Ćutanje (ni)je zlato

Krajnje diskutabilna teza poslužila je autoru za zaključak da se KRIK „ne bavi razotkrivanjem korupcije i kriminala“. Ceo autorov trud oko pisanja ovog „uradka“ pada u vodu sa prvim pogledom na sajt KRIK-a, koji svojim sadržajem demantuje autora ove teze.

Problem je što ona služi da se istakne u naslovu i privuče pažnju, da drži tenziju i negira snagu argumenta da je upravo KRIK redakcija koja se godinama bavi istraživanjem aktivnosti Beluvukove grupe i pojedinaca iz vlasti, što je jedan od razloga zbog kojih su, po rečima glavnog i odgovornog urednika Stevana Dojčinovića, već pet godina pod napadima provladnih medija.

Ovo što se događa poslednjih nekoliko dana svakako predstavlja momenat koji će imati značajnog uticaja na budući odnos prema bezbednosti ovdašnjih novinara i sigurnost medija. Nisam siguran da isto misle i oni koji bi to trebali da sagledaju i razumeju po prirodi svojih funkcija. Uostalom, dovoljno je pogledati dijapazon ponašanja u vezi onoga što se trenutno događa – od odsustva reakcije Radne grupe za bezbednost novinara, preko zakasnelog i uopštenog reagovanja Ministarstva kulture i informisanja, ćutanja resorne ministarke, napada poslanika u parlamentu, pa sve do rezolutnog stava Zaštitnika građana koji sebe uopšte ne vidi u ulozi nekoga ko prema tome treba vrednosno da se odredi.

Dovoljno za sveopštu konfuziju koja je dodatno zakomplikovana napuštanjem Radne grupe nekoliko medijskih udruženja i argumentacijom koja je danas izrečena na skupu pred republičkom skupštinom.

Naredni dani trebalo bi da nam donesu nekakav rasplet ove neodržive situacije koja ne može dugo da traje. Odlaganje rešenja i neaktivnost na pronalaženju zajedničkog jezika samo komplikuje postojeće stanje u kojem mnogi nastavljaju da love u mutnom. U tom smislu su tekstovi kojima se i dalje kriminalizuje KRIK svojevrsna medveđa usluga. Plašim se da će biti kasno kada to shvate oni kojih ovih dana uporno ćute. Možda kada progovore bude prekasno.