Iza ministra je već mnogo afera koje se ne ispituju čak ni formalno, makar da se se građanima „zamažu oči“, izjavio je Cvijić u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet. On misli da je vlast tajno htela da izvede hapšenje uzbunjivača Aleksandra Obradovića.
„To je kao neka srpska verzija Kafkinog Jozefa K, da ga odvedu neprimetno i da čovek nestane, ne bukvalno, ali da ga „pojede mehanizam države“, rekao je Cvijić novinarki Tamari Skrozza.
Ukazujući da je akcija hapšenja izvedena brutalno, on je ukazao da je desetak agenata BIA pitalo Obradovića za koga radi i kakvo mu je političko opredeljenje, što govori da se srpska policija ponaša kao da je partijska, a ne u službi građana.
Cvijić je uveren da je cilj svega toga bio da se ostali radnici u Krušiku zastraše i da ubuduće ćute. S druge strane, on napominje važnost uloge javnosti, koja je ovog puta reagovala, prepoznala značaj uzbunjivača i izveštavanja o tome, uprkos činjenici da je prvi Obradovićev advokat izabrao „čudnu“ taktiku i nikoga nije obavestio o tome šta se dešava s njegovim branjenikom.
Kako obrazlaže, „NIN je u četvrtak objavio tekst o njegovom hapšenju, a advokat ga tokom posete u petak nije obavestio o tome“. „On nije ni znao da su protesti počeli u nedelju, niti da se održavaju. Tek ga je porodica obavestila“, napominje Cvijić. Činjenicu da je Obradović proveo 20 dana u pritvoru, a da niko za to nije znao, Radomirović objašnjava i stanjem u lokalnim medijima.
Da imamo jake lokalne medije, slobodne od ekonomskog ili nekog drugog pritiska, neko bi u Valjevu, prema uverenju Radomirovića, objavio da je policija upala u Krušik i da je odvela nekog zaposlenog.
„Onda bismo tim tragom mogli da dođemo do informacija o kome se radi, i ranije bismo znali šta se dešava“, izjavio je urednik Pištaljke za FoNet. On podseća da je Krušik jaka firma u svojoj sredini, i da kao takva sigurno može da utiče na izveštavanje novinara. Radomirović naglašava da je Obradović poštovao sve odredbe Zakona o zaštiti uzbunjivača i da je sve uradio savesno.
Podaci kojima se otkriva neki kriminal ne mogu da nose oznaku tajnosti
Zbog toga, kako smatra, jedina mogućnost poslodavca bila je da protiv njega pokrenu parnicu, ako misle da je zbog objavljivanja informacija nastala neka šteta. S druge strane, predočio je Radomirović, uloga Tužilaštva nije da ga hapsi i da on provodi 20 dana u pritvoru, već da, zajedno s drugim nadležnim organima, pokrene postupke i utvrdi istinu o onome što je taj uzbunjivač prijavio.
Prema njegovom stavu, „važno je da se reaguje što pre na prijave, pa i na ono što je objavljeno u medijima, kako bi se zaustavila odmazda, time što će oni koji su odgovorni za zloupotrebe biti kažnjeni, i neće više moći da se svete uzbunjivačima“. Radomirović podseća da je Pištaljka imala slučajeve u kojima su sudovi rešavali u roku od dva dana i vraćali uzbunjivače na radna mesta s kojih su bili premešteni ili otpušteni.
On još napominje da, prema Zakonu, podaci kojima se otkriva neki kriminal, ne mogu da nose oznaku tajnosti i da uzbunjivač može njima slobodno da raspolaže. Oba sagovornika FoNeta saglasni su da slučaj Obradovića neće biti poguban za istraživačko novinarstvo i saradnju s nekim budućim uzbunjivačima.
Po Cvijiću, izuzetno je važna podrška i pravovremena reakcija javnosti, dok Radomirović ističe da se u Pištaljki već dogodio porast broja novih uzbunjivača, a da istraživačko novinarstvo nije zamrlo ni u SAD, gde je više uzbunjivača završilo u zatvoru.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.