Da li budućnost Srbije nosi brkove: „Uništavanje NVO služi da vlast zaštiti svoju moć“

„Ušli smo u udžbenike političkih nauka kao država koja je uspela da pobedi najjaču obojenu revoluciju“, ovo nije rečenica iz knjige koju navodno piše predsednik Srbije Aleksandar Vučić, već citat Vladimira Pertsova, zamenika beloruskog predsednika koji je to rekao komentarišući proteste koji su potresli tu zemlju pre pet godina.

„Narativ je vrlo sličan, i to je nešto što smo mi ovde sretali kao narativ koji se poslednjih nekoliko godina pojavio, gde se govori o tim obojenim revolucijama i neprijateljima koji se pojavljuju. Narativ je vrlo putinovsko-lukašenkovski“, kaže Aleksandar Đorđević, bivši savetnik za medije u Delegaciji EU u Srbiji.

Čovek koji je učestvovao u protestima u Minsku, da bi zatim bio uhapšen u Srbiji po poternici iz Belorusije, pomno prati dešavanja. Kaže, Lukašenko je najpre uništio opoziciju i medije, mirno posmatrao građanske proteste, a zatim napao nevladine organizacije.

Zato upad srpske policije u nekoliko organizacija civilnog društva Andrej Gnjot vidi kao logičan sled okolnosti.

„Ovo je tipična situacija za bilo koji autoritarni ili diktatorski režim. Počnu da uništavaju organizacije civilnog društva kako bi se zaštitili i zaštitili svoju moć“, objašnjava Andrej Gnjot, beloruski novinar i aktivista.

Direktor jedne od nevladinih organizacija u čije prostorije je policija upala, akciju naziva čisto političkom, sa svrhom targetiranja neistomišljenika. Zato ga, kaže, ne bi začudilo da bude uhapšen kad se bude vratio iz Hrvatske, gde se trenutno nalazi na odmoru.

„Vlast zaoštrava na svim frontovima teror i represiju. Da li je to zato što je uplašena, da li je to zato što su saterani u ćošak, da li pokušavaju na sve načine bilo šta da preduzmu, teško je proceniti. Ali nije prijatno da se s nekom vrstom nelagode vraćate u sopstvenu zemlju“, navodi Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Nakon odlaska iz Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Aleksandar Đorđević radi kao konsultant za projekte. Kaže, donatori su oni koji bi trebalo da kontrolišu da li je neko nenamenski potrošio pare, i za to postoje mehanizmi. Šta tu rade policija i tužilaštvo, čak ni njemu nije jasno.

„Za dvadeset godina, ja ovako nešto ovde nikad nisam video. Ali znam za situacije da su se ovakve stvari događale u Belorusiji i Rusiji. Tamo gde postoje ti zakoni o stranim agenturama. Oni su vršili te vrste pritiska na nevladin sektor, nevladine organizacije, kako god oni to smatrali, nekim, državnim neprijateljima“, kaže Aleksandar Đorđević, bivši savetnik za medije u Delegaciji EU u Srbiji.

Od 2020. Belorusija je zatvorila blizu 2.000 nevladinih organizacija, čime god se one bavile.

Da li budućnost Srbije nosi brkove?