– I vi ste se prodali Vučiću;
– Koliko ti plaćaju da plašiš narod;
– Koja farsa, prokleta smrdljo;
– Debelo ste plaćeni da širite paniku;
– Lažljivi, plaćenički mafijaški lobi satanista u Srbiji…
Ovo su samo neki od komentara na društvenim mrežama koji su proteklih meseci bili upućeni novinarima lokalnih medija u Srbiji koji su izveštavali o epidemiji kovida 19. Broj negativnih komentara, prema svedočenju novinara lokalnih medija, rastao je kako se epidemija zahuktavala.
Prošao sam kroz različite faze – od ignorisanja, preko pokušaja da objasnim čitaocima šta je naš posao, do toga da sam u jednom danu blokirao 340 ljudi, jer više nisam znao šta da radim sa poplavom uvredljivih komentara (Igor Mitrović, Bor)
„Za nekoliko meseci prešli smo put od zlata do blata. Dok u Kraljevu nije bilo zaraženih, dobijala sam komentare zahvalnosti što redovno objavljujem informacije, da bih sada, kada broj zaraženih raste, postala ’bolid koji veruje u koronu’“, priča Marina Dabić, novinarka i vlasnica portala Krug iz Kraljeva.
Posle objavljivanja informacije o dnevnom preseku broja obolelih dobila je komentar:
– Dabogda vas presekli na pola.
Uz servisnu informaciju da je otvoren telefon za prijavljivanje onih koji ne poštuju mere stigao je i komentar:
– Mrš u tri lepe p… materine i vi i ovi što cinkare, sve bih ja vas u logor.
Sa ovakvim komentarima, po rečima naše sagovornice, nije se lako nositi, pogotovo ako se ima u vidu da se do informacija iz lokalnih institucija teško dolazi:
„Sa jedne strane imate problem da dođete do informacija, a kada ih objavite, suočite se sa poplavom negativnih komentara i uvreda. Pritom, taj dvostruki pritisak traje već mesecima.“
Poljuljano poverenje u zvanične podatke
Otkriće istraživačke mreže BIRN da je od marta do juna broj umrlih i zaraženih bio višestruko veći od zvanično saopštenog, poljuljalo je, po rečima naših sagovornika, i poverenje u zvanične podatke lokalnih institucija koje objavljuju lokalni mediji.
„Imam utisak da kako vreme odmiče sve više raste nepoverenje prema zvaničnim informacijama koje objavljujemo. Trenutno su, na primer, aktuelni komentari da lažemo o broju pregleda u Domu zdravlja, jer su, eto, ’ljudi letos stajali ispred kolika je bila gužva, a sada ispred Dona zdravlja nema nikoga’. To što je sada hladno, pa su ljudi koji čekaju na pregled u Domu zdravlja, ne uzima se u obzir“, kaže Nebojša Trifunović, urednik onlajn izdanja Lozničkih novosti iz Loznice.
Sa jedne strane imate problem da dođete do informacija, a kada ih objavite, suočite se sa poplavom negativnih komentara i uvreda. Pritom, taj dvostruki pritisak traje već mesecima (Marina Dabić, Kraljevo)
Trifunović dodaje da je poslednjih meseci porastao i broj komentara u kojima se tvrdi da korona ne postoji, da maske ne štite i slično. Takvi komentari direktna su posledica poplave različitih teorija zavere o vakcinama, maskama, „čipovanju“, „dubokoj državi“, koje se šire društvenim mrežama.
Da je pritisak teško amortizovati, pogotovo što su u većini lokalnih medija novinari ujedno i administratori stranica na društvenim mrežama, slaže se i Igor Mitrović, urednik portala Bor 030 iz Bora:
„Pojedini koji su nas na početku epidemije optuživali da umanjujemo broj zaraženih, sada komentarišu kako preuveličavamo. Proteklih meseci prošao sam kroz različite faze – od ignorisanja, preko pokušaja da objasnim čitaocima šta je naš posao, do toga da sam u jednom danu blokirao 340 ljudi koji su na Fejsbuku pratili našu stranicu, jer više nisam znao šta da uradim sa poplavom uvredljivih komentara.“
Svi smo mi umorni
Na kraju se pomirio sa situacijom i shvatio da ne može razuveriti onog ko je odlučio da ne veruje.
„U međuvremenu sam primenio neke filtere koji blokiraju pojedine reči kako bismo se odbranili od baš neprimerenih uvreda. Jasno je meni da je ljudima to način da se isprazne i da često ni ti komentari nisu upućeni lično nama. Svi smo mi umorni“, kaže Mitrović.
Sa sličnim problemima suočavaju se novinari širom sveta. Istraživanje Međunarodnog centra za novinare (ICFJ) i Tou (Tow) centra za digitalno novinarstvo pri Univerzitetu Kolumbija u Njujorku o uticaju pandemije kovida 19 na novinarstvo pokazalo je da 70 odsto anketiranih novinara smatra da je psihološki i emocionalni uticaj suočavanja sa krizom najteži aspekt njihovog rada.
Čak 20 odsto anketiranih reklo je da je njihovo iskustvo sa zlostavljanjem, uznemiravanjem, pretnjama ili napadima na mreži „mnogo gore nego obično“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.