Da li je država Srbija umešana u ubistvo novinara Pantića?

Sa druge strane, urednica NIN-a Vesna Mališić kaže da u Matićevom objašnjenju, da je za Komisiju posebno važno što je reč o ubistvu iz vremena demokratske vlasti, vidi politizaciju.

Radomirović za RSE kaže da se iz izveštaja Verana Matića može zaključiti da su u Pantićevo ubistvo bili umešani ljudi bliski tadašnjem državnom aparatu:

“Izgleda kao da su neki ljudi koji su bliski državi imali interesa da uklone Milana Pantića koji je ozbiljno istraživao korupciju, obavljao ozbiljne istraživačke tekstove na temu privatizacije u Jagodini i okolini. Moj utisak jeste da tu ima elemenata koji bi mogli da ukažu na povezanost određenih ljudi bliskih državnom aparatu sa ubistvom Milana Pantića”, kaže Radomirović.

Slaviša Lekić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije za RSE podseća da medijska udruženja više od dve decenije stalnim pritiscima pokušavaju da izdejstvuju razotkrivanje nalogodavaca i ubica Milana Pantića, kao i Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije. On je izrazio nadu da će i ovi slučajevi biti rešeni.

„Jako mi je žao što je ovde čak i za rešavanje ubistava neophodna politička rešenost i društvena odlučnost. I žao mi je što i danas politička volja dovodi do rešavanja ili nerešavanja slučajeva”.

Lekić podseća da je jedno od tih ubistava bilo u vreme kada je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić bio ministar informisanja. Reč je o ubistvu Slavka Ćuruvije 1999. godine.

“Kako god, pozdravljam napore i rezultate, i Komisije, i istražnih organa i nadam se da je ovo samo prvi kamičak, i da će doći do nalaženja ubica i Dade Vujasonović i Slavka Ćuruvije, ali i batinaša koji se i dan danas obračunavaju sa novinarima“, rekao je Lekić.

Matić: Motiv u Pantićevom radu

„Sa policijske strane, istraga je stigla skoro do samog kraja, dokazi su prikupljeni za motiv i naručioce. Izvršioci su sa teritorije grada Beograda i Jagodine. Ovo je prvi put da je jedna od Radnih grupa MUP-a predala nadležnom tužiocu zaokruženi izveštaj u kojem su navedena konkretna imena osumnjičenih i nalogodavaca, kao i definisanje motiva“, rekao je Matić za Cenzolovku.

Matić kaže da se motiv ubistva može pronaći u onome o čemu je pisao.

„Pantićeva likvidacija ima direktno veze sa njegovim novinarskim radom 1999, 2000, sve do 11. juna, 2001. godine. On je svakako ostavio veoma ubedljiv profesionalni trag i kada je reč o borbi protiv korupcije.“

Odmah su reagovala medijska udruženja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je saopštilo da uspeh istrage duge 16 godina pokazuje da rasvetljavanje ovako teških zločina očigledno zavisi od političke volje.

“Zato nadležni organi uporedo sa podizanjem optužnice duguju objašnjenje javnosti zašto je istrazi trebalo toliko mnogo vremena da otkrije nalogodavce i ubice novinara Pantića.”

Udruženje novinara Srbije (UNS) takođe pozdravlja okončanje policijske istrage ubistva novinara Milana Pantića“ i poziva Tužilaštvo da pokrene sve radnje iz svoje nadležnosti, hitno pokrene tužilačku istragu i podigne optužnicu. UNS podržava i ceni rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i smatra ga presudnim što je policijska istraga ubistva kolege Pantića okončana.”

Veran Matić je u intervjuu, na koji on upućuje sve one koji su zainteresovani za dodatni razgovor sa njim, izjavio:

“Za članove Komisije, ovo je posebno značajan slučaj jer je reč o surovoj likvidaciji svedočenja o korupciji u vremenu kada je na vlasti bila demokratski izabrana prodemokratska vlada.”

Vesna Mališić, urednica u nedeljniku NIN komentariše taj za članove Komisije, posebno značajan podatak:

“Ono što meni nije dobro, to je obrazloženje u kome se politizuje. Ne znam zašto je posebno važno baš to što je iz vremena Demokratske stranke, a nije posebno važno, na primer ubistvo Ćuruvije iz Miloševićevog perioda, gde je gotovo izvesno da može da se kaže ko je izvršio i naredio ubistvo.Zato mislim da se politika umešala gde joj nije mesto”, kaže Vesna Mališić koja, naravno, pozdravlja rasvetljavanje Pantićevog ubistva.

Novinar Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine ispred zgrade u kojoj je stanovao u Jagodini, udarcem tupim predmetom u glavu.

Novinarka magazina “Duga” Radislava Dada Vujasinović, poznata po izveštajima sa ratiša u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, istraživačkim temama i tekstovima o organizovanom kriminalu, ubijena je pre 23 godine u svom stanu. Istraga je najpre tvrdila da je u pitanju samoubistvo, da bi tek 2009. godine, prekvalifikovan slučaj u ubistvo i pokrenut pretkrivični postupak.

U Beogradu je u toku suđenje za ubistvo urednika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“Slavka Ćuruvije u vreme NATO bombardovanja u aprilu 1999. koje jepočelo je 1. juna 2015.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“. Pre ubistva, Ćuruvija je u jednom tekstu označen kao izdajnik čiji se autor pozivao na reči Mirjane Marković uticajne supruge tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Na sudski epilog o ta dva ubistva iz 90-ih godina još se čeka.