ili ponižavanje novinara od strane funkcionera i političara u suštini je veran pokazatelj njihovog odnosa prema građanima i javnosti u celini ili pojedinim manjinskim grupama koje god one bile.